PREISPITAJTE SEBE: Da li je bolje biti u pravu ili biti srećan?!

1. Da li je bolje biti u pravu ili biti srećan?

Svi smo bili u prilici da isterujemo pravdu i da je ono naše ispravno. I možda i jesmo bili u pravu, ali smo potrošili svu stvaralačku energiju koju smo imali.

E onda dolazmo do toga da se zapitamo, dobro, bila sam u pravu, ali nisam srećna zbog toga, jesam li onda pobednik… mmm mislim da nisam.

Kada smo "u pravu" odričemo propuštamo priliku da uzmemo najbolje od života, jer jurimo da dobijemo potvrdu "bravo, u pravu si" propuštamo priliku da budemo srećni. Nekada smo čak spremni da žrtvujemo sebe i ljude koje volimo zarad potrebe da dokažemo nekome nešto, a onda ako bismo samo na tren pogledali čemu sve to, shvatimo da nema poente.

Verujem da vam je već sada jasno, koja opcija je korisnija ako već moramo da biramo.

2. Ko želi biti u pravu?

Biti u pravu ima za cilj da nas prikaže u pozitivnom svetlu, kao inteligentne, obrazovane, elokventne osobe. Verujem da svi želimo ostaviti takav utisak, ipak potreba da se po svaku cenu ostavi takav utisak, odaje nesigurnost.

Potreba da uvek budemo u pravu proizilazi iz straha da će nas drugi videti kao slabiće i da nas neće poštovati, ako recimo uoče da smo napravili grešku. Ni uverenja tim ljudima ne idu na ruku, jer u dubini duše ni sami ne veruju da zaslužuju sreću, poštovanje drugih ljudi i životni sklad uopšte.

3. Ima li samopouzdanje veze sa potrebom da budemo u pravu?

Naravno da ima, ako smo sigurni u sebe i znamo da smo u pravu, nemamo potrebu da to dokazujemo drugima. Ljudi koji imaju stvarno samopouzdanje i u skladu su sa onim što misle i rade, biraju pre svega da budu srećni.

U nedostatku istinskog samopouzdanja, ljudi često ni sami nisu sigurni u ono što žele i govore, pa uveravajući druge da je njihovo mišljenje ispravno, dobijaju spoljnju potrebu da su pametni i vredni.

4. Koje su posledice potrebe da budemo u pravu?

Tada imamo potrebu da kontrolišemo situaciju, ljude, u stalnom smo strahu i pod stresom jer konstantno dokazujemo nekome nešto i pokušavamo da nametnemo svoju pamet, vrednost. Neprestano stvaramo barijere između sebe i ostatka sveta, jer smo u otporu prema ljudima i situacijama koje nisu saglasne sa našim pogledom na svet.

Linkoln je davno rekao da je većina ljudi srećna onoliko koliko im njihovi umovi dozvoljavaju.

5. Kako prepoznati osobu koja bira da bude srećna?

Život jeste kao igrica nepredvidiv je i nikoga od nas životni izazovi nisu zaobišli, ali način na koji živimo život koji nam je dat i kako reagujemo na događaje na koje možda i ne možemo da utičemo, u mnogome određuje da li ćemo biti srećni.

Ljudima koji biraju da budu srećni, važnije je kako se osećaju, nego šta je neko drugi tamo rekao, pomislio.

Pre svega oni su spremni da oproste – znate, najčešće opraštamo tokom praznika, slava, sahrana, međutim opraštanje je jedna navika koja se stalno vežba. Opraštanjem se oslobađamo straha i kontrole i dozvoljavamo sebi da budemo to što jesmo, postižemo mir.

Ljudi koji su srećni obično su i zahvalni na svemu što im je život dao. Jer sreća je stanje kome težimo ceo život, sigurno niko neće reći sad sam srećan ne moram nikad više. Praktikujući zahvalnost i opraštanje, povećavamo period trajanja istinske sreće.

Izvor: kolektiv.me
Foto: Arhiva