JADARIT IMA POTENCIJALA DA POSTANE NAJVREDNIJI PRIRODNI RESURS SRBIJE: Zbog čega ovaj mineral zovu "srpska nafta"? (VIDEO)

Jadarit, mineral koji je 2004. godine otkriven na obroncima planine Cer u slivu reke Jadar, po kojoj i nosi ime, ima potencijale da postane najvredniji prirodni resurs kojim naša država raspolaže. Naime, jedan od glavnih elemenata koji se dobija preradom rude jadarita je litijum – element čija cena iz godine u godinu vrtoglavo skače s obzirom da bez nje, proizvodnja modernih baterija koje se koriste za mobilne telefone, računare i električna vozila – ne bi bila moguća. Procene su da se ispod Srbije nalazi čak 10 odsto svetske rezerve litijuma, zbog čega mineral jadarit pojedini nazivaju – srpska nafta.

- Resursi u blizini Loznice nude mogućnost da se zadovolji potreba celog sveta za elektrifikacijom - ovo su reči Žan-Sebastijana Žaka, prvog čoveka kompanije “Rio Tinto” koja je trenutno u poslednjoj fazi ispitivanja minerala jadarita otkrivenog u Srbiji. Njegov optimizam zasniva se na činjenici da se preradom Jadarita može dobiti litijum, trenutno jedan od  najtraženijih elemenata na svetu od koga se proizvode litijum – jonske baterije za koje se slobodno može reći da su nafta 21. veka. Istraživanje potencijala Jadarita traje više od 10 godina i skupo je koštalo kompaniju “Rio Tinto” kaže za Telemaster profesor rudarsko geološkog fakulteta u Beogradu, Vladimir Savić ali ističe da, kada bude bilo završeno, i ova kompanija kao i Srbija će imati čime da se raduju.

Procenjuje se da se ispod Cera, Jadra i Loznice nalazi čak 135 miliona tona Jadarita i da se s tim u vezi može zaključiti da Srbija raspolaže sa čak 10 odsto svetske rezerve litijuma, kaže Simić. Takođe se procenjuje da ležište Jadarita u Srbiji vredi 10 milijardi dolara ali s obzirom da cena litijuma skače iz godine u godinu, kada eksploatacija rude počne, ta vrednost može biti još veća. Simić smatra da nećemo dugo čekati na otvaranje prvog rudnika.

Sirovina mora da bude prerađena kako bi se od nje dobile druge, kao što su litijum-karbonat ili kako ga pojedini zovu “belo zlato”, dodaje Simić. Ekonomsita, profesor Mlađen Kovačević kaže da Srbija bukvlano leži na bogatsvu sa kojim mora da postupa veoma pažljivo.

Kovačević navodi Norvešku kao primer države koja je pozitivno postupila sa svojim prirodnim resursima i ukazuje da je, nažalost, mnogo više primera malih zemalja kao što je Srbija, čija su prirodna bogatskva velike kompanije iscedile.

Inače, po Srbiji trenutno kopa više od deset svetskih kompanija u potrazi za rudnim blagom, a najaktivnije su kanadske i američke. Istraživanja gotovo svih nalazišta, osim uglja, prepuštena su strancima koji naknade uplaćuju direktno u državni budžet, ulažu u lokalnu samouravu i neretko upošljavaju lokalno stanovništvo.  Procene su da Srbija leži na oko dva miliona tona olova i cinka, više miliona tona bakra, oko 20 tona zlata i oko četiri milijarde tona uglja.
 




Happytv.rs
Foto: Arhiva

 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost