MITOVI I ZABLUDE O ZDRAVOJ ISHRANI: Pročitajte deklaraciju pre nego što kupite proizvod!

 

U današnjoj emisiji "Posle ručka", zajedno sa Vanjom Bulićem, razgovarali smo o važnoj temi za sve nas.

Tama današnje emisije bila je: Mitovi i zablude o zdravoj ishrani! Da li se ishranom mogu rešiti ozbiljni zdrastveni problemi?

Gosti: Maša Vujanović ( sportista i majka troje dece), Dušan Rajić (personalni trener), dr Predrag Nenadić (nutricionista), dr Ljiljana Bajić Bibić.

- Fizičke aktivnosti su prilagođene periodu, odnosno letu, pogotovo ako pričamo o profesionalnim sportistima. Ono što je savet za rekreativce, je da ne trče po najvećem suncu. Uveče od 19h je poželjno, mada nekima prija i ujutru ranije, mada, zdravije je ujutru, jer je tada telo spremno. Uveče je telo umorno, dok je ujutro telo spremnije - istakao je Rajić

U nastavku razgovora, govorio je o problemima osoba sa dijabetesom.

- Dijabetes se još zove i “tihi ubica”. Visoka glikemija, već preko 10, bi bilo kao kada bih ja iz sve snage udarao glavom o pod, ali to se ne vidi. Dijabetes je idealna boslest, jer se vi s jedne strane prinuđeni da živite zdravo. Ja imam dijabetes, a ne on mene, ja njega kontrolišem, a ne on mene. 800000 dijabetečara ima registrovano u Srbiji. Dijabetes je preduslov za sva druga oboljenja. Veliki problem dijabetečara je nedostatak broja traka, ljudi u Grčkoj dobijaju 250 traka mesečno, a u Srbiji 100. Jer, fizička aktivnost je zdrava, ali je za osobe sa dijabetesom prepreka, jer više puta mora da meri nivo šećera i zato je potreban veći broj traka. - zaključio je Rajić. 

O zdravlju i ishrani smo razgovarali sa doktorkom Ljiljanom Bajić Bibić.

- Ja sam clan jesnog udruženja gde su relevantni ljudi koji daju neke sugestije, odnosno da opštu populaciju edukuju i da nekada u zakonske okvire unose svoje odluke koje će biti na dobrobit populacije - započela je doktorka Bibić.

- Sve je individualno, ali ima puno lošega u ishrani. Prvo, konzumiramo previse soli, imamo više od pedeset odsto populacije prati od hipertenzije ili nekih sličnih stanja. Generalno, loše se krećemo i u ishrani imamo preteranu upotrebu ugljenih hidrata. U principu, svako individualno odgovora za sebe, problem su mala deca. Primer je da je baka kupila sok svom unuku, koji ima puno šećera, kofeina, additive…tu je onda problem. Potrebna je jedna šira edukacija ljudi. Imate ne samo epidemiju gojaznosti, imamo i takozvani pojam insulinske rezistencije, i to kod mladih koji se hrane prerađenom industrijskom hranom, prepunom aditiva, kofeina i ugljenih hidrata, i imate epidemiju dijabetesa od tridesete godine pa na dalje. Dijabetes, to je pogubno, ne umire se od dijabetesa, nego visoka količina, odnosno ti metabolički procesi deluju pogubno na male krvne sudove, prevashodno na srčane, na koronarne arterije, deluje na bubrege, na centralni nervni sistem… Sada imate ljude od 30-35 godina koji su invalidi - upozorava doktorka.

Takođe, doktorka nas je upozorila na štetnost aditiva koje konzumiramo u ishrani.

Četiri najčešća aditiva kod nas su: acesulfam k, aspartam, ciklamati i saharin. U Americi i Velikoj Britaniji su ciklamati zabranjeni, jer je utvrđeno još pre trideset godina da mogu da uslove nastanak karcinoma. Pročitajte deklaraciju žvakaće gume, i tamo ćete videti da ima pet veštačkih zaslađivača. Aspartam, koji sastoji žvakaća guma, može da izazove: glavobolje, umor, vrtoglavicu, ubrzan rad srca, dobitak u telesnoj težini…  - poručila je Bibić.

 

Naša gošća, Maša Vujanović, je poručila da je sve u našoj glavi i da treba da često posećujemo lekara i da se brinemo o svom zdravlju. Ona je bila zavisnik od hrane i sa nama je podelila svoja iskustva u vezi toga. 

Ja dok nisam saznala šta je meni, ja nisam mogla da rešim problem. Zavisnost prejedanja, je odsustvo osećaja sitosti. Mi koji smo prijemčivi, na nas deluju šećer i brašno i mi nemamo osećaj kada nam je dosta, stalno smo gladni. Dolazimo do toga da su deca od rođenja zavisnici šećera. Meni je gojaznost pomogla da zdravo živim istakla je Vujanović.

Doktor Predrag Nenadić je naglasio da je struka nutricionista veoma važna, i da država treba da radi na tome da nutricionista ne može da bude bilo ko, već osoba obrazovana za taj posao!

- Kod onih ljudi koji se bave teškim fizičkim radom, kao na primer poljoprivredni radovi, pa radovi na putevima, ti ljudi moraju da se hrane. Neko leti može da ima letnju i zimsku ishranu, a onaj koji radi puno, on je prinuđen da unosi isto što i zimi. U situaciji kada jedete puno, ili stalno, vi samo imate imate povišen nivo insulina u organizmu, nedovoljan da podigne nivo glikemije da vas ugrozi taj deo, ali dovoljan da vas tera da jedete i da pretvara te šećere u masti, tako da vi imate stalnu potrebu za hranom, a niste tu energiju pretvorili u aktivnu energiju zaključio je doktor Nenadić.

 

 

Happytv.rs
Foto: Arhiva

 

 

 

 

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Ponedeljak
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Kviz: Naslovna strana
11:55  Vesti
12:05  Provodadžija
12:55  Vesti
13:05  Provodadžija
13:55  Vesti
14:05  Serija: Suze moje sestre (R)
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Suze moje sestre
19:00 Čađava mehana
19:55  Bingo
20:30  Čađava mehana
21:00  Ćirilica 
23:20  Novajlije - Live
02:30  Posle ručka