U EMISIJI „POSLE RUČKA“ ODGOVARALI SMO NA PITANJE: Koliko je zastupljeno nasilje u porodici?

Živimo u vreme kada je nasilje u porodici, nad ženama i nad decom zastupljen u velikoj meri. Aktuelna tema koja se svakodnevno pokreće i gde se pitamo kada će to nasilje nestati.

– Često nismo svesni koliko je ova tema aktuelna. Prebijanje žena, nasilje u porodicii finansijsko maltretiranje koje ne zarađuju, a rade. Rade u kući, gaje decu,premorene su,iscrpljene i često nemaju gde da odu. Najčešće ih ne razume sredina, šta je njihov najveći problem i kako da im pomognu. Statistike su grozne, a mi se pitamo kako to da presečemo. – bile su prve reči na samom početku emisije naše voditeljke Jovane Grgurević.

Tema današnje emisije bila je: Kako prepoznati nasilje? Da li uopšte treba trpeti i na koje načine se treba izboriti sa njim?

Sagovornici ove aktuelne teme bili su: Hajrija Ramadani, Smiljka Ninić, Danijela Todorović, Snežana Repac i Ceca Kitić.

Sugerisali smo da žrtva nasilja treba da ima narukvicu gde bi mogla da stisne ako je alarmantno stanje, to ima npr. u Norveškoj pogotovu ako ima on zabranu prilaska, a proganja je ili je negde presretne da ona nema vremena da pozove preko telefona, samo stisne narukvicu i kontaktira policiju bez poziva. To je bila naša ideja. – rekla je predsednica Udruženja žrtava nasilja Ramadani.

– Upoznali smo se, počeli da se družimo i on je izgledao kao jedan dobar momak,dobar drug. Ja sam se iz jedne sredine preselila u njegovu sredinu. Iz centra grada preselila sam se u Batajnicu, na periferiju grada. Sa roditeljima sam počela da gradim kuću, nisam poznavala ljude,ni meštane,niti bilo koga. Upoznala sam ga na njegovom rođendanu, u jednom društvu gde mi je on ponudio da se družimo i pijemo kafu. Družili smo se par meseci,posle pola godine smo počeli da se zabavljamo. Nakon tri meseca našeg zabavljanja on me je zaprosio, a ja sam iz ljubavi pristala. Vremenom sam shvatila da je to porodica u kojoj dominira alkohol i da konflikti nastaju u tom alkoholisanom stanju. Svaki put kada bih se umešala, dobijala bih ružne komentare, pa sam se zbog toga i sklanjala. Počeo je da izlazi i u tom stanju su počeli prvi šamari – rekla je žrtva nasilja Danijela.

Takođe dodavši: "Roditeljima sam rekla za prvi šamar, ali za ostalo što je sledilo nisam mogla da kažem zbog straha koji sam imala. Sve vreme sam ćutala i trpela".

– Kada žena nije zaposlena, njen udeo u sticanju ne može da se izračuna u nekim procentima. U zavisnosti šta je radila u kući, koliko dece ima i da li ih ima, sve je stvar dokazivanja. Češća situacija je da žena sedi kući i vodi računa o deci. Postupci razvoda mnogo traju, izgubi se dosta vremena, živaca i pitaju se šta im je trebalo ovo u životu. Na sudu ništa nije dokazivo osim fizičkih povreda. Većina žena ćute jer su vaspitane tako, sramota ih je roditelja. Čini mi se da postoji to neko opterećenje kako razvod prestavlja užasnu sramotu, šta će reći komšije. To ne treba nikoga da zanima, to je vaš život, lični i ne treba da vas zanima šta će reći mama i tatam, oni neće živeti sa tim nekim ko ih maltretira. Veoma je pogrešno kada kažu „Ja ću da štitim svoje dete“. Ne trebaju oni da štite nego da ga vaspitaju da se sam štiti i da ne treba da trpe neke stvari koje ni oni sami ne bi trpeli. Nije sramota da se neko razvede i bori za svoje dete. Niko se neće boriti za svoje dete ako ostane u zajednici gde je prisutno nasilje jer će dete gledati neke stvari zbog kojih će imati traume i posledice. – istakla je Ninić.

– Postoji i neki drugi oblik agresije celog našeg društva koje na taj način od žene prave žrtvom. Samim tim što je previše ponižena kao neko ko treba da bude nosilac vaspitanja i stub kuće. Ja se stvarno pitam koliko agresije potiče samo iz porodice ili samo iz ličnosti,a koliko iz sredine. Količina frustracija se taloži i stvara određenu količinu agresije. U nepovoljnoj sredini ličnost deteta će biti oštećeno i emocionalan razvoj će biti najviše poljuljan. Najgore je to što dete gleda jedan nasilnički obrazac ponašanja koji je dugotrajan, koji se urezuje i koji ga veoma oblikuje kao ličnost. Postoji obrazac koji se može opisati u tri faze: kako proalz to nasilje, kako se ponaša žrtva i kako nasilnik. Rast tenzije u kojoj kreću provokacije i odbran, zatim kreće aktivna agresija gde se dešavaju udarci, pretnje, seksualno nasilje i drastično ekonomsko nasilje. Gde se na kraju dolazi do faze koja se naziva "Medeni mesec", u kome žrtva prašta, a nasilnik se pokriva pokajanjem. Kada krene prvi ciklus nasilja, to je početak beskrajnog ciklusa i samo se otkriva kakva je to ličnost. – rekla je Repac.

– Ja sam postala jaka baš zato što sam pobedila tog nasilnika. Bila sam žrtva u braku,nasilja koje je prevazilazilo sve mere,ali verujte mi da sam posle toga postala daleko čvršća. Uticalo je da moje dve ćerke vaspitavam drugačije u smislu da sam rekla da obe moraju biti finansijsko nezavisne od svog muškarca. Dolaze razna razmišljanja, šta će reći svet, porodica, sramota me je..dok se ne dođe do te situacije da kažeš: "Bolje me ubij nego da živim sa tobom". To je proces koji traje i traje. – rekla je bivša reprezentativka Srbije Kitić.

Happytv.rs
Foto: Arhiva