GOSTI EMISIJE "POSLE RUČKA" OTVORENO: Nasilje u porodici ostavlja velike posledice koje se prenose generacijama!

 

 

U emisiji "Posle ručka", voditelja Vanje Bulića, sa našim gostima smo govorili na temu  Zbog čega štitimo nasilnike? Da li je greh ako samo ćutimo i okrećemo glavu? Zašto nam ljudski život ne znači ništa?

Gosti voditelja Vanje Bulića bili su Slađana JovićIvana ŠašićHajrija RamadaniVesna IlićSanja RadovanovićZdravko Petrović.

 

- Imala sam prilike da moji student biraju temu baš nasilje u porodici. U toku mog studiranja govorilo se o nasilju, ali sada se mnogo više priča na tu tamu. Sa aspekta porodičnog savetnika upoznata sam sa procentima koji govore da su povrede usled nasilja prvi uzrok smrti žene - rekla je Slađana Jović i dodala

- Dešava se jedno sistemsko ponavljanje. Ako imamo porodično traumatsko iskustvo, dešavaju se transgeneracijske traume. Prenose se traume sa generaciju na generaciju. One su toliko bolne da se potiskuju. Ne možemo da gledamo da se dva bića koje najviše volimo svađaju. Mi smo pedeset posto majka, pedeset posto otac i kako odna kada se svađaju roditeji dete  može da se podeli i imamo situaciju da dete želi da ode od kuće. Ono umesto roditelja preuzima tertet, a njegova leđa nisu toliko jaka da ponesu taj teret. Podsvesno što potiskujemo negde u životu mora da izbije na površinu i to se kasnije ispolji u životu. Najčešće u braku. Treba razdvojiti ulogu oca kao našeg oca koji je detetu dao život, kao i mama. Treba razdvojiti njih kao roditelje i individue. Ako nasilje u društvu raste, raste i nasilje u porodici. Analizira se kakva je ličnost nasilnik i žrtva. Samatra se da će ljubav promeniti sve i lična očekivanja. Mislimo da će se situacija promeniti. ali ne, stvari postaju sve gore- Slađana Jović

 

 

- Kod nas je najveći problem što žene nemaju materijalne sigurnost da bi mogle da žive. Jas am svoju decu sama odgajila, Jas am to izabrala. Sada sam u srećnom braku koji su moja deca prihvatila. Problem je kod nas ponavljam što majke nemaju egzistenciju. Neki ljudi imaju drugačija iskustva. Majke napuštaju decu i ostavljaju ih očevima. Ne zam koja majka može da podeli srce i da podeli decu, da ih ostavi. Bolji je dobar razvod nego loš brak - rekla je Ivana Šašić i podržala sve žene koje su bile žrtve nasilja, kao i naše gošće u studiju te dodala

- Ja sam primer da sve dođe na svoje i nemojte nikada klonuti i spustiti glavu – rekla ja Ivana Šašić

 

 

Sigurna kuća je mesto gde se ne tako retko pojavljuju i muškarci koji su žrtve porodičnog nasilja.

- Ja sam se obratio za pomoć zbog dece. Sa suprugom sam ušao u zajednicu rano, bili smo vrlo mladi. Za 16 godina smo imali raznih uticaja od strane njenih roditelja,  jer nisam bio po njihovom “ukusu”. Čak su išli do te mere das u njihove uvrede bile toliko sramne i ponižavajuće, ali sam zbog mira preko svega prelazio.  Žena je napustila mene i decu zbog drugog čoveka, ostavila je samo oproštajno pismo. Njeni su iskoristili priliku tada i rekli da je vreme da nas napusti. Moj otac je kupio kuću deci i meni u  Smederevu. Starija deca su sve shvatala i znala. Sin je pitao da li su materijalne stvari vredne da nas majka napusti. Ja nisam verovao da će supruga zaista to da uradi Dogodilo se to da smo danas pili kafu, a sutra ujutru je na stan stiglo pismo iz suda u kom je pisalo da sam je seksualno napastvovao i uznemiravao, pored svih ostalih optužbi koje su bile, a ja to nisam uradio - rekao Zdravko Petrović i dodao

- Centar za socijalni rad mi je podelio decu na silu. Postavio sam pitanje psihologu, koliko ste imali slučajeva da podelite braću i sestre, da ih razdvojite. Ja sam policijski službenik i znam kako i u kojim slučajevima treba da reagujemo.  Ja sam 60 dana bio u zatvoru i u mom odsustvu decu su preuzeli , a planirano je da dok je budem u zatvoru da se deca preuzmu. Sudija je oneo presudu da se deca odvedu iz škole. Bile su mi vezane ruke – rekao je Petrović

 

 

Harmonija u porodici u kojoj je dete odraslo se često ne ostvaruje kada već kao odrasla jedinka stupi u brak sa osobom koja ima traumatična iskustva sa nasiljem koje je gledalo između svojih roditelja.

- Jako je teško kada ste prepušteni od rođenja sami sebi. Deca nisu roba da kažete to je moja svojina. Deca su sazdana od krvi imesa. Jas am bila u hrtaniteljskoj porodici u Beogradu. Ja te ljude zovem mamom  i tatom. Nisam nikad upoznala prave roditelje. Od dve godine do srednje škole sam bila sa njima. U vrtiću sam počela da radim i upoznala svoga muža. Bila sam jako mala kada sam saznala da je mama uzela mene i starijeg brata, prihvatila nas kao svoju decu i bilo joj je teško da nam priča o tome. Ostala je trudna i centar je pitao da li sada želi da nas vrati njima.  Nije na to pristala. Kasnije sam čula da nam roditelji nisu roditelji. Centar za socijalni rad nam je rekao neprijatnu informaciju na jako grub način. Jas sam danas vaspitač i znam da je taj način saopštavanja takve informacije traumatičan - rekla je Vesna Ilić

 

 

- Imala sam jako lepo detinjstvo. Smrti bake sam jako teško podnela. I svu ljuvbav koju sam primila sam mislila da ću preneti svojoj deci. Čak i rasprave koje sui mali naši roditelji nisu rešavali ispred nas. Ja sam mislila da će moj muž biti kao moj otac. Čovek koji će da brine o deci i biti pun nežnosti i ljubavi. Slika o muškarcima mi se potpuno promenila. Jas am prošla pored psihiočkog i seksualno maltretiranje. To što sam prošla sa mužem mi je srušilo sve snove - rekla je Sanja i dodala

 

 

  - Njegova majka nas je upoznala. izabrala je ženu sinu. Mi se nismo mnogo ni zabavljali. Upoznali smo se na nekom rođendanu i došao je do mog broja telefona. Priča o njefovom dolasku po mene na posao je čudna jer je on došao sa svojim bratom od tetke i dao mi prsten jer je on odlučio da se ženi, Prešla sam da živim kod njegovih i sve je bilo dobro. Ostala sam brzo trudna. Njegovi roditelji su mu punili glavu da dete koje nosim nije njegovo. Majka je tačno znala koliko platu primam, kakvo mi je radno vreme i ako sam zakasnila malo bila sam ispitivana gde sam i kontrolisali su moje kretanje. Pravo naslilje počinje posle mog porođaja. On je bio sa drugom ženom. Neprijatno sam se osečala da delim postelju i ostalo sa njim. Pijan je tražio odnose i ja to nisam mogla, tražila sam razloge i metode da izbegnem to, čak je išlo dotle da je i njegova majka mene savetovala da ipak ja to radim. Došlo je do situacije da me je muž i silovao. Tada sam ostala trudna. Tukli su me njegovi kada sam bila u četvrtom mesecu trudnoće. Otac je branio sina  Niko mi nije pomogao, čak su mi i otežavali. Trudnoća je bila rizična, a i govorili su da njih moja trudnoća ne interesuje jer nosim žensko dete. Sve što sledi je strašno. Želeli su mene da se reše – rekla je Vesna Ilić

 

 

Sigurne kuće i udruženja koja pomažu žrtvama u porodičnom nasilju moraju da se pozabave i decom koja odrastaju u takvim uslovima

- Žena kada rodi dete je ranjiva i ne vidi okolinu. Kada žena sazna šta se dešava onda nastaje strah da se promeni situacija i okolina. Moj muž nije dolazio kući, nije donosio novac i onda sam i krila sve šta se dešava jer me je bilo sramota. Ja sam ga birala i delom i zbog toga, mislila sam da je to moja sramota.  Naše udruženje je nastalo kada sam videla decu u Sigurnoj kući. Posle toga kada se izađe iz prostora koje je sigurno, nastaje još veće naslilje, Što od nasilnika, što od sistema. Hoćermo da napravimo regionalni okrugli sto. Moramo da vidimo da li deca imaju pravio glasa. Naš sistem je zakazao ili nešto drugo ne valja – rekla je Hajrija Ramadani

 

Izvor: Happy.tv
Foto: Happy.tv

 

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost