0°C

Beograd

IMATE NEOBIČNE NAVIKE? Ne brinite, sve velike umove odlikuje čudno ponašanje

Ukoliko ste se pitali kakve su navike imali najveći geniji svih vremena , sada imate priliku da saznate neke od njihovih čudnih rutina.

Ako biste bar jedan dan živeli život kreativca čije su ime i dela obeležili ovaj svet, to bi pojednostavljeno izgledalo ovako:

Ustajali biste u cik zore u sobi bez roletni ili zavesa, sedeli biste goli ceo sat sa šoljom jake kafe u ruci ili uz opijum i kroasane, zatim biste predano radili (čitali, pisali, slikali, vajali..), zatim biste se poslužili martnijem u vreme ručka čemu bi usledila duga šetnja i rad u trajanju od tri sata.

Rano ustajanje je bila navika i obaveza Ernesta Hemingveja i Marsela Prusta, Betoven je ispijao desetine šoljica kafe dnevno, a Bendžamin Frenklin je voleo ritual ’vazdušne banje’ ispred otvorenog prozora.

Neki tvrde da svaki genije malo spava. Salvador Dali, čuveni slikar imao je običaj da zadrema preko dana na svojoj fotelji sa srebrnom kašikom u ruci. Čim bi zaspao kašika bi pala na pod i probudila ga, a on bi ustajao svež i oran za rad.

Bilo je i onih koji su imali redovna zaposlenja i borili se sa navikom svakodnevnog odlaska na posao. Franc Kafka je prednjačio u žalopojkama na temu rutinskog posla i nije imao vremena kao Flober da uživa u dugom ležanju u vreloj kadi i sve svoje vreme posveti pisanju. Franklin je zato bio, kažu istoričari, jedan od najlošije orgnizovanih velikih umova.

Sve dosadašnje analize života i dnevnih rituala velikih kreativaca pokazuju da nema pravila i da je svaki imao svoju organizaciju rada, ali ne može se osporiti da je većina imala po neku ekscentričnu naviku ili pravilo.

Sugmundu Frojdu je žena svako jutro stavljala pastu za zube na četkicu, kako veliki psihijatar ne bi gubio vreme.

Kompozitor Čajkovski je svakog dana, bez izuzetka, šetao tačno dva sata. Ni minut više, ni minut manje. Ako bi slučajno premašio ovih planiranih dva sata, bio je siguran da ga čeka neka nesreća ili baksuz.

V. C. Vilijams je bio pedijatar, ali i veliki pesnik. Svoje je stihove zapisivao na poleđini recepata.

Po velikom umu Imanuelu Kantu mogao se naviti sat – svakog dana, tačno u 15.30 časova, odlazio je u šetnju. Tako su svedočile komšije.

Gistav Flober je ustajao u tačno 10 sati i potom nije jeo niti šetao. Imao je naviku da lupa o tavanicu ne bi li dozvao majku. Ona bi sela na ivicu njegovog kreveta i njih dvoje bi ćaskali.

Patrisija Hingsmit, američka književnica, svakog dana je jela slaninu i pržena jaja i imala je neobičan hobi – sakupljala je puževe.

Mnogi su bili na lekovima, votki ili džinu, ali kafa je ta koja ima posebnu draž. Veliki filozof Kjerkegor je kafom polivao punu šolju šećera (što više nije bilo tečno stanje), Balzak i Betoven su dnevno pili oko 50 šoljica.

Kompozitor Morton Feldman je komponovao gde god se nađe. Nije mu bio neophodan radni prostor.

Džejn Ostin je pisala u dnevnoj sobi pored majke koja je uglavnom šila. A, ako bi se našla u gužvi, pisala je na salvetama i otcepljenim papirima koji su se lako mogu sakriti.

Agata Kristi nije imala radni sto i žalila se na problem sa novinarima koji su insistirali da je fotografišu za radnim stolom.

Silvija Plat se veliki deo života borila sa sobom kako bi uvela radnu disiplinu. Tek kada se razvela i ostala sa dvoje dece, našla je rešenje za svoj rad – pila je sedative kako bi zaspala i budila se u 5 ujutru da bi pisala dok se deca ne pobude. Ovo je bio njen najproduktivniji period.

Ingmar Bergman nije pio lekove i alkohol, ali je zato bio veoma disciplinovan u dnevnim ritualima. Toliko disciplinovan da je svaki dan za ručak jeo isto – nešto nalik dečjoj hrani (kiselo mleko i džem od jagoda) sa kukuruznim pahuljicama.

Fridrih Šiler je poznat po čudnoj inspiraciji – mogao je dobro da piše samo ako se oko njega širio miris trulih jabuka.

HappyTv.rs
Foto: Pixabay, Twitter/encontacto

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar