U EMISIJI „POSLE RUČKA“ ESTETSKI TRETMANI I INTERVENCIJE: Najvažnije je da se mala greška ne rešava velikim problemom!

U današnjoj emsiji „Posle ručka“ najgledanije Happy televizije voditeljka Jovana Grgrgurević razgovarala je sa gostima na teme:

Zašto roditelji poklanjaju silikone deci za 18. rođendan?

Ko sme da radi estetske tretmane i intervencije?

Da li smo svesni kobnih posledica?

Gosti u studiju bili su: dr Milan Colić, Una Grujić, dr Maja Jevđević I dr Vladan Jovićević

Posotje različite cene za istu intrvenciju kod različitih hirurga, u organizam pored supstanci koje su dozvoljene ubrizgavaju se i one koje posle nekoliko godina znaj da naprave velike problem u organizmu.

– Mi smo jedina zemlja u regionu koja nema zakonsku regulativu o onome šta ulazi u organizam kada se rade hirurške intervencije. Kada komplikacije isplivaju na videlo onda se svest budi. Iza skrivenih imena se kriju preparati koji su zabrnanjeni i to je ono što uništava zdravlje i tome mora da se stane na put jer je zdravlje pacijenata najvažnije– rekao je doktor Milan Colić.

Kiropraktika je grana medicine koja je dugo čekala da napravi svoj put.

– Kiropraktika je dobila bazu u Evropi malo drugačiju vremenom i već fizioterapeuti rade kiropraktiku. Kod nas je uvek bilo ljudi koji su znali da “nameste” neku povredu, poznatiji u društvu kao “kostolomci”. Jedan deo njih je nažalost preminuo i malo je ljudi koji se bave još tim. Medicinko znanje je izuzetno bitno. Dodatna edukacija je bitna. Izuzetno je bitna edukacija ali kiropraktičar ne mora da ima zvanje doktora. Svi mogu da nauča da daju injekciju ili da uzmu iglu u ruke i da ubodu negde u tkivo, ali je velika razlika gde sme da se ubode igla i kome sme da se ubrizga nešto. Ta edukacija pravi razliku i u ceni i u izgledu i često dolazimo do pacijenata koji su nezadovoljni intarvencijama – rekao je doktor Vladan Jovićević.

– Srećna sam što se ovo dešava u zemlji i konačno će da se razgraniče neke stvari. Nama će bti lakše i zakonski ćemo znati šta smemo da držimo u ordinaciji, a šta ne. Zaustaviće se nešto što se deševa u zemlji i zaštitiće se pacijenti. Konačno se će da se zna da su samo doktori ti koji smeju da rade intervencije. Moramo da pratimo trendove i stvar je u tome da se radi sa kvalitetnim materijalima. Morate na preparatu da imate serijski broj i mora da se zna i da se čuva sve što lekar da kao kao medicinsku dokumentaciju – rekla je doktorka Maja Jevđević.

Kod vas se dolazi po spas. Kiropraktičar uhvati bolno mesto i to “kvrcne” i to nam je spas. Postoje ljudi koji idu po stanovima.

– Ja se ne slikam sa svojim pacijentima i ne kačim ih na sajt, niti tražim od njih da pišu utiske. Ja radim 22 godine i vratio sam se iz inostranstva iz privatnih razloga. Jednim delom to je bio i izazov, bio sam mlad. Ovde je ranijih godina kitopaktika bila tabu tema. Trebalo je vreme da prođe da bi se kiropraktika kao grana medicine prihvatila. Potreba za kiropraktikom u narodu postoji i naravno niko se medicinom ne bavi da bi nekom naškodio već samo da pomogne. Razlika je da li je osoba kvalifikovana i da li će greška u neznanju biti katastrofalna. Ja sam jedini zvanični edukator koji postoji na ovim prostorima. Edukacija se naslanja na terapeute koji moraju da dopune svoje znanje. Oni prolaze kroz edukaciju i testiranje da bi mogli da rade. Mi smo zvanična ustanova, plaćamo sve što moramo da bi se i zvali tako i da bi mogli da radimo na taj način i ne radimo po stanovima. Populacija bira jeftinije varijante, a onda ljudi moraju da prihvate i rizik da li će to što dobiju biti adekvatno. Moramo znati da je zdravlje najbitnije – rekao je doktor Vladan Jovićević

Lekari savetuju šta bi trebalo da se uradi, a šta ne, da li ih slušate? Za “njihove pare” kako pacijenti kažu žele da im se rade intervencije koje često znaju da budu ne tako realne.

– Lekar je taj koji treba da posavetuje i nekada da odvrati pacijenta od nekih nerealnih zahvata, ali na kraju pacijent je taj koji odlučuje da li će da uradi intervenciju. Ja sam za intervencije koje su u granicama i koje prate prirodan izgled. Nisam pristalica opcije da se na licu ne vidi kada se neko smeje ili kada se ljuti. Ne volim ledeno lice – rekla je Una Grujić.

Često se dešava da se greška koja je napravljena reši novim problemom.

– Najvažnije je da se mala greška ne rešava velikim problemom. To “za njegove pare” mene ne intaresuje, poznate ličnosti dolaze sa idejom da im se radi nešto, a da se ne naplati ništa – rekao je doktor Milan Colić.

Zakonska regulative podrazumeva da estetska hirurgija ne sme sve što može. Ako pacijent ne dobije od hirurga ono što je tražio i ako je nezadovoljan i još ako je pacijenta bolelo posle operacije, pacijent može da tuži hirurga.

– Postoje hirurzi koji već i odbijaju da operišu i jednostavne stvari jer kažu da više provode po sudnicama nego u sali. Imamo nove generacije pacijenata koji ne razumeju kako ide postoperativni period. Sve je to sada relativno, postoje stvari koje mogu da se vide. Neke stvari se mogu odmah videti da li su urađene kako treba, a vide se i one koje se ne urade onako kako je propisano. Postoje i pacijenti koji ispunjavaju želje svojih partnera. Prvo pacijent mora da dođe svojom voljom i sve se snimi kamerom da ne bi došlo do situacije da posle intervencije se nešto nije znalo – rekao je doktor Milan Colić.

Trend u celoj Srbiji je da se za punoletstvo poklanjaju silikoni, da li doktori uzimaju emotivnu zrelost pacijenta i da li se razgovara sa roditeljima. Kako se tretiraju grudi za 18 rođendan?

– Devojčica koja se nije razvila do 16 godine ulazi u problem i ne želi da izlazi sa svojim vršnjacima. Zatvara se u kuću, ne radi fizičko, ne ide na plažu jer se ne oseća lepo. Dete neće da radi ništa što je u skladu sa njegovim godinama. Ako dođe devojka koja je nerazvijenih grudi i ako ima male grudi, a hoće “peticu” mi to ne radimo. To se ne radi. Niko do sada nije došao u ordinaciju I tražio da se za punoletstvo kao poklon detetu ugrade silikoni. Možda se to negde jednom desilo, ta priča je stigla do novinara i sada se o njoj čersto priča. Klempave uši se rade kada se završi razvoj ušne školke, a grudi ako se ne razviju do neke 15 ili 16 godine onda sigurno i neće. U tom slučaju se ugrađuju silikoni – rekao je doktor Colić.

Sve vise mladih dolazi kod kiropraktičara jer imaju problema sa kičmenim stubom i držanjem tela.

– Deca sa 14 ili 15 godina su nam pacijenti. Deca moraju fizički da se aktiviraju i da im se ograniči sedenje. Kada pogledate decu kako stoje, odmah znate u čemu je problem. Devojčice mnogo više izbegavaju fizičke aktivnost, ali i dečaci. U ordinaciji se bavimo i preventivom. U SAD ljudi idu jednom mesečno kod kiropraktora iz preventivnih razloga. Kada sam pitao zašto, rekli su da im je mnogo skupo da imaju problem. Ako dođu do problema da ne mogu da rade, dolaze do toga da će šef da im da otkaz, odmah je manje novca, a i ako su na bolovanju isto je smanjen budžet. Kada pričam ljudima da dođu na pregeld, govorim zbog toga jer je mnogo lakše da se uoči problem koji može da se reši sa dve do tri terapije. Imam pacijente koji već 20 godina dolaze i voide računa o svom zdravlju i mogu da servisiraju svoj organizam na pravi način. Nemojte da vežbate pogrešno, nemojte raditi neke stvari koje su van vaših granica. Da bi se bavili nekom fizičkom aktivnosti prvo mora lekar da se utvrdi da li je čovek zdrav da može da vežba – rekao je dotor Vladan Jovićević

Izvor: Happytv.rs
Foto: Arhiva