7°C

Beograd

Photo: wikipedia/printscreen

Izvor: Blic.rs

Na ovoj planeti umesto kiše pada GVOŽĐE!

Egzoplaneta iz sazvežđa Ribe, udaljena od Zemlje 390 svetlosnih godina, ima padavine, ali umesto kiše tamo pada – gvožđe.

Kiša gvožđa pada zato što je jedna strana planete WASP-76b večno okrenuta ka roditeljskoj zvezdi, zbog čega je stalno osvetljena, dok je druga strana u večnom mraku, piše Salon.com. To je poznato kao sinhrona rotacija, što znači da period u kojem planeta napravi orbitu oko svoje zvezde traje isto koliko i njena rotacija oko sopstvene ose. Ovo je slično našem Mesecu, koji je takođe u sinhronoj orbiti oko Zemlje i zato stalno vidimo samo jednu stranu satelita.

Prema istraživanju tima na čelu sa profesorom Univerziteta Ženeva Dejvidom Erenrajhom, WASP-76b prima na hiljade puta veću radijaciju od Zemlje na njenoj dnevnoj strani. Zbog ekstremne toplote na strani okrenutoj ka suncu metali poput gvožđa isparavaju u atmosferu, a radioaktivna vrelina razdvaja te molekule na atome. Potom, usled ekstremne temperaturne razlike između dnevne i noćne strane stvaraju se veoma snažni vetrovi koji nose gvozdenu paru na noćnu stranu, gde se ona kondenzuje i pada kao kiša na površinu.

Međutim, kapljice su u tečnoj formi, a ne čvrst metal.

Gvožđe, metal provodnik, jedan je od najuobičajenijih sastojaka Zemljine kore. Ključan je i za našu biologiju – crvena boja krvi potiče iz atoma gvožđa u hemoglobinu. Ali, to ne znači da na WASP-76b ima života.

- Ne možemo reći sa apsolutnom sigurnošću, ali vrlo verovatno tamo nema života, bar ne onakvog kakvog ga mi poznajemo. Ova planeta je stvarno vrela, sa temperaturom od preko 2.500 stepeni Celzijusa na dnevnoj strani, velika je i gasna kao Jupiter, zaista negostoljubiva za konvencionalni život - rekao je Stefano Kristijani, jedan od autora studije.

Salon.com podseća i da Mars svoju crvenu boju duguje gvožđu, koje je u univerzumu jedan od poslednjih elemenata stvorenih fuzijom u supervrelim i supergustim zvezdama. WASP-76b nije jedina planeta sa neobičnim padavinama – na Kepleru 12 Ab “sneži” titanijum oksid, dok neki naučnici veruju da Neptun i Uran imaju dijamantsku kišu, dok podaci ukazuju da na HD 189733b sa neba pada staklo.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar