24°C

Beograd

Photo: Ministarstvo kultturei informisanja

Izvor: Tanjug

Gojković otvorila novu postavku Spomen - muzeja Ive Andrića

Ministarka kulture i informisanja Maja Gojković otvorila je sinoć novu stalnu postavku Spomen-muzeja Ive Andrića u Beogradu, povodom 60 godina od kako je naš pisac dobio Nobelovu nagradu za književnost.

Prilikom svečanosti, Gojković je uručena zahvalnica za pomoć u rekonstrukciji i osavremenjivanju Andrićevog muzeja, koju je primio i gradski sekretar za kulturu Ivan Karl, a pripala je i zameniku gradonačelnika Beograda Goranu Vesiću.

- Spomen-muzej Ive Andrića je u godini kada obeležavamo važan jubilej dobio potpuno novi sjaj - rekla je Gojković pred brojnim pripadnicima diplomatskog kora, zvanicama i novinarima na Andrićevom vencu 8 i dodala da je Andrić (1892-1975) "jedan od najvećih pisaca 20. veka", a muzej, smešten u književnikovom stanu u Beogradu, već 45 godina čuva njegovu ostavštinu, koja je važan deo našeg kulturnog nasleđa. 

- Na mestu gde je velikog pisca zatekla vest o dobijanju Nobelove nagrade, nakon njegove ustaljene šetnje Kalemegdanom, brojni posetioci imaju jedinstvenu priliku da se upoznaju sa ličnošću Andrića - rekla je Gojković.

Prema njenim rečima, muzej je autentičan podsetnik na Andrićevu jednostavnost i veličinu, a ispunjen je dragocenim fotografijama, originalnim rukopisima, umetničkim i ličnim predmetima, knjigama, odlikovanjima i drugim.

- Služeći svojoj otadžbini ostavio je snažan pečat u diplomatiji. Svuda gde je boravio ostao je upamćen kao veliki profesionalac i osoba koja pleni manirima i svojom celokupnom pojavom - podsetila je ministarka.

Uručujući zahvalnice, direktorka Muzeja grada Beograda Jelena Medaković je istakla da je Spomen-muzej Ive Andrića rekonsturisan i prilagođen potrebama publike na inicijativu Gojković na početku njenog mandata.

- Važno je da svaki od legata bude bezbedan u merama i uslovima za zaštitu nasleđa. U ovom muzeju imamo prvi put potpuno digitalizovan monitoring svih konzervatorskih uslova i mera, i na taj način muzej ispunjava prvu ulogu i misiju - rekla je Medaković.

Prema njenim rečima, sav materijal u muzeju je sada kompletno digitalizovan i dostupan školama u dijaspori i za razgledanje u muzeju.

Karl se u svoje i Vesićevo ime zahvalio timu Muzeja Beograda i Ministarstvu kulture i naglasio da nema kulture bez Beograda, a nema ni kulture Beograda bez Srbije i podrške Ministarstva kulture. 

Pisac znamenitih dela srpske književnosti "Na drini ćuprija", "Travnička hronika", "Prokleta avlija" i drugih, kao diplomata službovao je dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka, između ostalog, u Parizu, Madridu, Briselu i Berlinu.

U svom obraćanju ambasador Nemačke Tomas Šib je istakao da Andrić i dalje fascinira 60 godina posle dobijanja Nobelove nagrade, jer nije samo opisao svetsku istoriju na viozionarski način, nego ju je iskusio izbliza. 

Prema njegovim rečima, Andrić je književni genije, diplomata, gospodar nekoliko jezika, koji je vodio istinski evropski život. 

- To je očigledno u njegovom stanu, sada muzeju, gde u njegovoj biblioteci prirodno uporedo stoje knjige jugoslovenskih, španskih, francuskih, italijanskih, poljskih i ruskih pisaca. Kakav život, kakav istinski evropski život! - ocenio je Šib.

Belgijski ambasador Kun Adam prisutnima se delomično obratio na srpskom jeziku, u znak postovanja prema velikom piscu, rekavši da most iz romana "Na Drini ćuprija" ne povezuje samo dve obale već spaja vekove istorije. 

- Upravo je to suština diplomatije, da povezuje tačke istorije, pokušavajući da shvati zašto je nešto kako jeste, pomažući da se premoste nesporazumi...Svi treba da se ugledamo na Andrića - rekao je Adam.

Ambasador Francuske Pjer Košar istakao je da je u očima Francuza Andrić veliki autor, balkanski i svetski kojima su poznata mnoga njegova dela a najviše "Na Drini ćuprija" i "Travnička hronika".

- Sam Andrićev govor na francuskom prilikom primanja Nobelove nagrade izazvao je mnoge rasprave o istočnjačkoj i svetskoj dimenziji njegovog dela - podsetio je Košar.

Španski ambasador Raul Bartolome Molina je podsetio na Andrićevu knjigu "Razgovori sa Gojom", koja je prevedena na španski, i da je u Madridu pre nekog vremena postavljen spomen-natpis na zgradi u kojoj je stanovao.

- Na moje iznenađenje bio sam našao deset njegovih knjiga prevedenih na španski u jednoj knjižari. To znači da je čitan čak i danas u Španiji. Andrić je bio diplomata i među najvećim evropskim piscima druge polovine 20. veka - rekao je Molina.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar