ŠTA POSLE INFARKTA? Eliksir za srce će vam pomoći da promenite loše navike!

Stručnjaci su procenili da ishrana bogata vlaknima pomaže onima koji su preživeli infarkt da se bolje oporave i duže žive. Nakon infarkta čovek mora da promeni životne navike.

Vlakna ubrzavaju oporavak

Najvažniju ulogu u oporavku igra raznovrsna i zdrava ishrana jer pomaže da se organizam snabde svim važnim hranljivim sastojcima.

* Najbolji izvori dijetalnih vlakana su povrće, voće, koštunjavo voće, žitarice, mahunarke i razne semenke

* Žvaćite koricu limuna jer blagotvorno deluje na srce (samo ako je organskog porekla)

* Slobodno popijte po čašu crnog vina nekoliko puta sedmično

– Ishrana treba da bude usmerena na rešavanje povišenog nivoa masnoća u krvi, visokog krvnog pritiska i povišene telesne težine, pogotovo visokog procenta visceralnih masti koje direktno okružuju unutrašnje organe – ističe Jovana Srejić Ferluga, nutricionista-dijetetičar.

Tačnije, treba popraviti greške u ishrani koje i dovode do kardiovaskularnih bolesti, a to su preterani unos masne hrane, zasićenih masnoća i holesterola, transmasnih kiselina. S druge strane, prisutan je nedovoljan unos omega-3 masnih kiselina, povrća, voća, dijetnih vlakana i antioksidanata.

U ishrani nakon infarkta posebno je važan unos dijetnih vlakana kojih najviše ima u povrću, voću, koštunjavom voću, žitaricama, mahunarkama i raznim semenkama.

– Vlakna su složeni ugljeni hidrati u hrani, koji se ne vare u crevima, već upijaju vodu i bubre praveći gel koji upija šećere, masnoće i pojedine toksine iz creva – objašnjava naša sagovornica.

Eliksir za srce
POTREBNO JE
10 svežih stabljika peršuna, 1 litar domaćeg crnog vina, 2 kašike vinskog sirćeta, 300 g prirodnog meda
PRIPREMA
Peršun potopite u vino, pa dodajte vinsko sirće i kuvajte desetak minuta na tihoj vatri. Nakon toga dodajte med. Dobijeni sirup procedite dok je još vruć, pa ga prohlađenog sipajte u staklene flaše koje ste prethodno isprali alkoholom.

Integralne žitarice za doručak
Prema preporukama iz 2010. godine žene bi trebalo da unose najmanje 25 grama, a muškarci ne manje od 38 grama dijetnih vlakana na dan. Ove preporuke odnose se na osobe mlađe od 50 godina. Preporuka za žene posle 50. godine je 21 gram, a za muškarce 30 grama dijetnih vlakana na dan.

– Idealan način da se ispoštuje ova preporuka jeste uključivanje zdravih namirnica u jelovnik, naročito proizvoda od celog zrna žita (hleba, testenina, pahuljica i mekinja od celog zrna, integralni pirinač), leguminoza (mahunarki), voća (malina, borovnica, ribizla, jagoda , kupina), kao i koštunjavog voća (badema, pistaća) – navodi Jovana Srejić Ferluga.

Šta ne smete preskakati
Biljna vlakna su sastavni delovi biljnih ćelija koji, uneti hranom, u tankom crevu ne podležu procesu varenja. U debelom crevu, pod dejstvom bakterija, samo se delimično razgrađuju. Uglavnom se sastoje od složenih ugljenih hidrata: celuloze, hemiceluloze, pektina i lignina. Evo gde ih ima najviše:
Celuloza: mekinje, integralne žitarice, boranija, kupus, brokoli, šargarepa, suvo voće, paprika, krastavac, jabuka)
Hemiceluloza: mekinje, žitarice, slačica, integralne žitarice
Pektini: grejpfrut, limun, pomorandža, šljiva, breskva, bobičasto voće, boranija, grašak, bundeva
Lignini: kruška, jagoda, rotkvice, plavi patlidžan, mekinje
Inulin: čičoka, koren celera

Američka Škola za javno zdravlje proučila je dve američke studije sprovedene na 4.000 muškaraca i žena nakon što su preživeli infarkt. Pratili su ih u proseku devet godina nakon srčanog udara. Zaključak je da su se najveće šanse za preživljavanje pokazale kod onih koji su jeli hranu bogatu vlaknima, a uglavnom su ih unosili tokom doručka, preko žitarica.

Svaki peti pacijent koji je jeo najviše vlakana imao je 25 odsto manji rizik od umiranja od bilo kojeg uzroka tokom devet godina, a kod onih koji su vlakna najmanje jeli rizik je bio manji tek za pet odsto. Takođe, grupa koja je jela puno vlakana imala je i 13 odsto manje šanse da doživi fatalni infarkt.

Izvor: zena.blic.rs
Foto: Twitter/MePinkm