CRTA LIČNOSTI KOJA VODI KA ZABRINUTOSTI: Otkrivamo zašto su geniji često i neurotični!

 Ser Isak Njutn formulisao je Zakon gravitacije, konstruisao je teleskope i predano se bavio matematičkim teorijama. Pored toga, zna se da je bio sklon napadima depresije i da je jednom pretrpeo nervni slom.

U tom smislu, Njutn je bio sličan mnogim drugim kreativnim entuzijazistima. Čarls Darvin se, na primer, borio sa čestom mučninom i poremećajima digestivnog trakta, kao posledicama stresa - i to u tolikoj meri da današnji psiholozi pretpostavljaju da je bolovao od paničnog poremećaja. Vinston Čerčil je svoja neraspoloženja opisivao metaforom crni pas, što je dovelo do spekulacija da je i on vodio bitku sa depresijom.

Čak i ako zanemarimo činjenice o mentalnom zdravlju ovih velikana, brojne studije pokazale su vezu između kreativnosti i neuroticizma - sklonosti ka ruminaciji i negativnim mislima. Britanski istraživači su nedavno naveli i mogući razlog ove povezanosti: kreativnost i neurotičnost mogu biti dve strane jedne medalje.

Prekomerno razmišljanje

Neuroticizam je crta ličnosti koja vodi ka zabrinutosti, anksioznosti i izolaciji. Neurotični ljudi su podložniji mentalnim oboljenjima od bezbrižnih i ležernih tipova. Oni se, takođe, slabije snalaze u visokorizičnim profesijama kao što su vojno vazduhoplovstvo ili deaktiviranje eksploziva, koje zahtevaju izuzetnu smirenost, čak i pod pritiskom. Sa druge strane, neurotičnost može biti povezana sa kreativnim težnjama. Istraživanja su, na primer, pronašla da umetnici i ostali kreativci zauzimaju više pozicije na testovima neurotičnosti od ljudi koji nisu u kreativnim vodama.

Ovo pitanje me je duže vreme kopkalo, kaže Adam Perkins, docent na neurobiologiji ličnosti na univerzitetu Kings koledž London. Perkins je koautor novog eseja, objavljenog 27. Avgusta u časopisu Trendovi u kognitivnim naukama (Trends in Cognitive Sciences), u kome su izložene moguće veze u mozgu između neurotičnosti i kreativnosti.

Perkins je slušao predavanje Džonatana Smolvuda, psihologa i stručnjaka iz oblasti sanjarenja na Univerzitetu Jork u Engleskoj, gde je Smolvud skrenuo pažnju da je kod ljudi koji su skloniji negativnim mislima znatno više aktiviran deo mozga nazvan medijalni prefrontalni korteks, čak i onda kada samo odmaraju. Ova regija, smeštena iza čela, zadužena je za procenu opasnosti.

Može se lako zaključiti da ovi ljudi u svojim glavama imaju neku vrstu motora koji generiše pretnje - navodi Perkins za Lajv Sajens (Live Science). Oni mogu da leže u krevetu ili sede u fotelji u potpuno neutralnoj sredini, i da, pritom, osećaju da im preti neka opasnost.

Automatski generisane misli

Ove samogenerisane misli mogu primetno da obeshrabre ljude, navodi Perkins. U suštini, ljudi izmišljaju probleme koji ne postoje. Ispitivanja pokazuju da neurotični ljudi imaju osetljivu amigdalu, deo mozga bademastog oblika, koji ima ključnu ulogu u stvaranju straha i anksioznosti. Prema tome, ljudi skloni neuroticizmu, ne samo da izmišljaju nove probleme, već i potpadaju pod veliki pritisak zbog njih.

Međutim, automatski generisane mislii su, takođe, povezane sa veštinama planiranja i sposobnošću odlaganja zadovoljstva. Perkins je uvideo i da profesionalci mogu da poseduju takozvani generator za pretnje u mozgu.

Neurotični ljudi spontano osećaju očaj, a obično su i bolji u pronalaženju kreativnih rešenja za probleme, ističe. Isak Njutn je, na primer, jednom napisao kako je rešio izvesne probleme tako što je neprekidno mislio o njima. Držao sam to pitanje konstantno pred sobom, kazao je, i čekao - sve dok se prvi zraci zore nisu javili i, malo po malo, razvili u pravu i čistu svetlost.

Stoga, tendencija stalnog bdenja nad problemima, povezana sa neuroticizmom, može da bude klica kreativnosti i ključ za pronalaženja rešenja, kaže Prekins.

Anksioznost i genijalnost

Prema hipotezama Perkinsa i njegovih kolega, mozgovi neurotičnih ljudi mogu imati naročito uporan default mode network - osnovnu neuronsku mrežu u mozgu koja se aktivira kada ljudi nisu naročito zaposleni. Medijalni prefrontalni korteks je deo ove mreže. Ljudi kod kojih je ova mreža zadužena za generisanje misli aktivnija, skloniji su prekomernom razmišljanju i udubljivanju u probleme. To samo po sebi može da bude problem, jer ljudi skloni neuroticizmu, pored ovog, imaju i preosetljivu amigdalu. Sklonost ka paničenju zbog imaginarnih problema može da baci ljude u veliki očaj, kaže Perkins.

S' druge strane, neurotičnost može imati i neke prednosti, dodaje. Ukoliko ste često fokusirani na probleme, čak i kada oni nisu realni, deluje logično da ćete lakše pronalaziti rešenja za potencijalne poteškoće od onih ljudi koji žive u trenutku, primećuje Perkins.

Iako se čini da je dokaz o povezanosti kreativnosti i neuroticizma nadohvat ruke, još nije urađen eksperiment koji bi potvrdio da kreativnog genija i neurotičnu zabrinutost stvaraju isti moždani procesi.

Pronalaženje dokaza biće teško, upozorava Perkins. Nije lako da izmerite kreativnost u laboratoriji. U većini testova se praktikuje davanje učesnicima nekog svakodnevnog predmeta i zahtevanje od njih da datom objektu pronađu što više korisnih funkcija. To svakako nije jednako velika stvar kao utemeljivanje Teorije evolucije ili izum mlaznog motora, dodaje Perkins (Frenk Vitl, izumitelj mlaznog motora, takođe je pretrpeo par nervnih slomova u životu).
Zaista, kreativni ljudi su retki, kaže Perkins. Čini se da je većina njih samo neurotična.

Prvi konkretan korak ka dokazivanju ove veze bilo bi proučavanje aktivnosti medijalnog prefrontalnog korteksa kod ljudi koji imaju visoko izraženu neurotičnu crtu, zaključuje Perkins. Međutim, možda sve ovo i potraje dok neki neurotični genije ne smisli neki bolji način.

Samo se nadamo da će ovo pružiti podsticaj ljudima koji su dovitljiviji od nas, da naprave neke bolje kriterijume za utvrđivanje moguće veze, kaže Perkins za kraj.

 

Izvor: Opusteno.rs
Foto: Arhiva 

Pratite nas na društvenim mrežama

Preporučene vesti



Podeli novost

HappyTV

Sreda
04:30  Rano jutro
06:45  Dobro jutro Srbijo
11:30  Provodadžija
11:55  Vesti
12:05  Provodadžija
12:55  Vesti
13:05  Novajlije reality
13:55  Vesti
14:10  Serija: Suze moje sestre (R)
15:15  Posle ručka
17:30  Telemaster
18:10  Serija: Suze moje sestre
19:00  Čađava mehana
21:00  Provodadžija
22:00  Sudbine
23:00  Novajlije reality