UMETNIČKI IZRAZ IDEJA I EMOCIJA: Nudimo vam spisak i opis svih slikarskih tehnika!

Koje su slikarske tehnike koje postoje? Pred vama je spisak i opis svih slikarskih tehnika.

Slikarske tehnike su: Pastel, Akvarel, Gvaš, Tempera, Akril, Ulje, Enkaustika, Kazein, Batik, Freska, Kolaž, Mozaik, Vitraj ili Vitraž, Tapiserija

Pastel

Posmatrajući slike uočićemo različite materijale kojima su one izvedene. Tehnika pastel je suvi slikarski materijal u obliku krede, kojim se mogu izraziti najtananiji doživljaji i svojstva materijala. Kao što svaki muzički instrument ima svoj specifičan zvuk, tako u slikarstvu svaki materijal ima svoje poetske izražajne mogućnosti i karakterisitike. Slikar koji koristi pastel nastoji da njegov rad bude usaglašen sa izražajnošću pastelnog paraha koji deluje kao da je dahom nanet na podlogu. Može se reći da slikar nastoji da mu ruka bude što lakša kako bi postigao kvalitet pastelne lakoće. Za rad u ovoj tehnici potrebno je koristiti odgovarajući pastel papir koji može biti različite boje. U daljem postupku slikanja, tj. popunjavanja površina pastelom koristi se lepljiva tečnost fiksir kojim se magličastim prskanjem pastelni prah vezuje za podlogu, pa se može postupak slikanja produžiti u novom sloju na pojedinim mestima slike.

Akvarel

Akvarel je slikarska tehnika vodenom bojom. Ovaj materijal je izazov za mnoge slikare jer se njome mogu iskazati najnežnija osećanja. Boja se koristi s dosta vode kako bi se videle beline i struktura papira. Ni jedan drugi materijal ne može da izrazi takvu svežinu i spontanost trenutnih doživljaja kao akvarel. Pravi i dobar akvarel je svež, čist, obojen, prozračan i pun iznenađenja. Čak i slučajno dobijeni efekti skladno se uklapaju u celinu slike. Jedan od najpoznatijih engleskih slikara Vilijam Terner, koristi ovaj materijal s velikim uspehom, a od francuskih slikara čini to Pol Sezan. Od naših slikara poznati akvarelisti su Slavka Raškaj, Peđa Milosavljević.

Gvaš

Gvaš je tehnika u kojoj boje ne pokrivaju sasvim podlogu nogo su delimično providne kao kod akvarela. Mogu napojedinim delovima slike potpuno pokriti površinu. Ova tehnika deluje na slici kao mešavina akvarela i tempere. U školi se gvaš tehnikom radi mešanjem akvarel boja sa belom temperom. Gvaš bojama se slika na papiru, kartonu i sličnim podlogama.

Tempera

Tempera je materijal koji ima sasvim druge kvalitete u odnosu na akvarel. Boja je gušća i pokriva podlogu. Tempera je stara slikarska tehnika kojom su slikari radili pre pronalaska uljanih boja.
Današnje tempera boje razlikuju se od tempera koje su koristili majstori srednjeg veka. To je bila boja u prahu pomešanja s jajetom, vodom i sirćetom. Ovom tehnikom rađene su sve naše ikone do XVI veka.
Školske i plakatne tempere proizvode se danas fabrički i čuvaju u tubama.

Akril

Akril je univerzalna slikarska tehnika. Poseduje obeležja raznih slikarskih tehnika: tempere – postojanost, vodenih boja – lazurnost akvarela, punoća i pastelnost gvaša, uljanih boja – dubinska svetlost boje. Tehnika se sastoji od pigmenta pomešanog sa akrilatima (esterima poliakrilne i metakrilne kiseline) kao vezivnim sredstvom. Boje su topljive u vodi i relativno se brzo suše, pa su zato vrlo praktične.

Ulje

Ulje je slikarska tehnika koja se danas najviše koristi u slikarstvu. Ona pruža velike mogućnosti i može da bude slična svim drugim tehnikama. Njenje mogućnosti dolaze do izaražaja kada se žele postići jaki kontrasti kako u boji, tako i u svetlo-tamnom. Podloga za ulje je pretežno preparirano laneno platno zategnuto na drvenom blindramu.
Uljane boje sadrže laneno ulje, pčelin vosak ili parafin, smole i pigmentnu boju. Od ovih materijala napravi se pasta kojom se pune tube. Prilikom slikanja boje se razređuju lanenim uljem, smolama ili terpentinom. Uljanin bojama može se raditi lazurno tj. tkanim (prozirnim) namazima ili pastozno, nanoseći debele slojeve boje na podlogu.

Enkaustika

Enkaustika je stara tehnika slikanja uz upotrebu boje koja se meša sa rastopljenim voskom. Rastvor boje i voska se sliku nanosi u toplom stanju. Jedna je od najstarijih slikarskih tehnika i još uvek se ne znaju svi detalji postupak slikanja jer je u upotrebi savremenih umetnika vrlo retko, i to u modifikovanom obliku.

Kazein

Kazein, glavni je protein u kravljem mleku, belančasta je materija koja se nalazi u slikarskim vezivima za boje. Ona omogućava veću postojanost prema atmosferskim uticajima, svetlosti i visokoj temperaturi.

Batik

Batik je dekorativna tehnika pomoću voska; kombinovane tehnike štafelajskog slikarstva. Papir – batik – poznata tehnika u tradiciji dekoracije tekstila. Ovde se crtež voštanom kredom premazuje akvarelnom bojom – hidrofilna boja se prima samo na mestima gde nije masno (vosak), tako da linije premazane voskom ostaju intaktne. Ovo se još zove i reserve tehnika.

Freska

Fresko slikarstvo je stara slikarska tehnika. Naziv freska potiče od italijanse reči fresco što znači svež. Freska je slika rađena na svežem malteru sačinjenom od čistog peska i kreča. Neposredno pre slikanja na zid se nanosi svež malter. Po svežem sloju maltera slika se bojama u prahu, rastvorenim u krečnoj vodi. Boja se suši istovremeno s podlogom i tako se nerazdvojno povezuje s malterom. Rad na svežem malteru zahteva brzinu i stručnost jer se promene mogu izvršiti tek ako se ukloni čitav sloj maltera i zameni novim slojem. Zato slikari prvo naprave crteže na papiru pa ih pre slikanja prenose na svež malter. Ovako dobijena slika ima veliku trajnost i svežinu. Ovu tehniku su koristili stari Grci i Rimljani. Mi poznajemo freske visoke umetničke vrednosti u srpskom slikarstvu srednjeg veka.

Kolaž

Kolaž (fr. coller – lepiti) je lepak, odnosno likovna tehnika koja se za to koristi. Na jednoj površini montiraju se najrazličitiji prethodno pripremljeni materijali (prevashodno papir, ali i tkanine, splet žice itd). Kolaž je počeo da se koristi u kubizmu; Od tada su ga koristili predstavnici različitih umetničkih strujanja i dalje ga razvili (dadaizam, nadrealizam, futurizam, pop art). Širenjem kolaža nastali su između ostalog combine painting i asamblaž. Delimično eliminisanje odnosno izmene montiranih elemenata dovodi do dekolaža.

Mozaik

Mozaik je odavna poznata slikarska tehnika, koja se izvodi slaganjem raznobojnih, manje ili više pravilnih kockica kamena, obojenog stakla, glazirane keramike. Poznate su italijanske mozaičke kockice (teserae) proizvedene u muranskim staklarnicama u više dimenzija i velikom broju različitih boja i tonova. Kamene kockice dobijaju se usitnjavanjem (čekićem, kliještima, itd.) različitih vrsta obojenog kamena. Tako usitnjene, kockice se koriste zavisno od svog oblika i boje. Kockice se utiskuju u svež žbuku, cement, masu na bazi disperzije veštačke smole, razna lepila, poliesterske smole (od koje se mogu praviti i kockice) i slično. Mozaikom se oslikavaju zidne, podne ili svodne površine. Podni mozaici su uglavnom od kamenčića, a zidni mogu biti i od drugih materijala.

Vitraž

Vitraj ili vitraž (franc. vitrail) ili staklopis je posebnim načinom oslikano staklo, najčešće na crkvenim prozorima, povezano olovnim okvirićima. Kada su ljudi uspeli uz pomoć hemijskih jedinjenja, oksida, bojiti staklo (manganov oksid boji modro, a gvozdeni oksid crveno), umetnici su došli na misao da sastavljaju slike od komadića obojenog stakla. Slikar – staklar zvan vitrajer radi slično kao mozaičar. Ali njegovi su komadići stakla širi od mozaičerovih staklenih štapića i kamenčića. Osim toga vitrajer ih ne utiče u zid, nego uokviruje u olovne spojnice. Stavljen na prozor umesto na zid, vitraž kroz sebe pušta sunčeve zrake i stvara najblistavije boje među svim slikarskim tehnikama.

Tapiserija

Tapiserija je posebna slikarska tehnika. Tapiserija je vrsta klečanog ćilima. Između niti osnove provlače se niti potke koje oblikuju motive. Provučene niti pritiskuju se češljem i tako nastaju gusti, jednolični, paralelni radovi.
Tapiseriji je osnova u lepoti linije i boje koje su po materijalnom sastavu vunene ili svilene. Tapiser iz prirode tih materijala izvlači specijalnu lepotu mekih kontura i još mekših boja. Srodna tapiseriji je tehnika pod nazivom goblen.

Izvor: opusteno.rs
Foto: Pixabay/Printscreen