9°C

Beograd

Photo: instagram

Izvor: stil

PISAO JE O VEČNOJ LJUBAVI, SAMOĆI: Ovako je voleo Gabrijel Garsija Markes!

Gabo, živeći sa bakom i dekom, zapravo je već kao dečak u svojoj glavi skladištio priče i ambijent koji će ga učiniti svetski slavnim. A da bi se razumela njegova dela, neophodno je upoznati njegov privatni život.

Gabrijel Garsija Markes  je bio mag, čarobnjak reči i virtuoz mašte. Pisao je o večnoj ljubavi, samoći, zlu i ljudima. Nemoguće je činio mogućim, izmaštano stvarnošću… O životu je govorio i pisao da je poput priče, nije važno koliko je dug, već koliko je dobar. Njegov život je bio i dug i dobar, ali kao i svaka priča on je morao doći do svog kraja.

A kraj života latinoameričkog čarobnjaka došao je 17. aprila 2014. Tada se preselio u svoj izmaštani Makondo nobelovac Gabrijel Garsija Markes, kojeg su svi od milja zvali Gabo.

VAŽNO:

VULIN: KO JE POKUŠAO DA UBIJE PREDSEDNIKA VUČIĆA - TAJ ĆE I ODGOVARATI! (VIDEO)

DAČIĆ: Inckov potez je iritantan i uperen protiv srpskog naroda

U Kragujevcu dvojica muškaraca uhapšena zbog droge

RADUJ SE SRBIJO! Milica Mandić donela prvo ZLATO našoj zemlji!

Detinjstvo kod dede i babe

Gabo alias Gabrijel Hoze de la Konkordia Garsija Markes rođen je 6. marta 1927. u kolumbijskom gradiću Arakataka. Odmah po njegovom rođenju, otac Gabrijel Eligio Garsija i majka Luiza Santjago Markes odlaze u gradić Barankilu, gde je Gabrijel dobio posao farmaceuta. Tek rođeni Gabo ili Gabito ostaje sa majčinim roditeljima, dedom pukovnikom Nikolasom Rikardom Markesom Mejihom i bakom Trankilinom Iguaran.

PROČITAJTE JOŠ:

VUČIĆ: NASLUŠAO SAM SE BELIVUKOVIH LAŽI - Ne može niko u Srbiji da poveruje da smo Vulin i ja vlasnici klanice (VIDEO)

POTPISANO VIŠE SPORAZUMA: Za lakši život građana Srbije i BiH! (VIDEO)

NAPALI VOZAČA GSP-A U NOVOM SADU: Jedan od mladića dobio kaznu od 100.000 dinara i oduzeta mu je vozačka dozvola!

Nedimović sutra na sastanku sa proizvođačima mleka

Zbog tog razdvajanja dugo godina će imati vrlo distanciran odnos sa roditeljima, obeležen međusobnim nerazumevanjem. Ali, to je imalo i svoju dobru stranu. Gabo, živeći sa bakom i dekom, zapravo je već tada u svojoj glavi skladištio priče i ambijent koji će ga učiniti svetski slavnim. A da bi se razumela njegova dela, neophodno je upoznati njegov privatni život.

Njegov deda, pukovnik Markes, bio je nepokolebljivi liberal i borac protiv svake diktature i ugnjetavanja. Slovio je za junaka tzv. Hiljadudnevnog rata, koji je bio pobuna liberala protiv diktature i klerikalizma u Kolumbiji. Međutim, on nije bio samo to. Može se reći da je bio pravi pustahija. Za njega se govorilo da u njegovoj blizini nijedna žena nije sigurna, pa je zbog toga često hvatan „na delu“ i završavao u tučama. Čak je imao i jedno vanbračno dete.

Kada mu je već bio poveren unuk na čuvanje i vaspitanje, onda je rešio da to uradi na svoj način. Govoreći o njemu, Gabrijel Garsija je ponavljao da mu deda nije nikad ispričao ili pročitao nijednu bajku. Budući da je deda bio rečit, on mu je pričao priče na osnovu pojmova iz rečnika i leksikona, uz stalno ponavljanje svojih doživljaja iz vojnih i političko-liberalnih okršaja.

Deda je bio neka vrsta „veze između istorije i stvarnosti“. Redovno je unuka vodio u cirkus i podario mu jedno veliko otkrovenje: led. Odvodio ga je, naime, u prodavnicu američke firme „Junajted frut kompani“ gde su koristili veštački led za skladištenje banana. To „čudo“ će Markes kasnije opisati u romanu Sto godina samoće.

Ako je deda od unuka napravio doživotnog liberala i ubeđenog levičara, baka je, možda, zaslužnija za njegov literarni stil. Bakina kuća je bila puna priča i duhova, loših ili dobrih predosećaja, predskazanja i kobnih znakova. To je, naravno, deda do kraja života pedantno ignorisao. Za baku je Gabo govorio da je „nepresušni izvor magičnog, na praznoverju i natprirodnim pojavama zasnovanog pogleda na svet“.

Uživao je u načinu na koji ona priča svoje praznoverne priče. Koliko god bi one bile fantastične i neverovatne, ona bi ih, ozbiljna u licu, pripovedala kao da se radi o nepobitnoj istini. Jasno je da je bakin stil pripovedanja našao svoje mesto u Nobelovom nagradom ovenčanom romanu Sto godina samoće.

Setimo se samo kako u tom romanu savršeno fantastično postaje savršeno realno, a realno gubi svaki značaj. Primera radi, kada meštani izmišljenog Makonda prvi put vide led čude mu se kao „velikom otkriću našeg doba“, a kad Cigani donesu leteći tepih zanimljiv im je koliko i ciganski ringišpil.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar