LAŽNA BOLOVANJA U SRBIJI: Da li ih ima i na koji način se po zakonu sankcionišu?

Vest o tome kako će se izmenama Zakona o radu oštrije sankcionisati lažna bolovanja izazvala je velike polemike u javnosti, a najoštriju na liniji poslodavci-sindikati.

Cela polemika krenula je sa podatkom koji je iznela Privredna komora Srbije, da je više od 10 odsto bolovanja u Srbiji lažno.

I sada Zakon o radu predviđa mogućnost otkaza zbog lažnog bolovanja, i mogućnost poslodavca da traži komisiju koja će da utvrdi da li se radi o pravom ili lažnom bolovanju,

Po postojećem Zakonu o radu, poslodavac može da traži utvrđivanje situacije s bolovanjem, ali za to moraju da plate.

U emisiji "Posle ručka" pričali smo na ovu aktuelnu temu u Srbiji, da li uopšte ima lažnih bolovanja i ako ih ima na koji način mogu da se otkriju?

Da li postoji nadoknada štete za profesionalno oboljenje i treba li kažnjavati ljude koji uzimaju lažna bolovanja?

Gost u emisiji ispred Saveza samostalnih sindikata Srbije Duško Vuković objasnio je celokupan problem sa gledišta sindikata i izjavio da nigde nije zabeleženo da je iko u Srbiji uzeo lažno bolovanje i zbog toga dobio otkaz.

– Ovog trenutka ako je bolest koja nije vezana za profesionalnu bolest ili van rada dobijate do 30 dana 60% nadoknade, a ako je na poslu povreda onda je do 100% prosečne zarade u toj kompaniji za to radno mesto. Mi kao zemlja imamo utvđeni spisak profesionalnih oboljenja i ako utvrdimo da ste u jednoj od tih oboljenja sa spiska vi imate 100% nadoknade. Mi pokušavamo da udarimo i na onaj deo društva u kome su lekari i ja mislim da je to jedina struka koja može da donese sud da li ste vi bolesni ili niste. Sada se pogoršava zakon pre ste imali 80% nadoknade za to kraće bolovanje. Ja ne opravdavam nikoga ali ako ne radite u firmi koja vam uplaćuje zdravstvo vi ne možete da imate pravo na zdravstvenu zaštitu. Ljudi rade zakonom duže od propisanog radnog vremena, dosta slučajeva ima i takva osoba je opterećena i sigurno ima indicija da traži bolovanje. Sve više ljudi boluje do srčanih oboljenja i karcinoma što je veliki broj tako da ja znam sigurno da ljudi ovde ne uzimaju u tolikoj meri tako lažna bolovanja. Radnici sve više i više su u statusu rada na određeno vreme i to je jako veliki problem koji prerasta u više godina takvog rada. Imate odredbe zakona kojim sa ako se utvrdi da ste na lažnom bolovanju vi dobijate otkaz, u tom slučaju Sindikat i ne može da vas zaštiti jer radnik mora da ispuni sve obaveza shodno zakonu i kolektivnom ugovoru. Prosto nemamo egzaktnih podataka za ta bolovanja, to su sve one paušalne ocene ima li nekih sudskih procesa da je zaposleni dobio otkaz baš zbog toga pa je došao kod advokata da ga brani – rekao je Duško Vuković iz Saveza samostalnih sindikata Srbije

Advokat Željko Simić je dao obrazloženje kako po zakonu treba da postupi osoba koja ide na bolovanje kako ne bi bilo nikakvih sumnji da se eventualno radi o lažnom bolovanju.

– Potvrda mora da se donese poslodavcu u roku od tri dana od nastanka situacije ili može posle tri dana nakon završetka bolesti ako je bila sprečenost u datom momentu. Postoje razni sektori osiguranja za koje mora poslodavac da odogovara kao i ujedno tu povredu na radu. Naš zakon je dobar ali nismo imali baš kreativni duh u tim zakonima ali smo dobro iskopirali od drugih zakona. Konkretno za lažno bolovanje postoje dva zakona koja su krucijalna a oni kažu da interno na nivou zdravstvene ustanove zadužen je izabrani lekar a posle prvostepena komisija. Postoji i mogućnost da poslodavac naloži da se izvrše razne kontrole i ako se zaposleni ne odazove može da dobije i otkaz. Ako poslodavac pošalje zaposelnog u neku privatnu ustavnovu može da bude i razlika u nalazima između privatnog i državnog lekara. Do poslodavca je to kakve će uslove rada omogućiti svom radniku, ne može da se uporedi rad radnika u Švajcarskoj koji ima medicinsku stolicu na kojoj sedi i radi a ovde kod nas takvu radnik nema. Što je veći standard zaštite na radu neće biti toliko oboljenja. Najbolji primer je ovo što ljudi padaju sa zgrada svaki dan znači nisu obezbeđeni, nemaju nosače koje će da ih drže, teško je govoriti u Srbiji o nekom idealnom sistemu. Nije još poznato da je iko došao da se žali advokatu jer je dobio otkaz zbog lažnog bolovanja. Cela priča je malo predimenzionirana ali napravite sisteme da se proveri, u stan da se dolazi ne može, da se ispita lekar ne može jer po zakonu pravilo privatnosti. Znači zakon ne dozvoljava još uvek proveru stanja, neki okviri postoje i ti koji su definisani mi moramo pronaći neki način – rekao je advokat Željko Simić.

Ukoliko su bolovanja učestala, poslodavac u svakom slučaju ima pravo da zatraži veštačenje ili da formira komisiju od strane zaposlenih, ukoliko je tako propisao opštim aktom. U Srbiji više bolovanja ima u državnim nego u privatnim firmama.

– Postoje relevantni dokazi da ako je više od 40% zaposlenih na bolovanju, da je to onda ili neka epidemija ili nije nešto u redu. U prethodnim periodima imali smo milion slučajeva gde zaposleni ode kod lekara pa kaže dajte mi malo nekih 15-ak dana bolovanja da se malo odmorim. Mi imamo procentualno više bolovanja nego Zapadna Evropa i to je razlog da ostajemo restriktivni i tamo gde ne treba da budemo restriktivni. Kada govorimo o lažnim bolovanjima to je nešto kao prevara i svima nama koji uplaćujemo taj zdravstveni dinar na neki način trpimo. Što je ako ljudi nisu produktivni u toj firmi, samim tim firma ima velike gubitke i trpi. Prvo treba napraviti da ljudi ne idu na bolovanja budu u dobroj zdravstvenoj kondiciji a oni koji to zaista nisu imaju dijagnoze da im se omogući bolovanje – rekao je Nebojša Atanacković

Happytv.rs
Foto: Arhiva