DEZINFEKCIJA KAO IMPERATIV: Kako dovesti u red štale nakon poplava?

Proteklih dana region je obuzeo nesavladivi ciklon, koji je u našoj zemlji, ali i regionu, izazvao brojne poplave. Biološki karakter poljoprivredne proizvodnje zahteva visok stepen higijene u pripremi, proizvodnji, ali i posle finalnog proizvoda, a poplava je jedan od najgorih uzročnika narušavanja svih higijenskih barijera i standarda u proizvodnji.

Izlijevanjem reka iz korita ili nastankom bujica neretko su prvi na udaru poplava poljoprivredna zemljišta, imanja, poljoprivredni objekti, mehanizacija i stoka. Štete koje nastaju, mogu ostaviti dugoročne posljedice, pa čak i zaustaviti celokupnu proizvodnju.

Biološki karakter poljoprivredne proizvodnje zahteva visok stepen higijene u pripremi, proizvodnji, ali i posle finalnog proizvoda, a poplava je jedan od najgorih uzročnika narušavanja svih higijenskih barijera i standarda u proizvodnji. Stoga je neophodno adekvatno, brzo i efikasno delovati u slučaju da dođe do plavljenja objekata za smeštaj stoke ili druge opreme i mehanizacije na imanju.

Mere prevencije

Niz je preventivnih mera koje bi svaki farmer trebalo da preduzme u trenutku najave i predviđanja da bi moglo doći do plavljenja određenih površina i potencijalne opasnosti za sopstveno poljoprivredno imanje. U takvim slučajevima nema mesta kalkulacijama, hoće li nivo vode reka rasti, hoće li doći do nepredviđenih bujica, hoće li nasip izdržati i slično.

Prvi korak je izmeštanje stoke na sigurno, premeštanje u unapred ograđene torove na uzvišenjima gde nema opasnosti od plavljenja ili čak transporta u susedna naselja, mesta ili sela. Osigurati dovoljan broj vreća s peskom, posloženih u pravcu mogućeg plavljenja i dolaska vode, mehanizacijom napraviti kanale za eventualno "skretanje" odnosno preusmeravanje vode ili bujice u drugom pravcu i obavezno isključiti sve dovode električne energije na imanje. Kao i stoku tako i mehanizaciju i ostatke hrane u vrećama izmestiti na sigurno područje. Posebnu pažnju posvetiti tzv. stacionarnoj opremi, ono što fizički nije moguće i ne tako jednostavno premjestiti, npr: sastav hranidbe u peradarniku pojilice i hranilice podignuti s poda, mlekarsku opremu, muzilice takođe ostaviti na više spratova, i obavezno laktofrize napuniti vodom i zatvoriti. U trenucima nadolaženja vode i plavljenja ostaviti sve otvore i vrata u objektu, štali, farmi otvorenim.

Šta učiniti nakon poplave?

U slučajevima kada nažalost svi obrambeni mehanizmi zakažu ili se dogodi propust u prevenciji ili čak kada je poplava toliko izražena i dogodi se plavljenje štalskih objekata, mehanizacije i opreme potrebno je delovati jako brzo i efikasno. Kada se voda u potpunosti povuče i nema opasnosti za ponovnim nadolaženjem, prvi korak je mehanički ili ručno ukloniti sav mulj, blato i ostatke koje je poplava za sobom ostavila.

Često bujice "nanesu" velike količine raznog materijala, smeća, predmeta, opasnih stvari ,s toga pre bilo kakvih aktivnosti čišćenja nabaviti adekvatnu zaštitnu opremu, jednokratne mantile, masku za disanje, čizme i rukavice, a obavezno i vreće u koje će se odložiti eventualno smeće i sve ono što je voda donela. Ne odlagati izneseni mulj i blato na imanju zbog vrlo velike verojatnosti prisustva iznadgraničnih vrednosti teških metala. Takve mini deponije ako ne zbrinjava komunalno poduzeće najbolje je vratiti u rečno korito. Detaljno pregledati svaki deo štale, i izbaciti apsolutno sve van ono što je voda nanela.

Nakon mehaničkog uklanjanja blata, koristiti vodu iz cisterni ili bunara i šmrk pod pritiskom, te detaljno isprati objekt, opremu i poljoprivrednu mehanizaciju. Tokom čišćenja ostaviti sva vrata, sve otvore, klapne i prozore otvorenim kako bi se objekt što pre isušio i provetrio.

Obavezna dezinfekcija

Najbolje bi bilo očišćeni i isprani objekat ostaviti dva do tri dana na promaji, kako bi se dobro izvetrio i isušio, što je preduslov da bi se otpočelo s neophodnom dezinfekcijom. Još jednom pregledati objekat i opremu, proveriti podove, zidove, pločice, popuniti rupe i nastale eventualne pukotine, te popraviti nastala oštećenja. S obzirom da je objekat, štala prilikom isušivanja otvorena konstantno, pre aktivnosti oko dezinfekcije, a posebice u prostoru skladištenja hrane proveriti ima li insekata ili drugih štetočina u štali i ostalim prostorijama.

Široka je punada sintetičkih komercijalnih dezinficijensa danas, bilo koje sredstvo da koristite obavezno pročitajte uputstvo i koristiti koncentracije rastvora predviđenog za tu namenu . Takođe jako detaljno je koristiti, ako ima dostupno, stare metode dezinfekcije s gašenim krečom ili krečnim mlekom. Nakon dezinfekcije ponovo ostaviti objekat dan do dva na provetravanju. Kada su sve te radnje završene poželjno je i preporučljivo ponovo okrečiti zidove štale, koristiti novedezo barijere, i obavezno hlorirati vodu koja se koristi za napajanje stoke.

Tek posle svih ovih radnji stoku vratiti u štale, na farmu ili objekte koji se koriste za uzgoj i smeštaj.

Agroklub
Foto: Arhiva