10°C

Beograd

Photo: Facebook

Izvor: HappyBSC

MOJU JE ŽENU JE IZLUDEO NABREKLINOM: Nije mogla da mu se predal, ali je meni pokazala sve ČARI

S obzirom da prirodom poslo dosta vremena provodim na Internetu, jednoga dana dok sam pregledao poštu na Smokvi stigla mi je poruka sa željom za kontakt od jednog muškarca. Kulturna, fino sročena, ali ne mogo različita od mora drugih koje nas zatrpavaju svakog dana. Reših, da se javim.

Reč po reč, ubrzo smo nastavili da pišemo. Vreme je prolazilo, a mi smo se sve bolje i bolje upoznavali. Osećali smo da smo slični i da radimo na istim talasnim dužinama. Iskusno i suptilno je pokazivao da mu se moja žena jako dopada i da bi uživao da se vidi i druži sa nama. Ubrzo se u našu konverzaciju uključila i moja draga. Njih dvoje su ćaskali o svemu i svačemu, pa i o svojim intimnim željama. Gledao sam kako sve to uzbuđuje moju ženicu, kako temperatura raste i kako malo fali da se kilometri koji nas dele prelete i neobuzdana strast pretvori u plamen. Narednih dana uzbuđenje je bilo veliko, iskričava napetost se osećala u vazduhu, a uzbuđenje sa grčem u stomaku nas nije napuštalo. Oboje smo bili osetljivi i želeli da se naša dugogodišnja potraga za pravim muškarcem okonča i kruniše užitkom za sve.

Ta strast se sa četa prenosila u našu spavaću sobu, u naš bračni krevet. Goran je postajao deo naših maštarija i naših vrućih igrica

Jedno veče, draga i ja našli smo se u gradu. Pošto je plan za to veče propao, predložio sam Sireni da pozovemo Gorana, jer smo znali da je poslovno u našem gradu. Bila je to prilika da se tako neposredno upoznamo. Razmišljala je, na kraju je rekla:

- Daj mi njegov broj!

Brzo je sročila poruku i poslala. Nažalost, poruka je otišla na pogrešnu adresu, ali sreća je bila u tome da nije bila previše lascivna, a i da je primio naš dobar prijatelj koji je brzo shvatio da je reč o nekoj zabuni. Ipak, to je, možda, bio neki znak da igru treba nastaviti, a upoznavanje odgoditi za neki drugi put.

Prepiska se nastavila i narednih dana. Bila je sve spontanija i opuštenija. Uzbuđenje je sve više raslo, ali i dalje smo bili nesigurni da će nas susret doneti nešto više od upoznavanja i druženja uz kaficu. Ispostavilo se da ona Sirenina poruka ne bi, pa čak i da je bila poslata na pravi broj, ni stigla do Gorana, jer je njegov telefon nije bio u funkciji. Igra sudbine! Ipak, sudbina je htela da greška ubrzo bude ispravljena dugim telefonskim razgovorom preko pouzdanije, fiksne mreže. Postali smo za korak bliži prvom susretu. Nervoza, strah, nedoumice…

RADILA JE KAO DADILJA U NEMAČKOJ I PROŠLA PAKAO Dobro je da sam se vratila živa

Došao je i taj dan, još samo nekoliko sati do našeg prvog susreta. Grč u stomaku. Nervoza u grudima. Mesto sastanka, Robna kuća Merkator, a onda neko finije mesto, na kome ćemo konačno popiti piće i uživati u opuštenom razgovoru…

Sastali smo se u garaži Merkatora. Susret je bio uobičajen za ljude koji se sreću prvi put, konvencionalan, prijateljski, sa malo diskretnog odmeravanja. Rešili smo da odemo u neki lokal na reci, negde u blizini Hotela Jugoslavija. Rečeno, učinjeno!

Bio je prekrasan novembarski dan, sunce je još grejalo, a iznad Ratnog ostrva se pravila neobična izmaglica, dok smo mi sedeli na terasi i ispijali naše kafice. Sedeli su jedno pored drugog. Prvi put sam gledao svoju ženu kako sedi pored muškarca koji bi je mogao imati u zagrljaju. Bio sam zbunjen, napet, uzbuđen, nesiguran… Sirena je sijala. Njen osmeh, njena duga, razbarušena kosa, njene nežne ruke, koje su u žaru ragovora sekle vazduh... Teško je bilo skinuti pogled sa njih dvoje. Zubato sunce nas je oteralo unutra. Odabrali smo jedan zabačeni kutak lokala na spratu. Tu smo bili mi i još jedan par koji nas nije ni primetio. Imali su pametnija posla. Ponovo su bili jedno kraj drugog, reči su klizile, teme preplitale, a njena ruka se oslanjala na njegovu butinu. Gledala ga je toplo, a ja sam goreo. Teško sam uspevao da progutam rashlađeno piće. Imao sam utisak da mi para grlo.

Njene izazovne nogice, koje su se koketno premeštale, ispod mini suknjice, sa jedne na drugu stranu… Plenila je

Reč po reč, vreme je isteklo. Morao sam na posao. Sirena je pošla sa mnom do kola da uzme jaknu. Postajalo je sveže, jer nas je obavijala hladna novembarska noć, a izmaglica je sa Ratnog ostrva prešla u Zemun i počela da osvaja Beograd. Dok se privijala uz mene, rekla je:

- Prijatan je. Sviđa mi se!

Potvrdio sam to, promrmljavši:

- Da, da, ok je!

Seo sam u kola, pogledao je toplo, a za uzvrat, kroz prozor, dobio nežan poljubac i široki osmeh poverenja. Ona je nestala u noći, a ja sam još neko vreme ukočen sedeo za volanom. Vratila se njemu! Pitanja: Šta mi to radimo? Da li je to ono pravo? Da li će sve biti baš onako kako smo u svojim maštarijama pretresli mnogo puta? Da li će biti dovoljno nežan? Da li će se ona opustiti? Da li ću ja sve to podneti?

Pokrenuo sam automobil i pošao u noć. Pitanja su se smenjivala, srce je lupalo, a odgovora nije bilo. U gradu je bila gužva, sporo sam se provlačio preko Starog mosta, pored Železničke stanice i Sajma, put Banovog brda i Košutnjaka. Imao sam vremena da sam sa sobom raščistim, da li da sve prekinem ili pustim da stvari ide svojim tokom. Izluđen, ostajem blokiran, bez snage da ista učinim…

MALČANSKI BERBERIN OBIŠAO RODNU KUĆU Pronađeni tragovi monstruma, meštani u strahu

Ulazim u studio, kao omamljen obavljam rutinske radnje. Srećan, sam sam. Muzičari su u drugoj prostoriji zaokupljeni svojim poslovima, a ja, ja sam LUD! Vrtim se, otvaram računar, izlazim na razne sajtove, želim nekome reći šta se dešava, kao da trazim spas, a, u stvari, želim da se konačno desi to što smo i sami zamišljali mnogo puta, želim da me uzbuđenje ponese i uznese do sedmog neba.

Teško je bilo proživeti naredna tri sata, ali vreme je neumitno prolazilo. Nakon dugog iščekivanja začulo se pištanje mobilnog telefona. Stigla je poruka. Nervozan sam, tresu mi se ruke, jedva otvaram postu. Čitam i ne verujem: Potpuno sam vlažna i jako te želim! Žuri kuci… Ukočen sam, ne mogu da se pomerim. Lude i blude misli, pitanja bez odgovora, vrelina u grudima i vratu, grč u stomaku… Zvoni mi telefon, ne mogu da podignem slušalicu. Pokušavam da se priberem. Javljam se! Cujem:

- Vlana, dobro si? Sirena je. Ne brini se, tu sam kod tetke, samo da pokupim klinca i hitam kući.

Otima mi se samo:

- Šta se dogodilo?

Stiže odgovor:

- Pričaću ti na uvce, kada dođeš kući. Volim te. Požuuuriiii!!!

Poslednje Sirenine reči odzvanjaju iznad moje glave: Požuri, požuri, požuri… Ne mogu, moram još ostati, moram još preživljavati ono što se konstruiše u mojoj glavi. Put do istine je mučan i dug. Izdržaću! Moram! U tom trenu stiže nova poruka, pokušavam da se priberem, otvaram Inbox, citam. Čitam nekoliko puta, ne razumem, čitam i još i još, a pisalo je ovako:

- Uhh, druže, samo da znas kako su vlažne ove gaćice koje držim u rukama!

Tresem se, muti mi se u glavi, ne znam da li sam živ ili mrtav, lebdim… Vreme je. Muzičari konačno odlaze. Hitam kući. Pored mene svetla promiču velikom brzinom. Stižem, stižem! – ponavljam u sebi. Sumanuto tražim parking, ali kao za inat, ne mogu se nigde uglaviti. Uspevam! Pogledom šaram po zgradi. Samo u našem stanu gori prigušeno svetlo, a nejasna silueta nervozno šeta pored prozora. Znam, Sirena me čeka, osluškivala je svaki šum i raduje se mojim koracima. Ulazim u stan.

Nismo uspeli ni vrata da zatvorimo. Snažno se privijajući uz mene, kaže:

- Izludeli smo se, tako sam vlažna!

Već osećam toplinu njenog tela, osećam dodir njenih nežnih ruku, osećam baršun njenih usana… 

I povlači mi ruku naniže da osetim tu poplavu sokova, tu nezamislivu vrelinu, tu požudnu i sklisku oteklinu, željnu dodira, dodira posle koga će se oteti snažan uzdah. Nestrpljivo me povlači za sobom, vuče me u sobu ka krevetu i kaže:

- Želim sve da ti ispričam, želim sve da znaš. Skini se i uživaj!

Uzbuđen sam, usta su mi suva, ne mogu da govorim, pokreti su mi usporeni. Osećam da mi je trebala čitava večnost da se oslobodim odeće, iako je to trajalo samo nekoliko trenutaka. Počinje njena igra, jedna od najlepših u mom životu. Ljubi me nežno, njene ruke klize, osećam ih svuda. Spušta se, sve niže i niže, osećam njen vreo dah na stomaku, a onda i njen usne, da njene usne, baš tamo gde nam se prepone sučeljavaju, na uzdignuću strasti. Čujem je, kao neki glas iz velike daljine, koji dovikuje: Ovo sam i njemu radila, baš ovako, ovako kako to sada tebi radim!

Stresam se od užitka, pokušavam da se priberem i pokupim svoja rasuta osećanja. Mrmljam, gušim se, ali izgovaram:

- Da, da, to je ono što smo želeli, konačno, ludim od uzbuđenja, pričaj!

Prelazi mi u zagrljaj, snažno se pripija uz mene. Osećam je uznemirenu i napetu.

- I pored svega sam se plašila kako ćes sve podmeti, da li ćeš izdržati ovu igru, ali sada osećam da sam učinila pravu stvar – govori i odbacuje preostale komadiće svoje odeće.

Odleteli su majčica i brus. Goli smo u strasnom zagrljaju, spojeni, sa vulkanom među nogama, sa vatrom u grudima, sa ludilom u glavi i šapatom na usnama:

- Ostavio si nas u lokalu. Pričali smo. Želela sam da mu se naslonim na rame, da mu se privijem u zagrljaj. Osetila sam njegove ruke na sebi, osetila sam poljubac koji žari. Srce mi je tuklo. Ruke su klizile, istraživale. Osetila sam ih na grudima, na bokovima, na bedrima. Želela sam da ga još bolje osetim, bolje nego što su nam uslovi skrovitog mesta u lokalu pružali. Pošli smo. Pokusavao je torbom skriti svoju nabreklu muškost. Primetila sam to, nasmešila sam se i pošla ispred njega. Nije mogao odoleti i na izlazu se privio uz mene, da osetim to izazovno nabreknuće, a na stepenicama je pružio ruku pod suknjicu i uzdahnuo: Uhh, pa ti si potpuno vlažna, izljuđuješ me! Okrenula sam se, pružila mu ruku i rekla: Da, jako, zar ne vidiš šta mi radiš?!

Našli smo se u njegovim kolima, ljubili smo se strasno. Uzdasi su se otimali neobuzdano. Ruke su ludovale. Svukla sam natopljene hulahopke i gaćice, jer nisam mogla više da izdržim. Želela sam da osetim njegove prstiće, usne… Istraživao je, hvalio moju vrelu mačkicu, pitao da li i on može da se oslobodi. Rekla sam: Naravno, opusti se, uživajmo zajedno. Goreli smo. Strast je bila snažna. Vazduh je goreo. Želeli smo da se spojimo, ali ne, nisam mogla to da učinim, osećala sam da mi nedostaješ, osećala sam da mi nedostaje tvoje prisustvo, tvoje uzbuđenje, tvoj pogled, tvoj dodir, tvoja reč, podrška…

Osetila sam ga u ruci, a ubrzo i pod usnama. Bio je pun, vreo, veliki i poželjan

Ludeo sam o te priče, osećao sam je vrelu i napaljenu, osećao sam je izluđenu, željnu da ga oseti, ali sam osetio i neopisivu ljubav, međusobnu povezanost, snažne emocije koje su nas oboje odvele u carstvo vrhunca, po prvi put te večeri i to uz potoke suza. Da, tekle su nam suze niz obraze, dok smo se opuštali u zagrljaju. Nastupila je nirvana, potpuna tišina, posle bure koja nas je nosila čitavog dana. Treperela su ulična svetla kroz beogradsku izmaglicu, treperela su poput zvezda koje smo mi upravo dodirnuli. A sedmo nebo ćemo dotaći u našem narednom susretu do koga nije prošlo mnogo, ali o tome, možda, nekom drugom prilikom…

Ehh, da, umalo da zaboravim. Kada su se rastali moja draga je Goranu dala svoje čipkane gaćice, moje omiljene. To su baš one koje je imala na sebi na dan našeg venčanja i koje sam ja pomerio u stranu te prve bračne nćci. Naravno, nije ih dobio zauvek, iz sentimentalnih razloga. Vratio mi ih je sutradan, a bile su, verovali ili ne, još uvek jako, jako vlažne.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti