GOVOR TELA – NEVERBALNA KOMUNIKACIJA: Evo šta predstavljaju određeni pokreti glave, ruku i fizičko rastojanje sagovornika (FOTO)

Neizbežan deo komunikacije čini razmena informacija, namera, emocija i raspoloženja bez reči – gestovima, načinom držanja tela, odećom, izrazom lica, bojom glasa ili samo pogledom. Reč je o neverbalnoj komunikaciji u kojoj radnje postaju izražajni gestovi, a gestovi prenosioci poruke.
U najvećem broju slučajeva je spontano, izražavajući emocionalno-afektivna stanja osoba koje komuniciraju, ali može biti i uvežbano i planirano, pod potpunom kontrolom uma.

Neverbalna komunikacija je specifična po tome što se ne može svojevoljno kontrolisati. Njen značaj je utoliko veći, jer nam pruža mogućnost da tumačenjem nečijeg govora tela saznamo mnogo više nego što je ta osoba planirala da kaže. Neverbalna komunikacija nam ne daje samo odgovor na pitanje kakve su nečije namere, već i koji je njen tip karaktera. U tom smislu, učenje značenja neverbalne komunikacije je učenje jezika kojim ceo svet priča, bez obzira na nacionalnost i kulturnu pozadinu.

POKRETI TELA U RAZGOVORU 

Gestikulacija kao oblik govora ruku i tela predstavlja pomoćno sredstvo u usmenoj komunikaciji sa ciljem da se potvrdi ono što je rečeno. Ovaj oblik komunikacije uvek je praćen određenim izrazom lica, kao i očiju, i ostvaruje najjače dejstvo na osećajnom planu. Korišćenje određenih pokreta tela u komunikaciji sa okruženjem, pod uticajem je šireg društvenog i kulturnog sistema, mada pokrete ponekad odlikuje lični stil svakog pojedinca.

Pokreti tela u razgovoru mogu mnogo toga da nagoveste o emotivnom, kulturnom i sociološkom statusu neke osobe. Položaj tela zavisi od kulture nekog naroda i nema svuda isto značenje. Ono što je primereno u jednoj kulturi ili se smatra uvredljivim ne mora isto da predstavlja u nekoj drugoj kulturi.

Položaj tela manifestuje se kroz to kako stojimo, sedimo ili ležimo. Od velikog značaja za neverbalnu komunikaciju jesu pokreti tela i njihova kontrola. Određene vrste pokreta pokazuju osobine neke osobe, a to se odnosi na brzinu promene nekih pokreta, na promenu poze i promenu mesta stajanja ili sedenja.

Položaj tela, može iskazati:

• nadmoć
• inferiornost
• prijateljstvo, ili
• neprijateljstvo

Neverbalna gestikulacija svakako služi kao dopuna verbalnom obliku uspostavljanja odnosa. Kada se verbalna komunikacija odvija na svesnom nivou, sagovornik će nesumnjivo pravilno shvatiti poruku. Međutim, kada se neverbalna komunikacija odvija delimično na svesnom a delimično na nesvesnom nivou, osoba može neželjeno slati kontradiktorne signale koji će kod sagovornika stvoriti izvesnu pometnju.

Sagovornik možda neće biti potpuno svestan suprotstavljenosti između reči i pokreta, ali će sigurno osećati izvesnu nelagodnost, na dubljem osećajnom planu.

DRŽANJE TELA 

Položajem tele može se iskazati mišljenje koje imamo sami o sebi. Samouverenost a ponekad i aroganicija ispoljavaju se kroz uspravno držađe sa visoko podignutom glavom. Nesigurnost možemo uočiti kod ljudi koji glavu drže pognutu ili prkrštaju ruke. Nedostatak poštovanja ličnosti ili autoriteta primećuje se kroz ekstremnu opuštenost i ležernost u držanju tela.

Kada ljudi osećaju naklonost ili sipmatije prema nekome teže da se naginju prema toj osobi. Međutim, kakvo će značenje imati naginjanje zivisi i od toga sa kim sedite.

Ljutnju i uznemirenost osoba iskazuje razvlačeći okovratnik košulje, opuštajući kravatu i to deluje kao da želi da dođe do daha

ŠTA ZNAČI TUŽNI PONEDELJAK I KAKO UTIČE NA NAS?

POKRETI GLAVOM

U komuniciranju sa nekim dosta toga može da se sazna ako se pažljivo posmatraju pokreti glavom.

Najčešće korišćen pokret glavom je klimanje.

Skoro u celom svetu taj pokret predstavlja slaganje ili potvrdu i iz tog razloga može biti vrlo koristan kada postoje jezičke barijere među ljudima.

Pokreti glavom nisu važni samo kada je u pitanju verbalna komunikacija već i neverbalna.

Odmahivanje glavom znači da se sa nečim ne slažemo ili da nam ne odgovara.

Pokrete glavom možemo koristiti i za iskazivanje agresivnosti.

Kada se glava isturi unapred to ima preteći uticaj na osobu sa kojom komuniciramo.

Korišćenje pokreta glavom dosta se razlikuje kod muškaraca i žena. Žene pri pozdravu glavu više pomeraju u stranu, dok je muškarci više naginju napred.

Mnogobrojan istraživanja pokazala su da:

•  klimanje glavom ohrabruje sagovornika da govori duže i više, i da
• klimanje glavom ohrabruje sagovornika da govori slobodnije i lakše

POKRETI RUKAMA

Gestikulacija rukama spada u najstarije načine komunikacije. Odgledali smo brojne emisije naučno-obrazovnog sadržaja u kojima se opisuje komunikacija pračoveka kroz korišćenje ruku. Prvi pokušaji komunikacije odvijaju se neartikulisanim zvucima i pokazivanjem znakova gde ruke predstavljaju glavnu alatku te komunikacije.

Telesni dodir između dve osobe koji predstavlja rukovanje javlja se u situacijama u kojima je lična veza slaba ili odsutna, ili u slučaju duže vremenske razdvojenosti dve osobe.

Način na koji se dve osobe rukuju od najstarijih vremena je imalo ulogu merenja snage i moći.

Rukovanje je jedan od najčešće korišćenih instrumenata za formiranje prve slike o osobi sa kojom ćemo kasnije komunicirati. Rukovanje možemo iskoristiti i kao alat kako bismo ostavili dobar utisak na željenu osobu. Prva impresija je veoma bitna.

Osobe koje za vreme razgovora prenaglašeno koriste ruke, zapravo saopštavaju stvari sa određenom strašću i željom da neke detalje naglase kako bi ih slušalac bolje razumeo.
U literaturi se može naći zajednička tvrdnja da se osobe koje više koriste gestikulaciju dok govore percipiraju kao „toplije, lakše za dogovor i energičnije“ dok se osobe koje ostaju mirne i bez nekih pokreta posmatraju kao logične, hladne i analitične.

Negativna strana se ispoljava kad se ruke dižu iznad glave. To se percipira kao da je ta osoba izgubila kontrolu i da joj se ne može naročito verovati, pogtovo ukoliko je važnost onog o čemu priča velika

Položaj ruku sagovornika može da nam da neke informacije u vezi sa onim što se nalazi u mislima te osobe ili da li nam govori istinu. Kada sagovornik drži prst(e) preko usana ili se drži za usta, to u većini slučajeva znači da ta osoba ne govori istinu.

Ukoliko osoba drži ruke prislonjene na koren nosa ili dodiruje često nos i lice dok sluša drugu stranu, to znači da slušalac ne veruje onome što joj priča druga strana.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Kada osoba drži ruke u obliku špica ili šiljka to znači da je puna samopouzdanja i vere u uspeh. Postoji dve verzije ovog položaja:

• Podignut – obično se zauzima kada osoba iznosi svoje mišljenje ili ideju i zauzima glavni položaj u komunikacijiSpušten – koristi se u situaciji kada osoba sluša
• Kada osoba drži ruke u obliku podignutog špica u kombinaciji sa glavom zabačenom unazad, ona može ostaviti utisak nadmenosti.

Osobe sa velikim samopouzdanjem i visokim mišljenjem o sebi se mogu prepoznati još i tako što svoje palčeve drže podignutim. S druge strane kada se osoba suočava sa zabrinjavajućom situacijom ili je pod stresom, ona ukršta ruke, umotava ih i preklapa.

Postoji mnogo primera o položaju ruku u neverbalnoj komunikaciji, a najčešći su:

• Kada osoba koristi ruku kako bi pridržala glavu, veoma je velika verovatnoća da joj je dosadno
• Frustracija druge strane u razgovoru se manifestuje tako što ta osoba stvalja ruke iza leđa i zateže ih
• Zainteresovanost može da se manifestuje glađenjem brade.

Ramena spadaju u jedan od elemenata ruku kod tumačenja neverbalne komunikacije. Neka osnovna tumačenja položaja ramena bi bila:

• Kad su osobe relaksirane i opuštene položaj njihovih ramena je blago isturen napred i ruke su opuštene kao da „vise“
• Podignuta i zategnuta ramena govore da je osoba pripremljena i da ima kontrolu
• Pogrbljena ramena mogu da reflektuju rezigniranost ili stanje poraza u kojem se osoba nalazi
• Kada je jedno rame opušteno u odnosu na drugo to se može protumačiti kao prijateljski gest, da je osoba pristupačna i da se sa njom može lakše naći zajednički jezik
• Naizmenično pomeranje jednog ramena napred i nazad s vremena na vreme može da se razume kao da se osoba bori u sebi da razume ono o čemu se priča ili da vaga šta će reći kada na njega dođe red da priča.

FIZIČKO RASTOJANJE

Fizičko rastojanje takođe je od velokog značaja u komunikaciji i govori o bliskosti između osoba koje komuniciraju. Bliskot je veća što je rastojanje kraće i obrnuto.

Postoje četiri zone koje se uspostavljaju među učesnicima u razgovoru:

• intimna
• personalna
• socijalna, i
• javna

Intimna zona podrazumeva dve vrste rstojanja.

Prva predstavlja udanjenost između osoba do 15 centimetara. Reč je o osobama koje se nalaze u vrlo prisnom odnosu i dobro se poznaju.

Druga vrsta rastojanja ima udaljnost od 15 do 50 centimetara. Ukazuje na prisan i blizak odnos među osobama.

Personalna zona podrazumeva distancu čija je udaljenost od 50 do 80 centimetara i ostvaruje se načešće među osobama koje se dobro poznaju, a ujedno i izražava pristojnost.

Socijalna zona podrazumeva udaljenost od 80 do 120 centimetara i važi za osobe koje se prvi put sreću ili za osobe koje zajedno rade ali se ne poznaju dovoljno dobro. Fizički kontak nije uklučen.

Javna zona podrazumeva udađenost od 120 centimetara do 4 metra. Takva vrsta rastojanja govori da se osobe ne poznaju veoma dobro i da je druženje formalnog karaktera. U najvećem broju slučajeva to su osobe koje se prvi put sreću ili ne pokazuju dovoljno zainteresovanosti da uspostave bliži kontakt.

Neverbalna komunikacija se prirodno odvija na nesvesnom nivou, mada može donekle biti i naučena. Kada ljudi međusobno komuniciraju oni ne vode računa samo o rečima već postoji i nešto između redova, naslućeno, neodgonetnuto koje pojedinac čita i odgoneta na sebi svojstven način. Kroz način na koji pojedinac govori, povratno se ispoljavaju karakterne crte njegove ličnosti, jer su telo i psiha jedan organizam. Iako su gestovi uvek smatrani manje vrednim oblikom komunikacije, u novije vreme im se pridaje sve veća pažnja jer preciznije i jasnije izražavaju i saopštavaju sadržaj misli i osećanja.