NAJVEĆA REFORMA U ISTORIJI NEMAČKE TAJNE SLUŽBE: BND dobio licencu da špijunira da prisluškuje ČITAVU EVROPU!

Nemački Bundestag je usvojio reformu BND-a, nemačke tajne službe, a povod za reformu je afera oko američke tajne službe NSA, koja je pocela 2013. godine, a u koju je umešan i BND, piše Dojče vele, navodeći da je reforma podelila političare.

Nemački agenti su navodno za Amerikance špijunirali evropske saveznike – to proizilazi iz otkrica bivšeg agenta NSA Edvarda Snoudena.

Reforma je podelila političare, konstatuje DW, navodeći da sada velika koalicija povlači konsekvence donošenjem dva zakona kojima uvodi reforme u rad BND.

Za koaliciju na vlasti, SPD i CDU/CSU reforma predstavlja osnovu za funkcionalne tajne službe, angažovane u inostranstvu, i bolju kontrolu njihovog rada.

Nasuprot tome, kritičari u svemu vide legalizaciju masovnog nadzora.

Bundestag trenutno ima tri organa koji kontrolišu rad tajnih službi, a uskoro će biti formiran i četvrti organ.

Njega će činiti sudije i advokati saveznog nivoa koji će kontrolisati korektnost špijuniranja u inostranstvu.

Kancelarija kancelarke će ih informisati o brizantnim akcijama, a oni će donositi odluke o špijunaži institucija Evropske unije ili njenih članica.

Pored toga biće formirana kancelarija "stalnog opunomoćenika" sa oko 20 zaposlenih: zadatak je podrška postojećim organima pri kontroli rada tajnih službi i koordinacija sa drugim kontrolnim instancama.

Time će biti uklonjen "niz nedostataka", kaže Klemens Bininger (CDU), šef Parlamentarnog odbora za kontrolu.

Do sada su poslanici imali instrumente za kontrolu tajnih službi, ali "ne i osoblje, a pogotovo ne vremena da se time bave". Zbog toga je, kako je rekao, reforma važna.

Opozicija, međutim, strahuje da će formiranjem novog organa biti oslabljena parlamentarna kontrola.

Postoji ozbiljna opasnost da posebno osetljive informacije budu dostupne samo opunomoćeniku, a ne i poslanicima, kaže Andre Han iz Levice.

Drugi zakon reguliše nadzor u inostranstvu, dakle nadzor telefona i internet veza ljudi u inostranstvu od strane BND-a.

U te svrhe tajna služba se može priključiti i na internet čvorišta u Nemačkoj preko kojih se odvija razmena podataka iz celog sveta.

Do sada je BND smeo da prisluškuje samo pojedine linije i preuzima samo jedan deo podataka, a od danas može da se priključi na cele telekomunikacione mreže bez ogranicenja – "full take" je naziv nove prakse koja je inače sporna, navodi DW.

Podatke koje je BND "pokupila" može da čuva šest meseci i takođe sme da ih prosledi stranim službama kao što je NSA samo pod određenim uslovima.

Cilj te saradnje mora biti antiteroristicka kampanja, podrška Bundesveru u operacijama u inostranstvu ili informacije o bezbednosti Nemaca u inostranstvu.

Izričito je zabranjeno prisluškivanje nemačkih građana i industrijska špijunaža.

Poseban sistem filtera će omogućiti da odgovarajuće informacije budu prepoznate i izbrisane.

Prisluškivanje gradana i institucija država članica EU i institucija EU je moguće ako se na primer radi o opasnosti za unutrašnju i spoljnu bezbednost Nemačke ili "saznanjima od spoljnog i bezbednosno-političkog značaja".

O tome šta to konkretno znaci će se od slučaja do slučaja dogovarati sa rukovodstvom tajnih službi u kancelariji kancelarke koja je zadužena za BND.

Opozicija na sve to naravno gleda drugacije – zakon je "poklon za BND", kaže Martina Rener iz Levice.

Reforma legalizue praksu BND-a iz poslednjih deset godina koja je očito bila nezakonita, kaže u razgovoru sa DW, Kontastin fon Noc, poslanik Zelenih u Bundestagu.

On, takođe, sumnja da će sistem filtriranja funkcionisati – tehnički se uopšte ne može videti ko je Nemac, a ko je stranac, kaže Noc.

Aktivisti za zaštitu ljudskih prava poput Lene Rorbah iz Amnesti Internešenala kritikuju to da zakon ne sadrži posebna pravila za strane novinare i druge profesije poput advokata ili lekara.

Bivša ministarka pravde Sabine Lojthojzer-Šnarenberger (FDP) je već najavila tužbu protiv novog zakona o BND-u.

Tanjug
Foto: Wikimedia