NOBELOVA NAGRADA ZA MIR: Pročitajte zašto je ovaj državnik dobio prestižno priznanje

Huan Manuel Santos, predsednik Kolumbije, dobitnik je ovogodišnje Nobelove nagrade za mir zbog svojih izuzetnih napora u okončavanje poluvekovnog rata koji je razarao njegovu zemlju. Santos je bio jedan od glavnih inicijatora potpisivanja mira između kolumbijske vlade i pobunjeničke grupe Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK), posle 52 godine rata u kome je život izgubilo najmanje četvrt miliona ljudi.

Krajem septembra, Santos je stavio svoj potpis na istorijski mirovni sporazum zajedno sa vođom FARK-a Timoleonom Himenesom, a dokument su simbolično potpisali hemijskom napravljenom od metka. Rat je prestao, FARK je dobio 10 mesta u Kongresu, a Kolumbija je mogla da odahne. Ipak…

Kolumbijski narod je šokatnom odlukom na referendumu odbacio sporazum, što je uzrokovalo da Santos u preliminarnim anketama izgubi skoro sve šanse za Nobela. Ipak, Norveški Nobelov komitet mislio je suprotno. Ispostavilo se da referendum nije umanjio Santosove zasluge za mir, zbog čega je an kraju i osvojio prestižnu nagradu i to u konkurenciji nemačke kancelarke Angele Merkel, bivšeg analitičara NSA Edvarda Snoudena, humanitaraca iz "Belih šlemova" koji spasavaju ranjenike u Siriji…

Istorija sukoba

Početak konflikta vezuje se za 1964. godinu, a Kolumbija se od tada praktično bez prestanka nalazila u stanju permanentnog građanskog rata. Uzrok za poluvekovno krvoproliće bio je neregulisano agrarno pitanje. Tadašnja vlast u državi bila je na strani krupnih zemljovlasnika, zbog čega su seljaci sa nekoliko stotina hiljada razorenih farmi počeli sa protestima.

Na čelo partizanskog rata stavilo se borbeno krilo lokalne komunističke partije – frakcija Revolucionarne oružane snage Kolumbije (FARK). U nekoliko reona zemlje koji su bili teško dostupni za regularnu armiju, FARK je uspeo da organizuje seoske komune pod sopstvenom kontrolom.

Ukupan broj žrtava počevši od 1964. iznosi više od 200 hiljada,od čega najveći deo čine civili. Zbog života u konstantno ratnom okruženju, Kolumbijci su masovno uzimali iseljeničke vize, te je ova južnoamerička država, koja trenutno ima 48 miliona stanovnika, prva po broju interno raseljenih osoba na svetu – skoro sedam miliona.

"Od njega nije očekivalo da bude mirotvorac"

Kako primećuje Bi-Bi-Si, Santos nije uvek bio na strani mira. Dok je obavljao funkciji ministra odbrane Kolumbije, dozvolio kontroverzno bombardovanje kampa koji je FARK imao u Ekvadoru bez prethodnog obaveštavanja vlasti susedne zemlje.

I agecija AP navodi da se "od njega nije očekivalo da bude mirotvorac".

Agencija navodi da Santos potiče iz jedne od najbogatijih porodica u Kolumbiji i medju njegovim glavnim potezima za vreme vodjenja kolumbijskog Ministarstva odbrane izdvaja ovaj prekogranični napad u Ekvadoru iz 2008. u kojem je ubijen jedan od glavnih komandanata pobunjenika i tajnu operaciju oslobadjanja troje Amerikanaca koje je FARK držao u zarobljeništvu više od pet godina.

Školovao se na Harvardu

AFP navodi da je Santos, rodjen u avgustu 1951. u Bogoti, izdanak bogate, moćne porodice koja je duboko zastupljena u kolumbijskoj politici i medijima. Santos za samog sebe kaže da politički pripada "ekstremnom centru".

Pored Harvarda, obrazovao se i na Londonskoj školi ekonomije, na početku karijere bavio se novinarskim poslom i kao mladić je pokrivao sandinističku revoluciju u Nikaragvi.

Nakon toga je prešao u politiku i bio na više ministarskih pozicija.

Blic
Foto: Twitter / Huan Manuel Santos