NE BRŽE OD ŽIVOTA U EMISIJI „POSLE RUČKA: Poštujući pravila tokom vožnje čuvamo kako naše tako i živote drugih!

U današnjoj emsiji „Posle ručka“ najgledanije Happy televizije voditelj Vanja Bulić razgovarao je sa gostima na temu bezbednosti u saobraćaju.

Saobraćajne nesreće ostavljaju velike posledice kako na učesnike saobraćajne nesreće tako i na porodice. Veliki broj udesa se događa na putevima kroz Srbiju u periodu odmora kada je frekvencija vozila povećana.

Koje uslove treba da ispunimo kada krećmo na put?

Pomoć drugome oplamenjuje. Koje nas sudbine navode da pomognemo?

Da li postajemo svesni opasnosti tek kada se nešto dogodi?

Koliko vozači i pešaci oobraćaju pažnju jedni na druge?

Gosti u studiju bili su: Igor Lazić, Katarina Adamović, Rada Radenović, Svetlana Miljuš, Jasmina Milošević.

Katarina Adamović je sestra Aleksandra Adamovića koji je doživeo saobraćajnu nesreću. Vozio je motor kada je na njega naleteo traktor i zadao mu veoma teške povrede. Lekari mu nisu davali ni jedan procenat šense da će preživeti.

– Moj brat je imao saobraćajnu nesreću i prognozirali su da će živeti još par meseci. Mi smo ga na svoju ruku odveli kućii borili smo se da ga podignemo na noge. Moj brat je bio na motoru kada ga je na izlazu iz Bačke Palenke udario traktor. Saša je direktvo glavom udario u vozilo. Imao je kacigu na ali od saline udarca jezik mu je upao u grlo i srećom na vreme je izvučen inače bi se ugušio. Moj brat je sada zarobljen u sebi. Sve razume kada mu pričamo, Imamo poseban vid komunikacije. Kada ga pitamo odgovara nam mimikom jer na može da govori. Radimo sve da bi njegov oporavak bio svakim danom sve bolji – rekla je Katarina Adamović.

Svako ko je mlad mašta šta će biti kad poraste, U kojoj meri se promenio život posle nesreća koju je brat doživeo?

– Sve smo podredili bratu i najvažnije od svega je to što smo mi prihvatili celokupnu situaciju. Odrekli smo se dosta stvari, ali nismo žalili ni za jednom jer je najvažnije da je on dobro i da nam život teće normalnim tokom. Ja studiram i brat se često nasmeje kada dobijem dobru ocen. sve bih učinila da bratu bude bolje – rekla je Katarina Adamović i dodala da je reakcija ljudi individualna i da postoje različite emocije koje ljudi ispoljavaju.

– Posle nesreće neki ljudi koji su bili tu, tu sui dalje. Neki više i nisu, a neki i ne dolaze u posetu jer kažu d aim je teško da gledaju Sašu u tom stanju. Mislim da ne shvataju koliko je bratu teško što njih nema. Presrećan je kada vidi motore, ali na pitanje da li bi opet seo na motor, odmahne glavom da ne bi – rekla je Katarina.

Kako se obezbeđuju motociklisti i šta trebaju da imaju od opreme?

– Bitno je da nose zatvorenu kacigu. Najčešće povrede su u predelu brade i ako padne motociklista sa motora glava je zaštićena. Postoji više vrsta kaciga, a najsigurnija je “Ful-face” kaciga koja štiti kako joj i samo ime kaže, kompletnu glavu. Izuzetno je bitno da motociklisti imaju jako dobru koncentraciju, da bi mogli da predvide reakciju vozača ispred njih. Pored toga veoma je važno da budu vidljivi. Kada se dese nezgode obično vozači putničkog vozila govore da nisu videli čoveka na motoru i to je jedan od uzroka sudara automobile i motocikla. Bitno je da na sebi imaju jarke boje – rekla je Svetlana Miljuš i dodala.

– Vozaži koji voze velike motore su jako obazrivi i oni zaista poštuju sva pravila. Mlade ljude obučavamo i govorimo da je jako važno da ne postoji brzina koja im je draža od života – rekla je Svetlana Miljuš.

Igor Lazić je u svom životu pored najboljeg druga izgubio i oca u saobraćajnoj nesreći.

– Moj otac je nastradao prelazeći put. Momak koji je bio na motoru je izašao iz kolonae na mestu gde je puna linija. Dosta puta motociklisti ne poštuju linije, pretiču. Motociklista je izašao iz kolone velikom brzinom misleći da će preteći čitavu kolonu, udario je oca koji je prelazio put. Otac je udario glavom od asvalt i posle par sati je preminuo. Motociklista je pobegao sa lica mesta. Niko nikog nema nameru da ubije, ali moraju da se poštuju pravila – rekao je Igor lazić.

Postoji mnogo faktora koji dovode do nesreće. Postoje „crne tačke“ na putevma, koje upozoravaju da je na tom mestu došlo za kratko vreme do tri saobraćajne nesreće i da treba da se obrati pažnja na vožnju.

– Godišnj u svetu pogine nešto manje od dva miliona ljudi.. Na svaka dva minuta dogodi se da neko strada. Svakog četvrtog minuta pogine jedno dete. Sama smrt na putu je traumatičan dogašaj i te posledice nisu samo onoga ko je stradao več i porodice. Postoje zemlje na koje mi želimo da se ugledamo kada je u pitanju sobraćaj. U svetu se rade putevi koji ublažavaju nesreće i nadam se da će takvi putevi da se rade i kod nas. Največi broj saobračajnih nezgoda se događa u pravcu, tačnije kada je vozilo iza vozila, pa tek onda sletanje sa krivine, Klizav put nije problem, više nezgoda se dešava kada su putevi suvi što je jako zanimljivo – rekla je Jasmina Milošević.

Ljudi su jako ljuti na ljude koji voze motore.

– Da, na njihovo preticanje, na brzinu i pogotovo ako gaze liniju. Motociklisti jesu najranjivija kategorija na putu – rekla je Svetlana Miljuš.

Ibarska magistrala je uvek u izgradnji i semafori su na mestima na kojima ne bi trebali da budu. Kako suzbiti nervozu na putu?

– Kada pogledamo statistiku jul i avgust su dva najkritičnija meseca u kojima se događa veliki broj saobraćajnih nezgoda. Apelujem na one ljude koji idu na odmore i koji se kreću putevima da prave pauze na svakih pola sata, da na put krenu kada su odmorni i naspavani. Jedini lek za umor je odmor i tak kada je vozač odmoran tada treba da krene na put. Postoje četvorojezični flaejeri koji dolaze do svih vozača koji ulaze u Srbiju. U isto vreme se obraćamo svim vozačima. Petak i subota od 18-23h uveče su pikovi u danima kojima ljudi odlaze na odmore ili dolaze na smene. Od svega do sada najviše razultata daje kada smo na licu mesta i kada delimo flajere – rekla je Jasmina Mitrović.

Kada se pojavljuje umor u toku vožnje, vizači nastavljaju da voze.

– Kada se pojavi umor u toku viožnje vozači otvaraju prozor, pojačavaju muziku da bi se razbudil, ali to je velika graška. Najsigurnije je da se napravi odmor. Ne postoji najbezbednije mesto u automobilu – rekla je Svetlana Miljuš.

Koliko nesreća promeni način života?

– Potpuno promeni čoveka i kada god vozim uvek razmišljam da je život sao jedan i da nećeš preživti ako radiš nešto što ne treba. Jako se osećam nesigurno kada me neko vozi i ne volim kada me voze. Ljuditelj sam motora ali nikada nisam imao želju da budem motociklista. Veliki broj ljudi u Kotoru vozi motore i svako leto neko strada. Na moje oći su ljudi podletali pod kamione, jedan drug mi je i umro na rukama. Trenutak kada pažnja popusti je kobna – rekao je Igor Lazić.

Kakav ste vozač?

– Ja sam bezbedan vozač. U toku vožnje mislim na sina prvo pa tek onda na sebe. Vozim već 20 godina i nisma imala ozbiljnijih problema. Najviše je do toga što obraćam pažnju na sve. Po mom mišljenju moraju da se otvore oči i moraju da se izbegavaju situacije koje mogu da se dogode – rekla je Rada Radenvić.

– Ne postoji ni jedan sistem koji je komplikovaniji od sistema saobračaja, Zato što treba uklopiti sve učesnike saobraćaja. Najidealnije bi bilo kada bi svi poštovali sve zakone koji se tiču saobraćaja. Pozivam sve ljude da se pravilno i bezedno ponašaju u saobraćaju. Nikad neću prestati da pozivam na bezbednost u saobraćaju jer tako čuvamo i naše živote i živote drugih – rekla je Jasmina Milošević.

Izvor: Happtv.rs
Foto: Happztv.rs