Izvor:
15.04.2019 u 16:31
0

ŠTA BI BILO KADA NE BISMO MORALI SPAVATI?

Ako ste ikada celu noć proveli budni, dobro znate da sledeći dan niste sasvim svoji. Ali, šta bi se dogodilo kad bi postojao takozvani lek protiv spavanja, nakon čijeg se uzimanja nikad ne bismo osećali pospano? Naučnici već neko vreme rade na tome, pa je tako 2007. godine otkriveno kako je sprej za nos, koji sadrži hormon oreksin A, smanjio efekte deprivacije sna kod majmuna.

Ali, stručnjaci kažu da san ima važnu ulogu u tome kako ljudi strukturiraju svoje živote i kako bi ukidanje spavanja imalo veliki uticaj na društvo. Mairead Eastin Moloney, medicinski sociolog i asistent na univerzitetu u Kentakiju, rekla je kako ljudi ne razumeju recipročan odnos koji imaju sa spavanjem i kako spavanje strukturira naše živote, ali i mi strukturiramo naš san oko našeg socijalnog sveta.

Ovde je opisano na koje bi sve načine ljudski život bio drugačiji kad bi stvarno postojao takozvani lek protiv spavanja:

Veća produktivnost?

Mnogi ljudi misle da bi bili puno produktivniji kad bi imali samo malo više vremena. Svet bez spavanja, sa dodatnih 8 sati u danu, čini se kao savršeno rešenje za takve svakodnevne brige. Međutim, naučnici se slažu u tome da ljudi ipak to vreme ne bi iskoristili na najbolji mogući način. Zaista je primamljivo zamišljati kako bi svi postali pametniji i produktivniji, ali to ipak ne bi bilo tako, rekla je Moloney.

Ljudskom mozgu trebaju određene pauze kako bi normalno funkcionisao, a previše rada ili stresa loše utiče na mišljenje, rekla je. Upravo zbog toga ljudi dolaze do najboljih ideja za vreme tuširanja ili usred nekog sličnog, naizgled nevažnog vremena. Linda Sapadin, psiholog iz New Yorka, rekla je da ljudi, kad imaju višak slobodnog vremena, često to vreme provedu opuštajući se, a ne radeći. Takođe kaže kako bi kompulzivni radnici mogli biti produktivniji na početku, ali s vremenom bi se to promijenilo jer se ipak moramo odmarati od rada.

Umesto da budu produktivniji, ljudi bi samo mogli biti zaposleniji. Tehnološki napredak poslednjih nekoliko decenija omogućio je ljudima da rade danonoćno, ali oni zbog toga nisu nužno produktivniji, rekla je Moloney.

Promene na poslu

Na ovom području takođe bismo mogli osetiti neke promene, na primer, opravdano pitanje našeg šefa o tome zbog čega mu nismo odgovorili u 3 sata ujutro.

Catherine Coveney, naučnica koja radi na istraživanju ove teme, rekla je kako se bez spavanja povećavaju očekivanja o tome koliko dugo ljudi mogu raditi bez pauze. U svom istraživanju otkrila je kako su ljudi koji inače rade danonoćno zabrinuti zbog ove ideje o nespavanju, jer misle kako bi u takvom svetu moglo doći do maksimalnog iskorišćavanja radnika, pa bi to imalo veoma loše posledice za njih.

Osim toga, postojala bi veća potreba za noćnim smenama nego što postoji sad, kaže Moloney.

Problemi u bliskim odnosima

Iako svi volimo provoditi vreme sa voljenim osobama, previše vremena sa njima možda ne bi bilo toliko zabavno. Ako smo svi budni i aktivni, kad se stignemo odmoriti od naših bliskih osoba?, pita se Moloney, i dodaje kako ljudi postanu iscrpljeni ako se ne mogu odmoriti od interakcija sa drugima, što nam san obično donosi.

Sa druge strane, neki bi možda smanjili interakciju sa bliskim ljudima ako bi nestale one aktivnosti koje su inače vezane uz san, kao što je čitanje deci pre spavanja, dodaje Moloney.

Ekonomski uticaj

Iako bismo zbog nespavanja imali više prilika za zaraditi novac, sigurno bismo dobili i više prilika da ga potrošimo. Na primer, trošili bismo više resursa jer bismo imali više obroka tokom dana, a trošili bismo i mnogo više na grejanje domova.

Osim toga, postavlja se pitanje šta bi se dogodilo sa celom industrijom spavanja kad bi spavanje bilo ukinuto.

Zdravstvene implikacije

Već dosad su se problemi sa spavanjem povezivali sa nekim telesnim problemima, kao što su gojaznost i bolesti srca. Moloney kaže da, iako bi mogla postojati mogućnost da normalno funkcionišemo bez spavanja, to ne bi nužno uklonilo rizik od navedenih bolesti.

U takvom svetu bilo bi više prilika za obroke, što bi moglo dovesti do većih problema sa gojaznošću, rekla je Moloney, i dodaje da, iako bi istovremeno postojalo više vremena za odlazak u teretanu, ljudi su ipak bića koja gravitiraju užitku.

San je važan i za formiranje sećanja, rekao je dr. Abid Malik iz Centra za poremećaje spavanja na Floridi. Dodaje kako, čak i ako se ljudi ne osećaju umorno, nedostatak sna negativno utiče na njihov mozak. Ali, još je nepoznato kakve bi bile dugoročne posledice uzimanja takvog leka protiv spavanja.

Izvor: Opušteno.rs
Foto: Arhiva

PREUZMITE MOBILNE APLIKACIJE

Gledajte “Happy” kablovske kanale i to: “Moje happy društvo”, “Moj happy život”, “Moja happy zemlja” i “Moja happy muzika”.

Program se emituje kod kablovskih operatera “IrisTV” i “Supernova”, a možete ih pronaći na sledećim kanalima: “Moje happy društvo” - IrisTV / 171 ; Supernova / 71 | “Moj happy život” - IrisTV / 172 ; Supernova / 72 | “Moja happy zemlja” - IrisTV / 173 ; Supernova / 73 | “Moja happy muzika” - IrisTV / 174 ; Supernova / 74

Ostavite komentar

Unesite pojam i stisnite enter