U EMISIJI „POSLE RUČKA“ ODGOVORILI SMO NA PITANJE: Kako zaustaviti nasilje nad ženama?!

Za deset godina u porodičnom nasilju u Srbiji stradalo više od 350 žena! U današnjoj emisliji samo govorili na temu: Da li će besplatna pravna pomoć žrtvama nasilja koja od ove godine stupa na snagu nešto promeniti? Kako zaustaviti nasilje nad ženama?

Naši današnji gosti su: Milica Dabović, Tatjana Mirković, prof. dr Slađana Jović, Milivera Lupšić, Gorica Isailović i Hajrija Ramadani.

– Bajno je bilo na početku. Kada smo se uzeli počeli smo zajednički život, zatrudnela sam. Nakon toga je počeo da pije i da me gura trudnu. Sa njim sam dobila sina, 11 i po godina ima. Tada sam pokušavala sve to da sakrijem. On je prema svojoj majci bio dobar i imao je podršku svojih. Dok smo se zabavljali ja njegove rodjitelje nisam znala. Kada sam ih upoznala moja svekrva se uvek svadjala sa mnom. Zbog sina sam ćutala – kaže Milivera Lupšić i dodaje:

– On je došao sa policijom i radnicom iz Centra za socijalni rad. Tamo nisam trebala da uđem i čekala sam u hodniku. Policija me je tukla pred radnicima iz Centra. Ispred ulice su me tukli jer nisam htela da idem sa njima. Meni su i ruke bile modre. Imam svedoke, celim putem do Gradišta su me maltretirali, a posle toga Centar za socijalni rad. Pitali su me jel sam to radila iz osvete? On nije dobio meru zabrane. On je meni i iscepao glavu, u pijanom stanju. Pred sinom me je gurao i imam lekarsko uverenje. –

– Ja se divim tim muškarcima, oni imaju totalno jedan cilj dok ga ne ostavre. Foliraju se tri, četiri meseca. Ja sam pomislila on je najdivniji muškarac. Prišao mi je preko društvenih mreža, na Tviteru sam ga upoznala. Tada sam to uradila i nikada se više ne bih tako upoznala. Za mene je to bilo moja greška, moj loš izbor. Sada kada razmišljam, on je imao dobru priču, kao da je sve to učio i došao kod mene. Mnogo sam pogrešila i snosim tu odgovornost. Ne treba verovati nikome i treba uvek krenuti sa rezervom! Hvala Bogu pa nisam imala dete sa njim. On nikad nije ni hteo decu, imao je drugi cilj, bio je sebičan. Kada je počeo u ogromnim količinama da uzima moj novac, ja sam išla pod pretnjama da podižem taj novac. Cilj je bio iskoristiiti. Kada sam videla listing kartice, trošio je na kafane, hotele, skupe satove. Ja ne mogu da verujem kako je prolazio sa tom karticom. On je nebitan, ja sam skupila snage da odem u policiju i zato hvala Bogu ko se bavi ovim ženama i bori se svim srcem – kaže Milica Dabović i dodaje:

– On je meni napravio podliv daveći me i grizao mi je glavu. Ja sam tek uveče otišla u policiju, prvo sam razmislila da li treba da uradim to. Meni je odzvanjala rečenica, kada sam došla u policiju da prijavim nasilje – on je meni rekao ''Pa dobro Milice nije te ubio.'' I dan danas me pogađa ta rečenica. On je na kraju dobio minimalnu kaznu, a posle devet meseci mi je rekao: '' E, kako si? Hoću da ti se vratim, pogrešio sam? '' Rekla sam mu: ''Alo jel znaš šta si mi uradio? Da si mi uzeo sve?!'' Zavrnuo je milion ljudi, nisam bila jedina. Meni su se javljale žene, neke je terao da abortiraju. Meni ljudi nisu verovali u tom trenutku. Nastavila sam dalje, rodila sam sina. Zahvlana sam što se sve ovo desilo jer ne bih došla do Stefana. Ne bi mi se desilo sve to da nije trebalo. Kritikovali su me da sam naivna. Meni su svi dobri, hoću sve da stignem…ja tako živim. Da kažem NE možda bi me više poštovali. Nažalost su sve izmislili što je bilo u novinama – ističe Milica i napominje:

– Policija kada je došla, ja sam bila crvena, tresla se. Dva mlada policajca su došla i rekli su: '' Dobar dan. Da li je ovde bilo nasilja?'' On mi je rekao: '' Ako pisneš, ubiću te. '' Oni su pitali da li je ovde bilo nasilja, ali bilo je očigledno. Samo su trebali da uzmu čoveka i stpaju ga u zatvor. Prošetali su malo kroz stan, napisali prijavu – nije bilo nasilja – i izašli. Ja sam mu rekla '' Ovo je sramota za mene.'' –

