21°C

Beograd

Photo: screenshot

Izvor: balkanpress

ILON MASK I ČIPOVANJE: Sve o moždanim implantima koje žele da nam ubace u glave

Milijarder Ilon Mask najavio je da će testiranje moždanih implanata za povezivanje mozgova sa kompjuterima početi da se obavlja i na ljudima za manje od godinu dana. Čini se da simbioza čoveka i mašine nikada nije bila bliža. Šta nam ti implanti donose i da li je to put napretka ili propasti?

Eksperti tvrde da bi upotreba moždanih implanata, koji se integrišu u moždano tkivo, pre svega, trebalo da posluži za vraćanje pokretljivosti, vida, sposobnosti govora i čula sluha onima koji su ih izgubili.

OVO MORATE ZNATI

OPASNOST ZVANA "DRUŠTVENE MREŽE": Ove stavke ODMAH IZBRIŠITE sa svojih profila!

Ljudi su JELI SAPUN i SREDSTVA ZA ČIŠĆENJE: Opasne posledice DEZINFORMACIJA o korona virusu!

KOŠARKAŠKI TRENER DEJVID BLAT ODUŠEVLJEN: Nikola Milutinov NAJBOLJI CENTAR u EVROPI!

VUČIĆ O PRIJATELJSKOJ RUSIJI: U njihovu kadrovsku politiku se ne mešamo!

S druge strane, Mask tvrdi da će povezivanje mozgova s kompjuterima biti jedini način da se održi korak s razvojem veštačke inteligencije (VI), što znači da bi to moglo da posluži kao nešto daleko moćnije od leka.

Maskovo povezivanje mozgova sa kompjuterima – ništa novo

Naučni saradnik na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu Andrej Savić, koji je doktorirao upravo na mozak-računar interfejs tehnologiji (BCI) i koji se već 10 godina bavi neuronaukama, rekao je za Sputnjik da to nije ništa senzacionalno, jer ta tehnologija postoji i razvija se već godinama unazad. Ilon Mask je svojom popularnošću tu oblast samo stavio u fokus.

„Ono što Ilon Mask radi je zapravo samo nova generacija elektroda, nova generacija interfejsa i načina merenja moždane aktivnosti i, u tom smislu, ta tehnologija bi mogla da bude inovativna i revolucionarna, ali same ideje postoje odavno i već uveliko se rade takve stvari“, napominje za Sputnjik Savić.

On dodaje da već neko vreme postoji i „Brejngejt“ implantibilni sistem, pomoću kojeg je žena sa teškom povredom kičmene moždine, nakon mnogo godina, prvi put popila čašu vode koristeći mehaničku ruku koju je kontrolisala – mislima.

Savić je istakao da su takvi sistemi i dalje na nivou istraživanja i da broj studija koje se sprovode i pacijenata na kojima se testiraju nije veliki.

Primena veštačke inteligencije

Upitan da obrazloži Maskove navode da će povezivanje mozgova i kompjutera biti neophodno da se održi korak s razvojem VI, naš sagovornik objašnjava da, prilikom upotrebe takvih sistema, veštačka inteligencija omogućava bolje i preciznije dekodiranje moždanih signala, što dovodi do tačnijeg predviđanja nečije namere.

„Recimo da osoba ima želju da pokrene svoju ruku u određenom pravcu. Veštačka inteligencija, odnosno, algoritmi, prepoznaju tu nameru iz moždane aktivnosti koja je merena nekom vrstom senzora i omogućava da to prepoznavanje bude dovoljno tačno tako da robotska ruka odreaguje precizno i brzo“, obrazložio je Savić.

Upitan da obrazloži Maskove navode da će povezivanje mozgova i kompjutera biti neophodno da se održi korak s razvojem VI, naš sagovornik objašnjava da, prilikom upotrebe takvih sistema, veštačka inteligencija omogućava bolje i preciznije dekodiranje moždanih signala, što dovodi do tačnijeg predviđanja nečije namere.

„Recimo da osoba ima želju da pokrene svoju ruku u određenom pravcu. Veštačka inteligencija, odnosno, algoritmi, prepoznaju tu nameru iz moždane aktivnosti koja je merena nekom vrstom senzora i omogućava da to prepoznavanje bude dovoljno tačno tako da robotska ruka odreaguje precizno i brzo“, obrazložio je Savić.

Uticaj implanata na mozak

Osim što primaju signale, implatni mogu i da ih šalju, što je poznato kao moždana stimulacija, koja se, takođe, koristi u medicniske svrhe.

Kako tvrdi naš sagovornik, veštačka manipulacija mozgom tim putem nije moguća, jer je ta tehnologija i dalje u velikoj meri ograničena.

„Vi možete, električnom ili magnetnom stimulacijom mozga, da napravite neku interakciju, ali je ona vrlo gruba. Ona može imati neke efekte, ali u, za sada, vrlo ograničenom dejstvu i za vrlo specifične primene, poput tretmana tremora ili depresije“, objasnio je Savić i istakao da uvid u celokupnu moždanu aktivnost nije moguć, jer je nemoguće dizajnirati sistem koji može da izmeri ili da selektivno stimuliše milijarde pojedinačnih nervnih ćelija, a ni najmoćniji računar ne bi mogao da odjednom obradi toliku količinu informacija.

Priča o čipovanju

Teoriju o čipovanju putem implanata Savić smatra smešnom, jer je povezuje sa uverenjem da je koža ultimativna barijera i da implantacija nekog sistema pod kožu predstavlja pretnju za privatnost.

„Zapravo, svi smo već, na neki način, čipovani time što imamo mobilni telefon u našem džepu, koji sadrži mnogobrojne važne informacije o nama“, smatra sagovornik Sputnjika.

VI sa sopstvenom svešću teoretski moguća?

Savić kaže da je razvoj VI često inspirisan načinom na koji ljudski mozak funkcioniše i da nova otkrića u oblasti neuronauka mogu uticati na razvoj algoritama veštačke inteligencije.

„Veštačku inteligenciju, u ovom trenutku, možete da obučavate da vrši određenu funkciju, ali, za sada, nema ni najave da će ta VI imati svoju slobodnu volju“, izričit je sagovornik Sputnjika.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (1)

Deki

Technologija u pogresnim rukama (kao sto i jeste) je jako opasna za covecanstvo.


Ostavite komentar

Povezane vesti