ŠTA SE KRIJE IZA LEPOTE I OSMEHA LIDIJE VUKIĆEVIĆ Prvi put o RAZVODU, borbi za opstanak i DECI, a zbog ovoga se NIJE ponovo udala

Publika je pamti iz serije koja je obeležila njenu karijeru, a često govore da se u višedecenijskom razmaku gotovo ništa nije promenila.

Lidija je glumica, žena, na prvom mestu majka, koja godinama intrigira javnost, kako svojim izgledom tako i privatnim životom koji nikada nikome nije davala na tacni.

Intimu nije delila sa medijima ali ni sa većinom ljudi iz svog okruženja jer je uvek birala one koji su lojalni i vredni. Domaća javnost glumicu poznaje preko televizijskih ali i pozorišnih uloga, koja je u jeku karijere nestala, udala se i rodila dvoje dece. Nekoliko godina kasnije se pojavila na malim ekranima, a jedino što ste iz njenog porodičnog života znalo jeste da se razvela i da karijeru nastavlja tamo gde je stala.

Na njenom Instagram profilu, publika prvi put ima priliku da proviri u njen privatan život, onoliko koliko ona to dozvoli, upozna se njenim navikama, svakodnevnicom ali i domom koji često ostavlja bez daha.

Lidija Vukićević za Kurir, otkriva detalje koji do sada nisu bili poznati javnosti, govori o svom razvodu sa fudbalerom Mitrom Mrkelom, mukotrpnoj ali uspešnoj borbi da odoli svakom nametnutom izazovu koji može da je degradira, ali i receptu za bolji i lepši život koji je sama sebi stvorila.

Njena lepota i fizički izgled godinama su tema spekulacija, pored lepih komentara bilo je i onih loših, kao i navoda da glumica u prirodi ne izgleda isto i da je kod nje presudan program za ulepšavanje a ne majka priroda.

– Sa lošim komentarima na temu mog izgleda se uopšte ne borim. Ljudi imaju priliku da me vide na raznim mestima, igram predstave, putujem, krećem se po gradu i kada me uživo sretnu, jasno im je da ne volim fotošop i slične stvari. Mnogi kažu da čak lepše izgledam u prirodi, nisam nailazila na negativne komentare. Nikada nisam bežala od sebe, da jesam ne bih imala godinama kovrdžavu kosu – rekla je Lidija i otkrila tajnu svoje zdrave kose koja je godinama tema javnosti:

– To vam je kao talenat, ako ga imate, ništa bez truda. Moja majka je do kraja svog života bila jedna prelepa i negovana žena i to su svi govorili. Do osmog razreda sam morala uvek pred spavanje da stavim adekvatnu kremu. Perod srednje škole, ja se nisam šminkala jer mi nije dozvoljavala. Do danas, nikada sebi nisam dozvolila sebi da legnem sa šminkom, to mi je ušlo u mozak, negde sam preuzela taj njen model. Ni jedna žena ne može da očekuje da počne da se neguje u 50. toj godini i da se pita zašto nije uspela.

Na početku svoje karijere, snimila je spot za pesmu Halida Muslimovića, a nedavno su ponovili saradnju nakon 38. godina. Glumica je otkrila detalje prijateljstva koje smatram posebnim, ali i govori o specifičnosti saradnje koja joj je na višem nivou značila.

– Halid i ja smo se upoznali pre nekih 38 godina, sada se čak više i ne sećam gde. Tada su glumci i pevači izlazili na ista mesta i družili se. U to vreme se znalo ko je pevač a ko glumac i nekako smo se međusobno prepoznavali, što je vrlo važno. Danas ne znamo više ko je ko, jer je ta hiperprodukcija napravila i ta prokleta borba za novcem. To je bilo neko lepo vreme, a on i ja smo bili pravi prijatelji, posećivali se po kućama, družili, poznavao je moje roditelje. Halid je predložio da snimimo spot, tada sam možda tek počela da radim seriju „Bolji život“. To je bila jedna uspešna saradnja, ali život nas je kasnije razdvojio. Ja sam živela u inostranstvu, on je nastavio svojim putem ali smo uvek održavali kontakt. Preko nekih ljudi smo se često pozdravljali, održavali kontakt telefonskim putem. Nedavno, moj sin Andrej ga je sreo na jednoj proslavi fudbalskog kluba čiji je direktor i na moje iznenađenje, jer nikada to ne radi, prišao mu je i rekao čiji je sin. Znao je koliko sam ga spominjala kao prijatelja i na neki način ubrzao tu drugu saradnju za koju smo se već dogovorili – rekla je glumica i dodala:

– Meni je naša saradnja bila izazov, kao protok vremena od 38 godina, jer ja život gledam kroz trajanje. Trajanje na muzičkoj, glumačkoj sceni, trajanje kao ličnost. Treba ostati normalan čovek i ne pokleknuti izazovima koji su svakodnevni u životu. U kom smislu? Da se ne prodajete za jednu ulogu, za bilo šta što je površno. Kada smo prvi put sarađivali imala sam oko 25 godina, on je jednu godihu stariji od mene i zaista je lepo ponoviti gore pomenuto nakon 38 godina. Kada ste sa ljudima koje volite, koji su pravi, tu nema iznenađenja, samo nastavite tamo gde ste stali. Obećali smo jedan drugom da ćemo ponoviti saradnju za sledećih tridisetosam – nasmejala se glumica.

Lidija priznaje koliko nikada nije želela da odstupi od sebe, ali i jedan od razloga kako je uspela da sačuva sebe u moru vrednosti koje sve više gube smisao.

– Mnogo sam radila na sebi i dan danas radim. Gde god da se okrenete, vrednosti su devalvirane, primat se daje nekim ljudima i vestima koji to danas zaista ne zaslužuju, prosto je takvo vreme došlo. Prave mere vrednosti su iščezle, pa i u mom poslu, za mnoge stvari nema publike, pojedinaca da, ali publike ne. U današnje vreme prolaze površne stvari za pola sata smeha, što ja ne mogu da prihvatim.l Mnoge stvari su mi jasne, ali se neću pomiriti sa njima. Da se jedan Crnjanski ne postavlja na scenu, ali moram da se prilagodim. Naravno, nikada ispd nivoa, makar ništa ne radila, ali da moram da se prilagodim, moram – navodi glumica i priznaje i koliko joj je lepota u životu pomogla, ali koliko i odmogla:

– Uvek sam govorila da mi lepota pomaže, najvažnije je da sam ja zadovoljna sobom, ali vremenom sam shvatila da je više odmogla, kako u poslovnom smislu tako i u privatnom. Često sam se suočavala sa pitanjem: „Da li glumiš?“ Kao prvo ja nisam introvertna osoba, pre svega sam jako iskrena i pričam iz srca. Ili pričam iz srca ili ne razgovaram uopšte, ako mi je nešto ispod nivoa jednostavno me ne zanima. To je jedno jako bezvezno i površno pitanje, jer gluma je život. Ja sam glumu učila po Stanislavskom, u prvom vidu komunikacije odmah sam iskrena i tada vidim da li tu ima materijala ili ne. Nisam neko ko će sa bilo kim popiti kafu, da ne bih išla sama. Uvek ću pre sama da budem, nego sa bilo kim. Naravno, ima onim nametnutih ljudi, ali i onih koje sami birate, a ja sam neko ko je napravio odličan izbor. Neko sam ko se mnogo daje, jedino što ne volim izdaju i to ne umem da praštam iako sam hrišćanka. Par puta sam pokušala pa mi se vratilo isto i rekla sam, više ne.

Umetnica je retko govorila o svojoj intimi, razvodu od sportiste, ali i hrabroj borbi jedne žene koja ponovo koja ponovo kreće od nule, a  otkriva na koji način se borila sa situacijom koja nije bila ni malo laka, kako za nju, tako i za njenu decu.

– Kada žene kažu, a u poslednje vreme to često čujem: „Moj bivši muž je divan čovek“ meni je to bezvezna priča. Postavlja se pitanje, pa zašto ste se onda razveli?! Ja sam se udala iz ljubavi, dobili smo decu iz ljubavi i to je sasvim dovoljno i sasvim divno. Onog trenutka kada smo shvatili da smo ipak dva različita sveta, jer sam ja glumica a on sportista, rešili smo da se sporazumno razvedemo. Kada smo shvatili da nemamo zajedničke teme što je u odnosu smatram, jako važno, mi smo se rastali. Sasvim sporazumno i korektno. I to je cela istina, korektno. Posle kraha braka bila sam nešto pametnija, pa sam negovala tu dobru priču posle razvoda a i to samo zbog dece. Jer ja kada čujem da žene ostaju u zajednici, zbog kako kažu dece, smatram da je to samo izgovor i slabost. Da se razumemo, to je za decu samo medveđa usluga. Kada sam se razvela ostala sam bez bilo čega, jer sam došla iz inostranstva gde sam godinama bila sa njim. Imala sam hrabrosti i krenula od početka jer ako nešto želite, morate krenuti od nule. Počeci su za jake ljude, a ja za sebe mogu da kažem da jesam. Nisam se dvoumila, nisam razmišljala da li ću imati novca isto kao i do tada. Nisam dozvolila da ekonomski faktor uništi moj život, zanimali su me viši ciljevi, rekla je glumica i dodala:

– Ljudi su tada još govorili: „Ma njoj je lako, ona ima para“, a to nije bilo tako. Krenula sam od nule, otvorila školu glume. Kompletno školovanje moje dece, sačekivanje, ekskurzije, putovanja i sve što ide uz to, ja sam preuzela na sebe. Roditeljski sastanci, vakcine, upoznavanje sa društvom, pravljenje palačinki, u svemu sam učestvovala i davala se. Ozbiljno sam se predala toj ulozi. Kada sam išla po Srbiji da radim predstave ili da predajem glumu, oni su svuda išli sa mnom i bili dobri. Ono što ne mogu ni dan danas da prežalim, jeste gubitak mojih roditelja koji su bili sve vreme uz mene i imali sluha za svaki njihov trenutak, pa i časove matematike, sporta. Imala sam apsolutnu podršku, ali sam smatrala da je to dobro samo ponekad i da je sve primarno do mene. Bila sam svesna da sama sebi najviše mogu pomoći i uvek sam imala problema da tražim nekom nešto. Moj otac je poreklom iz Crne Gore i valjda imam taj gen da držim do ponosa, časti. Mnogo sam se borila i nije mi bilo teško, jer sam bila srećna sa svojom decom. Bilo je tu svega, kroz milion stvari sam morala da prođem ali nikada nisam davala da se stvari otrgnu kontroli. Znala sam da ih vozim kod devojke, ali se parkiram tri ulice dalje, jer to su muška deca, da ne ispadne da su „mamini sinovi“. Čuvala sam ih kao male ljude, da imaju svoju slobodu, da ne bude da mama odlučuje o svemu. Uvek sam se gnušala te rečenice, „mamini sinovi“- rekla je Lidija i dodala:

– Još jedna važna stvar, vaspitanje nije ljubav! Ako govorimo o normalnoj majci, podrazumeva se da voli svoju decu i glupo je to potencirati. Vaspitanje je nešto drugo, mora da se zna red. Ako napravim ručak on treba da se pojede, ako ne – poljubi pa ostavi. Više puta su me pitali „A zašto da poljubimo?“ E, morate, tako je mene majka učila. Nikada od svoje dece nisam doživela da mi kažu: „Ma, dobro, mama, šta ti znaš“. Momenat poštovanja je nešto najvažnije što znači za sutra. Danas pored sebe imam dve odrasle osobe koje su mi sjajni sagovornici, prijatelji, kada se okupimo i kada vidim koliko nam je lepo, znam da sam uspela. A nisu postali ti čuveni „mamini sinovi“ jer takvi nikome nisu dobi, ni jednoj ženi. Oni imaju svoje devojke, žive sami, samostalni su ljudi i ja sam rasterećna i uživam u plodu svog rada.

Ključ njenog uspeha kada je nega i psiho-fizički izgled u pitanju kako sama kaže, ma koliko bilo teško i naporno, nikada nije zapostavila sebe i svoje potrebe, čak ni zbog dece.

Za Kurir je otkriva zašto se više nikada nije udavala i koji je razlog neizmernog poštovanja između njenih sinova i nje kao majke.

– Nikada sebe nisam zapostavila zbog dece, Nikada psihičko zdravlje svoje dovela u pitanje, nalazila sam načina da uvek budem srećna. Kada ste vi nezadovoljna majka, ako stalno kukate, onda i deci stvarate takav pritisak. Oni nisu želeli sami da se rode, već sam ja želela i sve radim iz zadovoljstva. Nikada se slične stvari dovodile u pitanje. Napravila sam od njih zdrave momke koji meni danas ništa ne duguju. Nikada nisam htela da se udajem, a iskreno rečeno nisam ni profil za te stvari. Žena sam koja voli slobodu, ali ne u smislu da izlazim i ludujem, već da imam svoju intimnu slobodu. Želim da imam svoje vreme da pijem kafu, da ne moram da izađem u neko vreme i vratim se u određeno, više sam za kuću i porodicu. Rano sam se razvela, imala sam 38 godina ali nikada moji sinovi nikada nisu naišli na zatvorena vrata. Nikada ni jedan muškarac nije prespavao kod mene u kući, to se nikada nije desilo, pa ni dan danas. To je muškoj deci jako važno, oni su slabi na majke u tom smislu, na očeve ne. Nikada sa mnom nisu imali probloem u tom smislu, a živela sam u velikoj kući na tri sprata, mogla sam sve. Ali nisam. Oni bi to razumeli, jer su zreli i normalni, ali ja nikada nisam želela da oni to razumeju, nije to bilo potrebno. Za to sam uvek mogla da nađem neki drugi način ako želim – navodi glumica i priznaje kako je uspela da od svoje dece napravi dobre ljude:

– Mnoge koleginice su ranije mislile da sam surova, jer nisam nikada kupovala skupe igračke i nikada nisam dozvoljavala histerisanje, odmah dobiju batine. Sve je kod mene moglo, samo da me nikada ne slažu. Uvek sam bila puna ljubavi, ali sam bila stroga. Naravno samo da se zna red. Iznesu sve igračke, nije problem, ali kada završe, zna se gde i šta vraćaju. Taj red je jako važan za psihu kada znate odnos prema stvarima. Svi su mi se čudili kako ne razbacuju stvari kada odemo negde, ali ja sam to na vreme gradila. Sve potiče od porodice, ali ne u smislu roditelja. To može biti tetka, stric, baka ili deka, bilo ko, samo je važno da se neko bavi decom. Važno je da majka nikada ne odustane, da se ne razočara jer to deca ne osete i tada kreće kraj. U periodu razvoda, jako je bilo teško, naročito što sam ja iz patrijahalne porodice gde se prekid braka ne vodi kao normalna stvar, ali morala sam da se borim. Majka ne sme da posustane, padne u krevet, jer je to za decu najvažnije. Zbog toga svega, danas mogu da kažem da sam jedna srećna žena, ne zato što su završili škole, već zato što su dobri ljudi. Imaju osećaj, imaju emociju, biraju svoje društvo i tu se maksimalno posvećuju.