parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

U EMISIJI "POSLE RUČKA" NA HAPPY TELEVIZIJI: Čovek se hvata za najmanju slamku da bi preživeo, jer hoće da živi i da bude svoj na svome!

 

U popodnevnoj emisiji "Posle ručka" koja vas na Happy televiziji očekuje svaki dan, ovog puta voditelj Vanja Bulić razgovarao je sa svojim gostima na teme: 

Da li je ključ za mir u regionu u „Bosanskom loncu“?

Kako održati Srbe,Hrvate i Bošnjake na okupu?

Gosti u studiju bili su: Branislav Tapušković, Dragoslav Bokan, Milivoje Bata Ivanišević i Vule Žurić.

 

Mnogo mtračnih stvari nas zatrapava na sve strane. Da li vas je iznenadilo ovo što se desilo sa Naserom Orićem?

- Čuo sam i pročitao sam u novinama. Ključni svedok je u toj istrazi govorio na jedan način, a u glavnom preteresu je sve porekao i govorio drugačije. Tako da je sve vraćeno na poćetak i ništa nije konačno i sve može da dovede do preokreta – rekao je advokat Branislav Tapušković

 Stvari koje su se vekovima dešavale narodu na ovom prostoru se moraju pamtiti i ne trebamo dozvočiti da se kroz istoriju uvek iznenađujemo istim stvarima. Potrebno je učiti i naučiti na onome što se jednom desi.

- Za razliku od mnogih, ja se ne čudim pošto se nešto desi i dovoljno mi je jednom da vidim to što se desilo, da shvatim o čemu se radi i da ne razmišljam o tome kada se desi drugi put. Obilno ljudi razmišljaju i groze se šta može ljudska ruka da uradi. Mi Srbi smo nosioci tog nesrećonog jugoslovenstva. Stav drugih naroda sa ovih prostora je jasan i jednostavan, Razlika je jedino u količini brutalnosti i savezništva. Moje poreklo je takvo da pamtimo one koji su ostali u Jasenovacu. Od malena smo znali da je ideja o bratstvu i jedinstvu jedna laž i ideolaška besmislica koja će nas koštati. Mi ne možemo da shvatimo da svi osim Srba svu svoju agresivnost ulažu i okreću ka nama, a mi gledamo da naše dobro ide ka njihovom dobru, ne vidimo zlo i gladamo da sve ublažavamo i budemo tolerantni. To nije normalno, mi se neprestalno pitamo i pričamo, zašto je nešto.  Tražimo uvek neka opravdanja i opravdabamo druge.  Mi od kada se rodimo do trenutka umiranja se borimo, Najbitnije od svega je nečuditi se i nezgrožavati nad onim što se već vekovima događa, več naučiti i učiti mlade generacija da ne bi oni posrnulu - rekao je Dragoslav Bokan.

 

 

Knjiga „Srebrenica jul 1995“ doživela je veliki odjek u svetu, prevedena je u Holandiji..

- Holandska jedinica se časno ponašala, znam jer sam bio u Srebrenici tog jula 1995 godine. Razgovarao sam sa Biljanom Plavšič i Radovanom Karadžićem. Rađena je ogromna studija o Srebrenici da Haški tribunal za svo vreme njegovog rada nije mogao da nađe rečenicu koja nije bila objektivna. Do kraja su Holanđani bili dosledni da nije bilo zločina u Srebrenici – rekao je pisac Milivoje Bata Ivanišević.

Kako se Srbija odnosi prema svojim žrtvama, a kako druga strana, govorilo se da je Naser Orić ranije bio u obezbeđenju Slobodana Miloševića

- Na Petrovdan 1992 godine Naser Orić je postavio uslov "svi za sve" ili će naš narod pobiti. Leševi su bili i sa jedne i sa druge strane.. Suđenje Naseru može da se ponavlja u beskonačnosti jer je on odgovoran za preko 2800 ljudi i za preko 80 uništenih sela i u svakom selu je ubijeno po 80 meštana. Kada bi mu se sudilo za svako delo i za svaki ubijeni život, njegove godine koje bi proveo u zatvoru bi mogle da se razvuku na nekoliko života. Govorilo se da je radio u obezbeđenju Slobodana Milolševića, to nije tačno,nije radio u obeezbeđenju. Miloševića sam pitao i rekao je da nikaa nikom nije dao oružje i da Orić nije bio u zaštiti. Odlično je vozio motocikl i bio je samo u nekoj od pratnji. Otvara se pitanje ko je radio za našu bezbednost i koga smo mi plaćali da radi za našu bezbednost - kazao je Milivoje Bata Ivanišević.

 

 

Koliko se nije razmišljalo i nije verovalo da će se dogoditi rat i da će narod da strada u ovolikom broju i na jednoj i na drugoj strani?

- Nismo znali, a 1992 godine nije ništa počelo, nego se samo nastavilo. U ljudskom biću je da veruje da svako loše i teško neće trajati dugo, a taj koji se nada nema čvrste dokaze za to jer nije ništa u njegovoj moči. Čovek se hvata za najmanju slamku da bi preživeo, jer ćovek hoće da živi i da bude svoj na svome. U ratu se sve menja. Nije tada rat bio samo u državi. Kada pogledate koliko je bilo malih ratova, malih bitaka je bilo na nivou zgrada, ulaza, ulica. To vam daje jednu širu sliku o svemu. U Sarajevu je svaka ćetvrt imala svoj mali rat. Ja sam bio svedok, u podrumu svoje zgrade kada je došlo do iseljenja kasarne i bombardovanja grada, kako dođe u mraku do popisa stanovništva. Znalo se ko je ko.  Znalo se koje je čije selo. Što se tiče grada bilo je malo teže jer je u njemu živelo šareno stanovništvo.  Tako da je i u tim podrumima bilo to stanovništvo i neko se bojao granate, neko se plašio nečeg drugog. U tom podrumu su se odvijale scene iz Kusturićinih filmova. Svi smo morali da idemo u podrum jer uvek neko postoji ko misli da neko ko ostane dojavljuje nekom drugom gde se nalaze ljudi koji su meta, baterijom ili bečim drugim sredstvom - rekao je pisac.Vule Žurić.

Šta je Jugoslavija donela narodima i šta je ostalo od njih, nekada zajedništvo se pretvorilo u otvorenu agresiju?

- Proces jugoslovenstva je idiotizovao Srbe. Gubitak identiteta je gubitak unutrašnjeg osećanja. Jugosloveni izgubljeni kakvi već jesu su se pretvorili u ljude koji nisu ni sa Balkana, Srbije niti.. to su ljudi koji samo govore o ljudsko  principu. Ta ljudska poziija nenacionalnog tipa je pokušaj da se lična istorija podeli u milion malih istorija. To nije dobro jer istorija je jedna, ona je ozbiljna i tiče se država, rata, ofanzive, preventive, kažnjavanja neprijatelja da bi se on držao tamo gde mu je mesto, da se ne bi ponovo desio napad. Mi kada se sukobljavamo sa neprijateljima štitimo one koji ne mogu da se brane. Trebamo da izvedemo zaključke da se nikada više tako nešto ne bi ponovilo – Radoslav Bokan

- Ono što dominira od prvih dana devedesetih godina do dana današnjeg je satanizacija Srba. O zločinima koji su se dogodili postoje i izmišljotine zahvaljujući i svim ostalim narodima koji su ulagali tu satanizaciju u propagandu. Istina o Srbima se zna i ni jedan dinar nismo hteli da damo da u lobiranje za Srbe. I Kisindžer i ostali su se nudili, ali naše rukovodstvo nije dalo ni jedini dinar. Dimenzija satanizma koje je stvorena o Srbima je velika. Jedino smo mi narod po njihovom, koji je izvršio genocin i ne verujem da ćemo moći da skinemo ljagu sa bombi koje su pale u Sarajevu na pijacu - rekao je advokat Branislav Tapušković.

 

 

Da li ste čuli nešto o napadu na Kapetana Drgana koji se nalazi u zatvoru?

- Ništa se nije dogodilo, znam jer sam u vezi sa njegovim braniteljima. Ništa se nije delsilo i niko ga nije tukao. Za tri godine nije imao nikakav incident i to su znali novinari koji su objavili da je napadnut. Svi me danas pitaju o tome. Naši novinari mogu da mu pomognu tako što će da pričaju i pišu o žalbi. Presuda je napisana u januaru i žalba je odmah napisana. Ova presuda mora pasti i mora da se vrati na  ponovo suđenje. Nadamo se da će mu ukinuti pritvor jer je izdržao više od dve trećine kazne. Tako da je  vreme kpje je proveo u zatvoru dovoljno da sada presude i suđenj čeka sa slobode. Vrhovni sud treba da odluči o svemu tome. Novinari će mu pomoći tako što će da pišu samo istinu – rekao je Savo Štrbac.

 

 

 Bili ste prevodilac u Umproforu?

- Na taj način sam i izašao iz Sarajeva. Nisam imao akreditaciju da se legalno krećem po gradu, ali uspeo sam da položim taj ispit iušao sam kao prevodilac u Umprofor.  Neki momci su koristili to da izađu iz Sarajeva. Ja sam radio tri meseca na tom posli u i na terenima van grada. To je kadnije bio moj pozdrav sa gradom. Potrebno mi je bilo najviše tri nedelje da shvatim o čemu se radi. Kada sam išao u tu drugu prevodilačku turu čuli smo preko radija da je patrola upala u vatru. Muslimanska strana je pucala što je potvrdio i glas sa motorole. Tada je bio povređen jedan član Umprofora. Kada smo se vratili dobili smo naređenje od pukovnika iz Kanade da se ponašamo po principu "ništa nismo  čuli i nismo ništa videli"– rekao je Vule Žurić.

 

 

Koji je presudan momenat u donošenju odluke da napustite svoj grad Sarajevo i odete dalje u svet, bili ste u Beogradu, a sada živite u pančevu?

- Presudno je uticalo to za nekog ko ima 21 ili 22 godine važno iskustvo koje sam imao na terenu dok sam radio kao prevodilac u Umpraoforu. To me je vratilo kroz vreme i shvatiio sam da se stvari očito stalno ponavljaju. Deca bi ipak trebala da ćitaju knjige jer one ne lažu. U tih meec dana koliko sam iz dve ture bio u Žepi. U tih mesec dana sam video presek organizacija i krojenje svega.  Presudno na moju odluku da odem iz grada sam doneo jednog dana kada sam se vračao iz Žepe. Negde u predvečerje kada smo se vraćali sa terena u ulazak u moj grad sa brda sam ugledao  Sarajevo i u tom trenutku shvatio da nemam više ni jednu emociju koja me veže za moj grad i da bi sve što sledi od osećanja mogao da bude samo bes. I onda sam čekao sledeći zadatak da bi se vratio sa jednim od komandanata u Beograd. Postoje ljudi u njihovim redovima koji su na čudan način i zavoleli ovu zemlju, a on je, taj komandant imao  potrebu da mi kaže "znaš dok sam ovde, razmišljam kako bi se mi u Kanadi ponašali da smo u ovoj i+situaciji". Ja sam napustio svoj grad i živim više ovde nego što sam živeo u Sarajevu -  rekao je Vule Žurić.

 

 

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Sreda
04:30 Rano jutro
06:45 Dobro jutro Srbijo
11:10 Parovi - Jutarnja kafica
11:40 TOP - SHOP
11:55 Vesti
12:05 Parovi - Jutarnja kafica
12:55 Vesti
13:05 Parovi - Jutarnja kafica
14:00 Parovi - Live
15:30 Posle ručka
17:30 Telemaster
18:30 Kviz: Naslovna strana
19:00 Upoznajte Parove
22:00 Parovi - Nominacije
02:30 Parovi - Live