20°C

Beograd

Photo: Arhiva

Izvor: HappyBSC

OVAKO JE NASTALA NAJČUVENIJA SEVDALINKA Bila je hit u staroj Jugi, ali su Austrijanci poludeli za njom (VIDEO)

Jevreji Sefardi doneli su na naše prostore u 16. veku svoj jedinstveni jezik - ladino.

Većinom su se naselili u Sarajevu, ali Drugi svetski rat pa potom i građanski rat na prostoru bivše Jugoslavije učinili su svoje. U Sarajevu ih je danas sve manje, a ladino govori još samo - četvoro ljudi.

Tu je i nastala, na ladinu otpevana, sefardska pesma "Mi kerido, mi amado" ili u prevodu - moj voljeni, moja željo. Na osnovu te pesme nastala je možda i najčuvenija pesma naših prostora - Kad ja pođoh na Bembašu.

PROČITAJTE JOŠ I OVO

PATRIJARH I PREDSEDNIK SE OBRATILI NACIJI Đukanović ima plan da nema više SPC u Crnoj Gori! (VIDEO)

PUTIN POBESNEO, NEMA MILOSTI! Lično ćete mi odgovarati!

Ambasade poručile Prištini: Vratite zemlju Visokim Dečanima!

MILO UDARIO NA RUSIJU I SRBIJU Novi "hladni rat" u Evropi!

Sarajlije će vas često ispraviti da je Bembaša zapravo Bentbaša, a bent na turskom znači brana. Teško je i zamisliti da bi se iko branom branio od Miljacke kakvu danas znamo, koja se nekad može i pregaziti kad se ova reka povuče skoro do malo većeg potoka.

Ali zna se da je nekad tu, baš na Bembaši, postojala ćuprija koju je sagradio čuveni Omer paša Latas, onaj koji će Andriću ostati večno nedovršen roman. Na Miljacki su nekad bili i carski mlinovi, kažu da je najbolji bio onaj Lihtengerov, austrijski. Za vreme Austrougarske tu je sagrađeno kupalište De Rive krajem 19. veka.

Na Bembaši su Sarajke prale svoje plahte, dečje haljetke, muške vunene pantalone i dimije i marame. Krajem tog 19. veka češki muzikolog Ljudevit Kuba hodao je Bosnom i sakupljao narodne melodije, stigao je tako i do Sarajeva. Tu je čuo kako je pevaju baš te Sarajke, prakljačama udarajući po tkanim jastučnicama i šarenim ćilimima.

Tako je nastao i prvi notni zapis pesme Kad ja pođoh na Bembašu.

Onog 10. decembra 1961.godine kad je Ivo Andrić u Stokholmu primao Nobelovu nagradu, po njegovoj je želji baš ova melodija svirala u svečanoj sali Švedske kraljevske akademije. Međutim, ova sevdalinka imala je i svoj neverovatni put u svet - naime, 1954. godine Austrijanci snimaju svoj veliki ratni film - Poslednji most, Die Letzte Brücke.

Ostao je jedan od najpopularnijih austrijskih filmova i danas se još povremeno prikazuje na nacionalnoj televiziji. Film govori o austrijskoj bolničarki, zapravo lekarki, koja radi u nacističkoj bolnici u Jugoslaviji za vreme Drugog svetskog rata i koju zarobljavaju partizani.

U zarobljeništvu počinje da ih leči, sa njima ostvaruje prisna prijateljstva i na kraju filma, na poslednjem mostu, prelazeći ga, gine. Kad ja pođoh na Bembašu se kao melodija pojavljuje u tom filmu i pod nazivom Die Letzte Brücke bila je jako popularna pesma u Nemačkoj i Austriji početkom šezdesetih.

OVO MORATE ZNATI

USPELI SU! Posle 32 godine agonije našli otetog sina! (VIDEO)

MALI VUJADIN OSTAO BEZ IČEGA Grad mi je sve uništio, nemam gde da spavam (FOTO)

POČEO RAT! Novim oružjem napadnute američke ambasade! POGLEDAJTE! (VIDEO)

CRNI DANI Od početka godina ubijeno SEDAM ŽENA!

Kažu, na našem je jeziku najlepše otpevao Nedžad Salković. I niko nije u nju bolje utkao, vele, bosanski sevdah od Himze Polovine. Ali Jugoslaviji, onoj kojoj više nema, najviše je u sećanju ostala interpretacija Nade Mamule, rođene Beograđanke, koja je veliki deo svog života provela u Sarajevu.

Početkom devedesetih, kad se ona ogromna zemlja velikih glasova raspala, povukla se u rodni grad i više se nije pojavljivala u javnosti. Tu, u Beogradu je i umrla 2011. godine.

A sevdalinka "Kad ja pođoh na Bembašu" ostala je i dalje najveći hit ovih prostora.

Poštovani čitaoci, Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti ovde za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar