U EMISIJI „POSLE RUČKA“ NA HAPPY TELEVIZIJI: Ljubav i žalja za potomstvom su najbitniji, a duh bi mogao da nam spasi natalitet!

U današnjoj emsiji „Posle ručka“ najgledanije Happy televizije voditeljka Jovana Grgurević razgovarala je sa gostima na teme:

Da li će nas zaista samo toliko ostati da možemo da stanemo pod jednu šljivu?

Kakva je trenutno situacija u Srbiji? Šta je osim seksa još bitno?

Kako da se umnožimo?

Gosti u studiju bili su: Srna Lango, Tomislav Stefanović, Gordana Bjelobrk, Jelena Gajšek i Miroljub Petrović.

Trudnoća i sam porođaj je period koje žene različito doživljavaju, individualna je od žene do žene. Kakvo je vaše iskustvo?

– Kod mene je trudnoća donela samo bolje. Promene su divne jer očekujete neko novo biće koje će sa vama biti ceo život. Porođaj je nešto prirodno što se dešava kada je trudnoća normalna. Moj porođaj je trajao dugo. ja sam neko ko je prirodom posla naučen da trpi bol, tako da je sama ta pojava trudova u mom slučaju protekla komično. Nisam bila glasna kao što mnoge žene budu kada se pojave trudovi. Ja sam bila tiha i vrlo uljudna međutim kada sam finim glasom ali malo više akcentovanim rečima dala do znanja da me boli, tada su shvatili da je porođaj uveliko krenuo. Ja sam se kao dogovorila sa nebom a će sve da protekne u najboljem redu međutim nije bilo tako. Porođaj je trajao dugo jer je Aleksa bio umotan u pupčanu vrpcu. Sve je prošlo i hvala Bogu živi smo i zdravi – rekla je Srna Lango.

Kroz filmsku produkciju smo videli da su stanovi, zgrade i kancelarije prostor koji je stvorio ideju o tome kako bi ljudi trebali da žive i koji uslovi su potrebni da bi se ostvarili kao roditelji. Sve te serije i sve te vitke i srećne žene rade u kancelarijama i sve su nasmejane i majke su, ali sve to nije tako u normalnom životu. Ljudi na Kubi se ne bave statistikama ni prostorom u kme žive. Sada je to prešlo na Severnu Koreju kod njih je besplatno stanovanje i nikad se nisu bavili gde će da žive. Mi smo se otvorili i prihvatili moderan način življenja. Da li nas je taj moderan način življenja naterao da se odreknemo svega po malo?

– Zemlja se oporavlja od svakojake patnje različite vrste. Normalna osoba razmišlja da joj uvek nešto fali jer ako ima decu, za njih je potrebno uvek nešto više. Ja doživljavam drugo stanje kao odbrambeni mehanizam. I govorili su mi da ne ostajem u drugom stanju jer kada sam bila trudna nešto loše se dešavalo u državi. Moje trudnoće su nile 1993 i 1999. Znamo šta nam se tada dešavalo, ali nikada nisam tražila neke idealne uslove. Slažem se da deca trebaju da se rađaju ali svojom zrelošću poštujem i odluku ljudi koji ne žele da imaju decu. Lako je roditi dete pored ovakvih stručnjaka, ali je još važnije odgajiti to dete – rekla je Srna Lango

Izraz potkirijska beba se često čuje, zasmetao vam je, zašto?

– Izraz potkirijska beba me rastužuje. Ima smisla u bazi teme o kojoj prićamo da je zaista izraz prihvatljiv, ali možemo da gledamo i iz drugog ugla. Ne bih volela da banalizujemo stvari, ali ne bih da budemo i romantični. Postoje dva kanala ove priče. Nema nikakve dilema da treba da imaš kao mejaka i pravo i uslove na obrazovanje i sve ostalo pod uslovom da hoćeš da se obrazuješ i sa druge strane da budeš dovoljno kvalitetan roditelj. Bacili smo se na statistiku, a roditi petoro dece ne znači odmah da ćemo roditi dovoljno dobre ljude. Na sve to treba jedna zadovoljna majka, otac odgovoran kao jedinka, komplatan i vraćamo se na porodicu koja mora da bude jedno. Mora državni program uvek i iznova da se osvežava i da postoje stručnjaci u joj, a i neki ljudi koji se bave načinom i ljudi koji se bave brojkama. Ljudima je potreban novac ali nam on neće biti od koristi da napravimo dobre ljude. Ima ljudi koji imaju novac, Bacve se titulama i nemaju pojma kojim prevozom im ide dete u školu – rekla je Srna Lango.

Danas su žene podeljene, jedne jure karijeru i često se zbog nje odlučuju da kasnje budu majke, a druge su one koje nemaju posao i ostaju kod kuće i posvećene su deci. Kako ste uspeli da se ostvarite na oba polja, kako to funkcioniše?

– Funkcioniše tako što sam dobila dete u na četvrtoj godini fakulteta. Tada smo živeli kod mojih u sobi od 15 kvadrata. Bog se pobrinuo da sve bude kako treba. Desilo se da se prodala neka stara kuća i namestili su se uslovi da dobijemo krov nad glavom. Završila sam fakultet i nastavila dalje uz podršku supruga i evo za neko vreme braniću doktorat. Sve to izgleda lako. Ne kažem da sam savršeno dobra, ali naćin da u sve što ulazim, ulazim sa 80 % kapaciteta i onda naravno da mora sve da bude dobro. Ako žena ima pored sebe nekog ko je spreman da joj pomogne u svim situacijama koje nas čekaju onda imare i volju i želju da uspete u svemu. Treba biti porodica, a porodica je najvažnije – rekla je Jelena Gajšek.

Srpkinje su navukle strah od svega, strah nas je iz bezbroj razloga da ostanemo bez dece. Šta ih je oteralo od ideje da postanu majke i nemaju više dece?

– Kada vi sebe stavte u neprijatno okruženje koje je u gradu i znate da bombe mogu da vam ruše kuće nije ni malo prijatno. Ljudi na selu su u dugom okruženji i normalno je da imaju više dece. Bio sam u prilici da vidim da su ljudi iz grada u momentima kada su na grad padale bombe odlazili na sela sa cegerima u posetu svojim rođacima. Muškarci su ti koji pišu zakone i stvaraju ambijent, Može se slobodno reći da su negde i muškarci krivi zašto žene ne rađaju. Deca su najveće blago – rekao je Miodrag Petričić.

Probelm sekundarnog steriliteta je veliki problem.. Koliko je on doneo na nemamo dece više?

– Sekundarni strilitet je teži i treba uraditi dijagnostiku da se vidi u čemu je problem. Treba obratiti pažnju da li je možda problem kod partnera. Pogotovo ako je žena promenila partnera ako se promenio partner – rekao je Tomislav Stefanović.

Koliki je procenat parova koji nisu kompatibilni i ne mogu da se ostvare kao roditelji?

– Postoji negde oko 10% parova koji su potpuno zdravi. Zdravi su i muškarac i žena, ali jednostavno nisu kompatibilni u nekom imunološkom smislu. Odmah se krene sa dijagnostikom i naravno da bi krenuli u praviom pravcu pvo krenemo sa muškarcem, pa tek onda ako je sanji sve uredzu prelazimo na ženu – rekao je Tomislav Stefanović.

U kom vremenu se dete vaspitava u tih nekoliko sati koje provedimo sa njim posle posla koji obično traje toliko da nam ostavlja svega par sati da mu se posvetimo?

– Rodila sam sam u 21 godini i nije mi se desilo nego sam htala dete. Meni je trebalo da sama izguram sve to i pretpostavila sam da ću ja biti bolja sa njim. U tom periodu sam radila i studirala tako da sam malo vremena provodila sa detetom i shvatila sam da se loše osećam u tom smislu se divim ljudima koji svašta guraju sa svojom decom, a ja to ne mogu. Priznala sam sebi. Čeznula sam za detetom, ali mi je trebao i posao. Prestala sam da radim intenzivno kada sam shvatila da na premijeru idem i plačem. Ja sam bila srečna što pravim predstavu, ali sam sebi dozvolila luksuz da imam dete što mi se htelo i ništa mi nije bila glavna tema nego dete. Kada se osvrnem nije bilo lako – rekla je Srna Lango i dodala.

