parovi prijava happy zvezda prijava kviz happy talent šou

ODRŽITE IDEALNU TEŽINU: Tajna se krije u konzumiranju masti!

Jedna od tajni održavanja poželjne telesne težine, ali i smanjenja rizika od srčanih oboljenja je upravo ispravna konzumacija masti.

Odnosno, sagorevanje masnoća u organizmu će biti sporije ukoliko striktno ograničimo ili izbacimo masti iz ishrane, kao što je slučaj u nekim dijetama. Treba da znamo da je konzumacija mononezasićenih i polinezasićenih masnih kiselina (u koje spadaju i omega 3 i omega 6 masne kiseline) suštinski važna za zdravlje. Ove masnoće sadrže brojne antioksidanse. Takođe, više istraživanja je pokazalo da ove masti ne povećavaju, već smanjuju nivo lošeg holesterola u krvi, što pomaže i da se smanji rizik od srčanih oboljenja. Ove masnoće su takođe veoma važne za ispravan rad imunog sistema, mozga i srca. A povrh svega - nekoliko istraživanja je ukazalo da mononezasićene masne kiseline čak pomažu da se "potroši" uporno salo oko struka. Što se tiče sala oko struka, ispostavilo se da čak i zasićene masti tu mogu da pomognu; konkretno, jedno naučno istraživanje ukazalo je da je redovna konzumacija kokosovog ulja (koje je zasićena mast biljnog porekla) pomoglo ispitanicima da smanje salo oko struka.
I uopšte, što se tiče zasićenih masti kojima su nas do nedavno plašili, novija istraživanja pokazuju da one nisu ni približno loše kao što se mislilo. Naime, analiza dosadašnjih istraživanja na tu temu pokazala je da nema povezanosti između konzumacije zasićenih masti i povećanog rizika od srčanih oboljenja. Štaviše, za kokosovo ulje, koje je biljna zasićena mast, pokazalo se da podiže nivo HDL ili dobrog holesterola. Ukratko, prema najnovijim naučnim saznanjima, ne morate više izbegavati ni puter, sir, punomasno mleko - ali, naravno, nemojte sa njima ni preterivati.
U najzdravije masti spadaju maslinovo i kokosovo ulje, a najbolji prirodni i celoviti izvori nezasićenih masnih kiselina su semenke i orašasti plodovi, kao što su laneno i susamovo seme, orasi, bademi, lešnici… Štaviše, sve je više nutricionista koji savetuju da se nekvalitetni izvori ugljenih hidrata, kao što su rafinisani šećer ili rainisano brašno i testenine, zamene upravo kvalitetnim mastima. 
Pa ipak, savremene nutricionističke preporuke kažu da u ishrani koja podrazumeva dnevni unos od 2000 kalorija, ne bi trebalo da bude više od 65 grama masti.

 

Zdravahrana.com
Foto: Arhiva

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost