1°C

Beograd

Photo: Arhiva

Izvor: Novosti

GUBITE DAH? Odmah kod doktora, možda je u pitanju srce!

Otežano disanje i osećaj gušenja mogu da budu znaci prehlade, upale pluća, ali i narušenog zdravlja srca. Da bi se utvrdilo o čemu je reč nije dovoljno da lekar samo posluša pluća stetoskopom, već i da uputi pacijenta na osnovne laboratorijske analize, EKG, kao i rendgenski snimak srca i pluća.

Profesor dr Petar Otašević, kardiolog Instituta "Dedinje", kaže da je ova vrsta dodatnog ispitivanja otežanog disanja naročito važna kod starijih osoba, kao i onih koje boluju od dijabetesa:

- Kod većine srčanih bolesnika, u naporu, kao tegoba, javlja se bol u grudima ili angina pektoris. Tada nema dileme da je reč o narušenom zdravlju srca. Međutim, kod pacijenta starije životne dobi i kod obolelih od šećerne bolesti nije retkost da se, umesto bola, kao simptom kardiovaskularnog oboljenja javlja upravo osećaj otežanog disanja.

Osećaj zamora, malaksalost i nedovoljno dubok udah, osim na srčane probleme, mogu da ukazuju i na druga patološka stanja.

- Malokrvnost i snižena funkcija štitaste žlezde takođe mogu da uzrokuju tegobe slične prehladi - kaže naš sagovornik. - Kod ovih bolesnika neophodan je multidisplinarni pristup u ispitivanju, koji bi trebalo započeti pregledom kardiologa.

Da li guši i steže u grudima zbog respiratorne infekcije, ili je reč o mnogo ozbiljnijem oboljenju, moguće je da se utvrdi i na osnovu drugih simptoma.

- Ukoliko je otežano disanje praćeno kijavicom, kašljem, bolovima u mišićima i povišenom temperaturom, onda je prilično jasno da se radi o prehladi i ne treba ići dalje od fizičkog pregleda - kaže profesor Otašević.

Kada problemi sa disanjem i umorom traju duže, i posle prehlade, obavezno bi trebalo otići kod kardiologa.

- Određene vrste virusa mogu da oštete srce tako što uzrokuju zapaljenje srčanog mišića - kaže naš sagovornik. - Zato, ako tegobe postoje i posle preležane prehlade, tokom više nedelja i meseci, trebalo bi utvrditi da li postoji problem sa plućima ili srcem.

Iza simptoma otežanog disanja i nepodnošenja napora obično se otkrije teško srčano oboljenje.

- Kod ovih pacijenata prvo radimo ultrazvuk srca i koronarografiju, da bismo utvrdili razlog otežanog disanja i loše tolerancije napora - kaže profesor Otašević. - Ukoliko je problem srčana slabost, onda započinjemo davanje lekova i pratimo njihovo dejstvo. Ukoliko je problem suženje krvnih sudova ili loša funkcija srčanih zalistaka, onda se, pored lekova, može predložiti i operacija.

Profesor Petar Otašević kaže da ako pacijent zna da je srčani bolesnik, a javi se otežano disanje, otiču mu noge i dobija na težini, to su onda znaci akutnog pogoršanja. Takav pacijent bi trebalo da stigne na pregled kod kardiologa u najkraćem mogućem roku.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti