NARODNA MEDICINA: Koliko ustvari lekovito bilje može da zameni medikamente?

Kroz istoriju, lekovito bilje korišćeno je u narodnoj medicini za prevenciju i tretman niza bolesti. Dok je sa razvojem savremene medicine odn. sintetičkih lekova upotreba bilja opala, zbog straha od neželjenih efekata i drugih faktora lekovito bilje ponovo postaje popularno. Suplementi na bazi lekovitog bilja su lako dostupni (mogu se kupiti bez lekarskog recepta) i jeftini. Međutim, upotreba lekovitog bilja ima i niz nedostataka. Prilikom prepisivanja leka od strane doktora, ima se u vidu potvrđeno blagotvorno dejstvo, doza je određena farmakokinetičkim ispitivanjima a koncentracija aktivne komponente u preparatu je konstantna, i uzete su u obzir eventualne interakcije sa drugim lekovima i obolenjima.

U slučaju samoterapije biljnim suplementima, ove pretpostavke ne važe. Zbog odsustva konstantnog ispitivanja kvaliteta sadržaj aktivne komponente je nepoznat odn. doza može varirati. Pošto potrošač sam određuje terapiju, može doći do korišćenja neprikladnih supstanci (koje nemaju efekte na dato obolenje); ukoliko potrošač isključivo koristi suplemente, kao zamenu za neophodan lekarski tretman, može doći do pogoršanja obolenja.

Dodatno, određeni biljni preparati mogu biti zdravstveno neispravni (sadržati npr. teške metale ili bakterije), biti toksični (same ili u kombinaciji) ili, pri određenim uslovima ispoljavati ozbiljne štetne efekte (kantarion produžava i pojačava dejstvo anestetika i narkotika, te se ne sme uzimati nekoliko nedelja pred operaciju, kleka, ruzmarin, žalfija, malina… mogu stimulisati kontrakcije materice te ih ne treba unositi tokom trudnoće).

Među najčešće korišćene biljne suplemente spadaju ginkgo, kantarion, žen-šen, beli luk, ehinacea…

Ginkgo (Ginkgo biloba) se u kineskoj narodnoj medicini koristio za tretman astme i infekcija kože,mada se danas prvenstveno upotrebljava u lečenju cirkulatornih obolenja i za poboljšanje pamćenja. Uprkos popularnosti, klinička ispitivanja nisu potvrdila efekte na pamćenje i kognitivne funkcije kod zdravih osoba. S druge strane, moguć je niz neželjenih pojava – sa aspirinom i varfarinom (antikoagulans) može dovesti do krvarenja, sa tiazidnim diureticima do hipertenzije, a sa trazodonom (antidepresant) do kome.

Kantarion (Hypericum perforatum) se, pored ostalog, koristi kao antidepresant. Dok rezultati potvrđuju pozitivno dejstvo, moguć je i niz neželjenih pojava – mučnina, alergije, interferencija sa sintetičkim antidepresantima, interakcije sa antikoagulansima, oralnim kontraceptivima, lekovima za srce i lekovima za tretiranje HIV infekcija.

Žen-šen (Panax ginseng) se u tradicionalnoj azijskoj medicini koristi za podizanje energije (kao stimulans), smanjenje stresa, i kao afrodizijak. Zbog dejstva na kardiovaskularno zdravlje, CNS, endokrini i reproduktivni sistem, ginseng je popularan i u zapadnom svetu. Uprkos potencijalnim blagotvornim efektima, moguć je niz neželjenih efekata, u smislu dijareje, nesanice, promena u krvnom pritisku, usporene koagulacije (zbog čega ga ne treba uzimati sa varfarinom) i interakcije sa lekovima (estrogenima, kortikosteroidima, antidepresantima, morfinom).

Istraživanja pokazuju da beli luk (Allium sativum) snižava nivo holesterola u krvi, čime štiti od kardiovaskularnih obolenja. Međutim, treba napomenuti da korišćenje belog luka nije bezbedno u slučaju tretmana antikoagulansima (npr. varfarinom), kao i kod osoba koje se leče od HIV.

Izvor: healthclub.rs
Foto: Pixabay