ISTRAŽIVANJE POKAZALO: Važno je spavati u mraku!

Prema podacima američkog Centra za kontrolu bolesti (CDC), većina ljudi danas ne spava dovoljno. Pa iako je važnost spavanja za zdravlje poznata, potreba da se spava u mraku se uglavnom ignoriše.

Izlaganje normalnom smenjivanju svetlosti i tame reguliše naš cirkardijarni ritam. Ako se telesni cirkardijarni ritam poremeti, to može da poveća rizik od nekih bolesti, uključujući gojaznost, dijabetes i rak dojke.
Fiziološki procesi koji kontrolišu dnevni ciklus spavanja i budnosti, glad, nivo aktivnosti, telesnu temperaturu, nivo hormona melatonina u krvi i mnoge druge fiziološke karakteristike nazivaju se endogenim cirkardijarnim ritmom. Pun krug cirkardijarnog ritma iznosi približno, ali ne i tačno, 24 časa. On se razvijao tokom 3 milijarde godina evolucije života na zemlju, i to u kontekstu smene sunčeve dnevne svetlosti i noći. On je ugrađen duboko u naše gene.
Naš organizam se oslanja na sunce da bi taj ritam podešavao i održavao ga na tačno 24 sata, što je dužina našeg dana. Svetlost i tama su važni signali za taj ritam. Ako biste čoveka stavili u mračnu sobu, a da nema pojma o vremenu, njegov cirkardijarni ciklus bi trajao približno 24 sata, ali ne i tačno toliko. Međutim, tokom vremena, bez oslanjanja na sunce, taj čovek bi postepeno potpuno izgubio usklađenost sa ljudima spolja.
Tokom noći, u mraku, telesna temperatura opada, metabolizam se usporava, a nivo hormona melatonina u krvi drastično raste. Kada sunce ujutru izađe, melatonin je već počeo da opada i mi se budimo. Ovaj prirodni fiziološki prelaz u noćno stanje i izlazak iz noćnog stanja je drevnog porekla, a hormon melatonin je ključan da se taj proces odvija kako treba.
Još mnoge stvari se događaju u organizmu kad je mrak. Raste nivo leptina, hormona koji pomaže da se kontroliše glad. Visok nivo leptina podrazumeva da se ne osećamo gladni, dok nas nizak nivo leptina čini gladnim. Organizam, dakle, tokom noći ulazi u stanje gladovanja. Interesantno je da engleska reč za doručak, "breakfest", znači upravo "prekid gladovanja". A eksperimenti na ljudima su pokazali da buđenje usred noći i paljenje svetla čini da oni počnu da se osećaju gladnim usred noći!
Dakle, zašto leptin raste tokom noći? Pošto je ljudska vrsta evoluirala bez veštačke svetlosti noću, jedna teorija pretpostavlja da nivo leptina tokom noći raste kako ljudi ne bi osećali glad i krenuli da skupljaju ili love hranu tokom noći, što bi ih svakako uvalilo u dodatne nevolje.
U poslednje dve decenije je postalo jasno da geni koji kontrolišu endogeni cirkardijarni ritam (tzv. časovnički geni) takođe kontrolišu veliki deo našeg genoma, uključujući metabolizam (kako varimo hranu), reakciju na oštećenje DNK (koliko smo zaštićeni od toksičnih hemikalija i radijacije) i regulaciju ćelijskog ciklusa i proizvodnju hormona (kako rastu naše ćelija i tkiva).
A jedna stvar je sigurna: svetlost tokom noći remeti sve te procese. Promene koje proizilaze iz izlaganja električnoj svetlosti tokom noći mogu se povezati sa bolestima i poremećajima koji su učestali danas, uključujući gojaznost, depresiju, dijabetes i rak.
Pre uvođenje električnog osvetljenja, ljudi su živeli u sjajnoj svetlosti danju, a okrepljujućoj tami noću. Takođe, obrazac spavanja je bio drugačiji. Tama je trajala oko 12 sati, a tokom tog perioda ljudi su spavali osam ili devet sati u dva dela, i provodili deo noći budni, oko 3-4 sata, ali opet u tami.
Kada je uvedeno električno svetlo krajem 19. veka, sve se promenilo. A danas, kad nosimo svoje telefone i tablete sa sobom i u krevet, situacija je još nepovoljnija, zato što ove sprave uglavnom emituju plavo svetlo koje nikako ne odgovara noćnoj fiziologiji tela. Ukratko rečeno, zbog previše svetlosti, danas u celini svi spavamo lošije.
To potvrđuju i iskustva koja su saopštavali kamperi – kad izađu iz grada i njegovog veštačkog osvetljenja, oni su primetili da znatno bolje spavaju. A njihove iskaze je takođe potvrdilo i naučno istraživanje.
Dakle, šta možemo da uradimo za svoj cirkardijarni ritam, odnosno za svoje zdravlje? Poželjno je da se ujutru izlažemo jakoj svetlosti plavog spektra – dnevna sunčeva svetlost je svakako najbolja. A uveče, pred spavanje, poželjno je da koristimo prigušeno svetlo veće talasne dužine (žuto ili crveno). Imajte u vidu da sve elektronske naprave, uključujući i mobilne telefone, emituju svetlo pretežno plavog spektra, dakle, nisu dobre za večernje korišćenje. A što se spavanja tiče – najbolje je spavati u potpunom mraku. To će svakako poboljšati san, a može i da smanji rizik od kasnijih oboljenja.

Zdravahrana.com
Foto: Arhiva