– U trenutku kada mi se ostajalo sa detetom i nije mi bitno ništa osim deteta ostajala sam, ali me je sutra taj jedan jogurt u frižideru oscešćivao da moram da radim da bi deteu pružila sve šta mu je potrebno. Išla sam sa suzama na premijeru, ali dete nije dužno da bude gladno. To te jednostavno natera na život. Ja imam 46 godina, Aleksa je jedan zreo, mlad, božanstven ćovek na kojeg sam ja ponosna i ne žalim za propuštenim poslovima niti za bilo ćim. Sada mogu da dozvolim sebi lukzuz jer imam ljude uz koje cvetam i sada sve druge svoje svrhe radije ispunjavam. Nisu to lake stvari – rekla je Srna Lango.

Pored svih muka naših penzionera, bake i deke žale da imaju unuče i vide to kao smisao života. Njihova deca, mnogi od njih se odlučuju za decu kasnije, ali postoje neki parovi koji to ne mogu da ostvare. Kako to da rešimo i kako da nas bude više. Ljudi su izdvajali velike sume novca za vantelesnu oplodnju, a sada se i država uključila u sve to. Za dete ne postoji cena, ljudi su podizali ikredite da bi se ostvarili kao roditelji. Posle prvog puta ako se ne uspe sa vantelesnom oplodnjom šta dalje?

– Pokuša se o drugi, treči i četvrti put. Donori jajne ćelije kod nas još nemaju prava na to, ali je u proceduri. Nema ništa lepše u Srbiji kada se rodi zdravo dete. neki kada se rodi devojčica i nisu zadovoljni, jer žele dečaka. Da se rodi živo i zdravo i da bude muško, to često ljudi kažu mada to nije tako. Važno je dete da je živo i zdravo. Prekii trudnoće se i dešavaju često kada se sazna pol deteta. Kada se radi o višerodkama ne prićamo o prekidu trudnoće, ali sa majkama koje su prvorodke,da. Pričamo sa njima i vratimo ih sa tendencijom da razmisle i imamo veliki broj majki koje dođu da nam kažu da su odustale od abortusa, što je jako dobro – rekao je Tomilav Stefanović.

Kolko porođaja prođe u tišini?

– Mi ih kompenzujemo epiduralom, ali porođaj jako boli. Nije važno da li žene viću jer trebaju da viču. To je neki vid pražnjeja koji je dobar. Devedeset posto žena se porodi prirodnim putem, deset posto moraju da imaju pomoć. Svaka žena je drugačije građena i položaj karlice nije uvek isti. Vodimo računa da dete dođe na svet živo zdravo – rekao je Tomislav Stefanović.

Kolika je prosečma plata u Srbiji, da li postoji podatak kolika košta potrošačka korpa?

– Kada bi se u potrošačkoj korpi nalazile pelena tada Srbija ne bi imala problem. Svaka majka koja se nalazi u fertilnom periodu mora da ima još dvoje dece. Nije samo to da li mi imao ili nemamo para, partnera ili drugo, postoji puno tih mera aktivnosti koje se odnose na svakog pojedinca. Postoje razni problemi žen, problemi ako ne može da ostane u drugom stanju kako ostati, ako ne radi kako da počne da radi i još mnogo toga. Država ne moža jednom merom da pokrije sve individualne potrebe – rekla je Gordana Bjelobrk

Srbija je od 1990 godine do danas ostala je bez više od 800 hiljada majki. To je jasan znak da je natalitet u padu.

– Žene nisu rodile više od dva deteta u proseku. Tek više od dva deteta je nešto što podiže statisktiku – rekla je Gordana Bjelobrk.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs