KO ĆE VRATITI DUG U ŠVAJCARSKIM FRANCIMA U EMISIJI „POSLE RUČKA“:“Država ne treba da vrati dug pored svega što je otplatila“!

U današnjoj emisiji "Posle ručka" sa Jovanom Grgurević razgovarali smo o dužnicima kredita u švajcarskim francima i razmatrali kako će Srbija da reši ovakav problem da vrate dug.

Koliko je zapravo prosečan Srbin dužan?

Informacija govori da je u Srbiji najveći dužnik država.

– Ja sam onaj dužnik najgore vrste, koji duguje u švajcarskim francima banci, jer sam koristila njihov kredit i prevarena sam od strane banaka bez zaštite države. Proces traje od 2011., kada su se jednostrano digle kamate sa 28 000 na blizu 70 000 na mesečnom nivou. Banka mi je prodala stan ispod tržišne cene, plaćala sam, ne redovno ali jesam, pozajmila sam 5 miliona a vratila 4 miliona. Sada imam dug od 38 000e i nemam stan, i dala sestrinu kuću u Zrenjaninu koja je banka prodala – rekla je dužnik Dušica Stanić.

Zbog čega se ovo dešava?

– Živimo u zemlji koja nema stambenu politiku, živimo od roditelja ili podstanari. Kada država ne bavi time, ljudi se snalaze na polovične, neizvesne, rizične načine – rekao je Ivan Zlatić.

Šta se dešava sa baka Marom?

– Ona je u Urgentnom centru dok su njenu ćerku izneli iz kuće, držali su je tri sata u vozilu i pustili su je malopre. Njihovu porodičnu kuću je policija zapečatila. Svi troškovi će pasti na njenu porodicu, na baku Maru i njene najbliše a u to se uraćunavaju troškovi izvršenja. Sudski izvršitelj za prošli slučaj koji sam imao, naplatio porodici troškove izvršenja od 11.000 eura, a videćemo šta će njima i koliko će naplatiti. Naša pretpostavka je da izvršitelji biraju slabije mete, stare ili bolesne.Nas okuplja inicijativa da niko ne sme da spava na ulici i ostane bez krova nad glavom. – dodao je.

– Mi smo 21. januara kao korisnici kredita započeli 3. protest, isred Vrhovnog kasacionog suda samo jer su rekli da će sve predmete rešiti do 1.oktobra 2019., da će dati nalog niže stepenim sudovima sudovima da su ovi predmeti hitni, da će im skenuti pažnju da pažljivo razmatraju privremene mere. Na nađe iznenađenje, ništa se nije ispunilo osim da su zaista dali nalog nižestepenim sudovima da su predmeti hitni, ali to nije ispoštovano. Dovodi se u pitanje uloga Vrhovnog kasacionog suda čiji se nalozii ne poštuju. Dovodi se u pitanje i ugled Vrhovnog kasacionog suda koji nije ispunio ono što je rekao – rekla je advokat Jelena Pavlović.

– Danas smo dobili pravni stav koji nije obavezujući, od VKS koji je očekivan ali ne potpuno zakonit. Pozitivna je da bi sudovi nižeg stepena treba da usvajaju privremene mere dok se ne okončaju postupci, i to je nama jako bitno da se ne dozvoli da se izbacuju ljudi na ulicu. Najveći problem su ljudi koji su već izbačeni. Danas su doneli odluku da se ništave odrebde ukoliko korisnik kredita nije pismeno upozoren na posledice što je u skladu sa evropskom praksom i postoji ukoliko banka nije imala kreditno zaduženje. Bankama ne trebaju ti franci da daju kredite koji se tako obraćunavaju, to je greškom tu zavrđilo. Problem je da su nakon tog stava dodali da treba izračunati preraćunavanje po kursu evra. Takva odredba i upustvo VKS nema osnovu zakonom već je preporuka koju ne može izdržati test zakonosti, ja ga doživljavam kao smernicu bankama – dodala je.

Zašto država onda plaća dug, neko mora da plati 1 milijardu, zašto ne plati banka?

– Da li Srbija mimo svega što je već otplatila, treba da vrati dug, postavlja se opravdano pitanje. Moj kategoričan stav je "ne". Dobili smo podršku od strane izvrše vlasti jer videli smo kako sudska vlast funkcioniše, Srbija je osigurala preko Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita preko 85% ovih kredita, tj.preko 800 milijardi franaka. Za ove kredite nemaju rizik banke nego naša država. dobro da su se neke teme otvorile, ali se sa ovim zakasnilo.

Objasnite nam suštinu?

– Treba da idemo ka konačnom rešenju, treba da se donese propis. Treba obavezati banke da izvrše banke ponovni obraćun kredita sa valutnom klauzulom ali bez kursne razlike. Moj predlog je da se ovlasti ministar finansija da pravilnikom uradi obračun kredita koji su banke dali klijentima u deviziama. Nema smetnje da se donese propis, a da ga sprovede Narodna banka ali u postupku kontrole a ne da arbitralna banka da bude nadležna sa prerogativima Vrhovnog kasacionog suda – rekao je advokat Petar Milutinović.

Happytv.rs
Foto: Arhiva