14°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: alo

MOGU LI LJUDI DA LUČE OTROV POPUT ZMIJE? Odgovor će vas iznenaditi!

Zamislite da možete da ubijete svoje neprijatelje jednim otrovnim ugrizom. Možda zvuči malo preterano, ali novo istraživanje pokazuje da ljudi imaju potencijal da postanu otrovni

Zamislite da možete da ubijete svoje neprijatelje jednim otrovnim ugrizom. Možda zvuči malo preterano, ali novo istraživanje pokazuje da ljudi imaju potencijal da postanu otrovni , jer su geni koji regulišu naše pljuvačne žlezde isti koji omogućavaju zmijama da proizvode oralne toksine.

NAJVAŽNIJE

NOVI KORONA PRESEK: Vakcine i mere daju rezultat

VREME ZA PRVI MAJ: Da li nas čeka sunce ili LEDENI TALAS?

LETOVANJE U GRČKOJ: Nova pravila za prelazak preko granice

U potrazi za rešenjem, autori ove najnovije studije odlučili su da ne ispituju gene povezane sa proizvodnjom toksina i umesto toga usredsredili su se na takozvane "gene za održavanje domaćinstva" koji podržavaju i regulišu sistem oralnog otrova. Istražujući genom vrste poskoka poznate kao tajvanska habu zmija, istraživači su identifikovali oko 3.000 takvih gena, koje su zajednički označili kao "mrežu metavenoma."

Geni unutar ove mreže prvenstveno se bave regulacijom nakupljanja proteina - suštinskim korakom u proizvodnji otrova, koji se sastoji od niza proteina koji svi moraju biti pravilno regulisani. Preciznije, geni u metavenom mreži uglavnom su se podelili na dva različita puta: proteinski odgovor koji se odvija (UPR), koji "predviđa, detektuje i pravilno savija pogrešno sklopljene proteine", i degradacija proteina povezana sa endoplazmatskim retikulumom (ERAD), koji "Osigurava da se pogrešno savijeni proteini razgrađuju kako bi se sprečila ćelijska toksičnost."

Kada su istraživači potom ispitali genom različitih gmizavaca i sisara - uključujući ljude - otkrili su da svi oni sadrže iste tipove gena. Jedina razlika je u tome što umesto da podržava proizvodnju proteina otrova, ova mreža obezbeđuje pravilno savijanje proteina pljuvačke kod neotrovnih vrsta.

Stoga, iako zmijske žlezde zmija i pljuvačne žlezde sisara na kraju mogu služiti različite funkcije, one dele zajedničku gomilu regulatornih gena koji su postojali još od kada su se dve loze razišle u dalekoj prošlosti.

PROČITAJTE JOŠ

RUSIJA ODGOVARA NA PRETNJE: Granica vrvi od vojnika, moguća INVAZIJA NA UKRAJINU

SLJIVANČANIN O POGINULIM OFICIRIMA I VOJNICIMA: Bili smo u svojoj zemlji, moji oficiri i vojnici NISU BEŽALI

LANČANI SUDAR KOD MOSTA NA ADI: Ima povređenih!

-Mnogi naučnici intuitivno veruju da je to istina, ali ovo je prvi pravi čvrsti dokaz za teoriju da su otrovne žlezde evoluirale iz ranih pljuvačnih žlezda", objasnio je autor studije Agniš Barua u izjavI. 

-I dok su zmije tada poludele, ugrađujući mnogo različitih toksina u svoj otrov i povećavajući broj gena koji učestvuju u proizvodnji otrova, sisari poput rovki proizvode jednostavniji otrov koji ima veliku sličnost sa pljuvačkom.

Štaviše, ovo otkriće osvetljava jasan evolutivni put kojim bi neki sisari jednog dana mogli razviti oralni otrov.

-Bilo je eksperimenata tokom 1980-ih koji su pokazali da muški miševi proizvode pljuvačka jedinjenja koja su vrlo toksična kada se ubrizgavaju u pacove- rekla je Barua.

-Ako pod određenim ekološkim uslovima miševi koji proizvode više toksičnih proteina u pljuvački imaju bolji reproduktivni uspeh, za nekoliko hiljada godina mogli bismo naići na otrovne miševe.

Slično tome, ljudska pljuvačka sadrži protein zvan kalikrein, koji je takođe prisutan u velikom broju otrovnih sekreta. Drugim rečima, već imamo osnovne komponente za razvoj smrtonosnog ugriza.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar