Zoraja je odlučila da želi da umre nakon što joj je psihijatar rekao da „više ništa ne može da učini za nju“ i da „nikada neće biti bolje“. Podrazumeva se da će joj lekar dati sedativ pre primene leka koji će joj zaustaviti srce. Eutanazija je legalna u Holandiji od 2002. za one koji doživljavaju „nepodnošljivu patnju bez izgleda za poboljšanje“.

Nakon smrti Zoraje, povereništvo za reviziju eutanazije proceniće njen slučaj kako bi osiguralo da se lekar pridržavao svih „kriterijuma dužnog staranja“ i ako je tako, holandska vlada proglasiće njen život zakonito okončanim. Kada je imala samo 22 godine, Zoraja je odlučila da zatraži bedž zabrane oživljavanja, nešto što obično nose stariji ljudi.

Sada, nakon što su lekari navodno rekli da ne mogu da učine ništa drugo kako bi poboljšali njeno mentalno zdravlje, odlučila je da je umorna od života. Devojka je izjavila za medije da je uvek bila vrlo jasna da ako ne bude bolje, neće više tako nastaviti da živi.

Odlučila je da neće imati sahranu i da će biti kremirana. NJen 40-godišnji dečko prosuće njen pepeo na „lepom mestu u šumi“ koje su zajedno odabrali. „Ne vidim to kao da mi duša odlazi, nego više kao da se oslobađam života“, rekla je o svojoj iščekivanoj smrti, priznajući: „Malo se bojim umiranja, jer je to krajnja nepoznanica. Zapravo ne znamo šta je sledeće – ili nema ničega? To je strašan deo.“

Zoraja je pomno isplanirala svoje „oslobađanje“, rekavši za medije da će „leći na kauč u dnevnoj sobi“ i da tamo „neće biti muzike“. „Lekari će mi dati svoje vreme. Neće samo doći i reći ‘lezi, molim te!‘ Obično ide šoljica kafe da smiri živce i stvori prigodnu atmosferu, a zatim će me pitati jesam li spremna da zauzmem svoje mesto na kauču. A onda će pokrenuti proceduru i poželeti mi srećan put ili, u mom slučaju, ‘laku noć‘, jer mrzim kad ljudi kažu ‘srećan put‘, jer ja ne idem nikuda“, objasnila je.

Holandija je jedna od tri zemlje u EU gde je praksa potpomognutog umiranja legalna, a grupe za ljudska prava tvrde da to ljudima koji se bore sa smrtonosnom bolešću, ili nekom drugom neizlečivom bolešću, daje pravo da okončaju svoju patnju na human način. Podaci su otkrili da je 8.720 ljudi u Nizozemskoj okončalo život eutanazijom u 2022. godini – povećanje od 14 posto u odnosu na godinu pre. Ta brojka predstavlja 5,1 posto svih smrtnih slučajeva u zemlji – no stvarni broj mogao bi biti puno veći s obzirom na to da istraživanje pokazuje da se oko 20 posto smrtnih slučajeva uzrokovanih eutanazijom ne prijavljuje, prema holandskim medijima.

Prema holandskim regionalnim nadzornim odborima (RTE) koji prate smrtne slučajeve, nisu sprovedena nikakva naučna istraživanja koja bi utvrdila razlog dramatičnog povećanja broja ljudi koji su se odlučili na eutanaziju. Prema holandskom zakonu, da bi dobio pravo na eutanaziju, pacijent mora da dobije pristanak dva nezavisna lekara, od kojih se obojica moraju složiti da njihov slučaj ispunjava detaljne kriterijume. Takođe se mora smatrati da je dotični pacijent „mentalno kompetentan“ za donošenje odluke o eutanaziji – nešto što predstavlja problem za pacijente koji pate od demencije koji zatraže eutanaziju. Međutim, holandska vlada radi na tome da praksu eutanazije učini dostupnom širem krugu ljudi nakon kampanja koje sprovode različita udruženja za ljudska prava.

U aprilu prošle godine objavljeno je da roditelji u Holandiji mogu eutanazirati svoju smrtno bolesnu decu od 12 i više godina, a planira se uvođenje zakona za proširenje propisa o eutanaziji za smrtno bolesnu decu između jedne i 12 godina. Takvo bi se proširenje odnosilo na procenjenih pet do desetoro dece godišnje, koja nepodnošljivo pate od svoje bolesti, nemaju nade u poboljšanje i kojima palijativno staranje ne može da donese olakšanje, rekla je vlada. Međutim, neki stručnjaci veruju da bi postupno ublažavanje zakona o eutanaziji u zemlji moglo da dovede do klizavog terena koji bi mogao da dovede do toga da fizički i mentalno zdravi ljudi koji „odluče da njihov život više nema svrhe“ žele rano da umru.

Stef Grenevud, zdravstveni etičar na Teološkom fakultetu Kampen, rekao je da vidi kako lekari i psihijatri tretiraju eutanaziju kao prihvatljivu opciju umesto kao krajnju poslednju opciju, kao što je pre bila. „Vidim fenomen, posebno kod ljudi sa psihijatrijskim bolestima, a posebno kod mladih ljudi s psihijatrijskim poremećajima, gde se čini da zdravstveni radnici lakše odustaju od njih nego pre“, rekao je Grenevud. Teo Boer, profesor zdravstvene etike na Protestantskom teološkom fakultetu u Groningenu, ponovio je Grenevudovu tvrdnju, navodeći da je, dok je devet godina služio u revizijskom odboru, video kako se holandska praksa eutanazije „razvila od smrti kao poslednjeg rešenja do smrti kao zadate opcije“.

 

View this post on Instagram

 

A post shared by The Times of India (@timesofindia)

U međuvremenu, očekuje se da će zakonodavci u Škotskoj naredne jeseni raspravljati o zakonu o potpomognutoj smrti. Prema predloženom predlogu zakona o potpomognutoj smrti za neizlečivo bolesne pacijente, neizlečivo bolesni Škoti uzrasta od 16 godina moći će da zatraže pomoć lekara da okončaju svoj život. Zakon predlaže da odrasle osobe sa neizlečivom bolešću mogu da zatraže smrtonosnu dozu lekova od svog leara opšte prakse. Lekari koji imaju priziv savesti moći će to da odbiju prema zaštitnim merama predloženim u predlogu zakona. Pristalice kažu da će zakon osigurati ljudima izbor „sigurne i saosećajne potpomognute smrti“, ali kritičari su osudili zakon kao opasan i upozorili da bi to moglo da normalizuje samoubistva.