– Sa prvi suprugom sam bila pet godina u braku. Jako mi je teško da se vraćam unazad sve te godine. Prvi suprug je završio kriminalistiku, bio je vozač tramvaja. Ja sam patrijarhalno vaspitana, da je porodica svetinja. Trpela sam mnoge stvari. U početku je sve bilo fanatstično, dok sam bila trudna. Govorio je ako rodim sina onda ću biti dobra žena, a ako devojčicu rodim onda neću. Posle rođenja, bio je patološki ljubomoran. Kada popije čašicu rakije izgubi razum. Počeo je psihički da me malretira. Kada mi je udario šamar prvi put, tada su roditelji znali. Mislila sam ajde da sačekam da sinu proslavim još ovaj rođendan, da proslavim još ovu novu godinu. Pretio mi je detetom da će ga uzeti. – otkriva Gorica i dodaje:

– Ja sam otišla u policiju u Belom potoku, pozvali su mog oca. Došli su majka, otac i ujak po mene, i da bi on izmislio priču kako me je švaler vozio i čekao u Belom potoku. Sin je ostao u kući, svekar je rekao '' Idi i ne sekiraj se za njega.'' Dete je ipak ostalo kod njega. Ja sam sve finansirala da priuštim sve detetu. U početku sam viđala dete na kašičicu. –

Nakon toga ste ušli u drugi brak?

– Drugi suprug, Obradović sa kojim se trenutno razvodim. Poznavala sam ga mesec dana i stupila sam u brak. Isto je u početku bio idealan muž dok me nije osvojio. Zato sam objavila snimak. On se tako dobro pretvarao. Dosađivao je svim mojim prijateljima, svima je pričao sve najlepše o meni. Niko nije mogao da veruje da je takav. Mislila sam ajde da mu pružim još jednu šansu. Do kragne je došlo tako što sam pala kod njega u kupatilu. Pao mi je pritisak od svega, od stresa. Na svu sreću nisam polomila ništa, ali su mi otišli ligamenti. Na kraju sam morala sopstveni stan da napustim, iznajmila sam novi stan. On je i dalje na slobodi posle ovoliko snimaka i prijavljivanja policiji. –

– Kroz sve ove dirljive priče možemo videti zajednički imenitelj, u smislu da smo same donele odluku da budemo sa tim čovekom. Imamo slobodu da same biramo partnera. U medicini je dokazano, govori se o socijalnim determinentima zdravlja. Šta se posle udarca zadrži da ostaneš tu?! Sistem nije idealan. Zašto dobre, pamete, poštene osobe i koje žele dobro partnersto dožive ove teške stvari?! Mnogo toga biramo na nesvesnom nivou. Svesne iznosmo post festum. Mi iz bolnih lekcija nešto treba da naučimo. To se zove uvid u terapiji. Ne treba dodavati teret krivice, jer je odgovornost u najmanju ruku podeljena. Može se ići dalje, nastaviti, međutim ono što se zove uvid ne znači da ćemo da promenimo ponašanje – kaže Slađana Jović i dodaje:

– Uvid obogaćuje ličnost. Treba razlikovati fazu zaljubljenosti. Nekada nije uzrok u nama ili našim roditeljima, nego generacijama unazad – potomci preuzimaju da razreše. Možemo izaći iz tog kruga. Sve neprerađene emocije roditelja, deca preuzimaju na doradu. –

– Uzimanje pravde se tretrira kao stanje jake razdraženosti. Sem ako ga prati to da danima to planiraš, spremaš. Prilikom odbrane i straha za život, to je druga priča i to je olakšavajuća okolnost. One onda dobiju amnestiju i to se svede na vrlo malu zatvorsku kaznu. Kod moje mame je dolazila jedna predivna žena koja je spremala stan. Imali su zeta koji je neprekidno maltretirao ćerku. Ta žena je bila čak hospitalizovana. Otac kada je saznao da ima karcinom, odluči da uzme stvar u svoje ruke. Kada se nasilnik pojavio, uzeo je lovačku pušku i pucao u njega. Ćerka tada govori: ''Ne tata, ja ga volim!'' – kaže Tatjana Mirković i dodaje:

– Najveća kazna na tužbu za nasilje u porodici zavisi od povreda, šta je žrtva pretrpela… Govorim o situaciji kada je postupak pokrenut, prijavljeno je i on je dobio meru zabrane prilaska. Imamo situaciju pre donošenja ovog zakona, jedan sudija je za lake telesne povrede osudio na osam meseci. –

– Retko koja javna ličnost hoće da priča. Mnogo žena znam na odgovornim pozicijama koje ne mogu ovako da progovore. Žene su sklonije da traže pomoć, muškarac neće da dođe i traži psihologa. Ali imamo da žene traže pomoć, odu u policiju, Centar za socijalni rad, a ne dobiju pomoć. – ističe Hajrija Ramadani.

Happytv.rs
Foto:Arhiva