29°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: HappyBSC

ZVALA SE MIA Uzdasi su prelazili u jecaje a onda sam ispalio mlaz u nju

Zvala se Mia. Imala je dugu, gustu crnu kosu baš onako kako ja volim. Lepo lice. Ma, šta lepo: prelepo lice! Velike oble grudi, duge lepe noge… Ma sve na njoj je bilo lepo. Imala je devetnaest godina, koliko i ja. S tim što je ona upisala fakultet, a ja koji sam jedva izgurao srednju školu, pokušavao sam da pronađem neki posao na gradilištu. Nisam je još poznavao, kada sam se zaposlio na crno na jednom gradilištu. Sudbina je tako htela da njena zgrada bude preko puta gradilišta.

Radno vreme nam je počinjalo u sedam. I dok smo čekali raspodelu dužnosti, ulicom prema obližnjoj prodavnici uputila se ona – Mia. Nema toga ko nije primetio tu divnu devojku u crvenoj haljini, kao da ide na bal a ne u kupovinu. I dok se ona vraćala s dve pune kese, ja sam gurao kolica puna stiropora. Nisam odoleo, prišao sam joj, onako sav prašnjav, i zapitao da li mogu da joj pomognem. S prezirom me je pogledala i okrenula glavu na drugu stranu. To me je jako povredilo. U to se začuo glas poslovođe: Ne zabušavaj! Vratio sam se nazad. Tamo su me čekali ostali radnici koji su ispijali pivo.

– Šutnula te mala, a?

– Ma jok, kaže da joj kese nisu teške… – pokušao sam da se izvadim.

– Ma jes, jes! – smejali su se glasno.

– Ne zabušavaj! – čuo se opet poslovođa, koji kao da me spasao daljeg zafkavanja.

Negde ispred jedanest, Mia je ponovo izašla iz zgrade i zaputila se, sada ne u haljini već u tesnim farmerkama i nekoj slatkoj majci, u neki drugi pravac. Mogao sam samo nagađati kuda ide takva atraktivna devojka kojoj ovaj nadničar ne sme ni prići! Vratila se negde oko četiri popodne. Desetak minuta pre toga meni se završio radni dan, koji i nije bio ograničen, već dok ima posla ti si na gradilištu, kad nema – Voljno! Presvukao sam se. Ni nalik onome od jutros. Gledao sam je kako ide prema zgradi.

– Nema kese, kako ćeš joj sad prići? – zafrkavali su me ostali dok su izlazili sa gradilišta.

Čvrsto sam rešio i pošao da je pratim. Ušao sam za njom u zgradu. Pošla je liftom. Ja sam potrčao stepenicama. Srećom, stanovala je na četvrtom spratu pa sam uspeo da vidim gde izlazi. Ništa. To je dovoljno za početak. Pošao sam kući i u putu razmišljao kako da joj priđem. Vrzmale su mi se po glavi razne kombinacije dok se konačno nisam dosetio jedne. Ali morao sam prvo saznati još nešto o njoj.

Sutradan sam otišao negde ispred jedanest jer sam pretpostavio da će opet kretnuti u isto vreme u istom pravcu. I dobro sam pretpostavio. Opet sam je pratio. Izgledao sam sam sebi nekako bedno. Kako me nije sramota da pratim devojku o kojoj gotovo ništa i ne znam. Otišla je pravo na fakultet. Ušao sam i ja za njom. Video sam neke sa kojima se pozdravila i produžila. Opet nisam izdržao pitao sam njih da mi kažu nešto o njoj gledali su me s nepoverenjem i samo su rekli to je Mia, studira ovde, nešto oko menandžmenta. I ni reč više…

Vratio sam se kući potišten. Nisam ni pomišljao da odem na gradilište. S tim je gotovo. Ja sam se, izgleda, zaljubio…

Sutradan sam se malo ranije zaputio ka njenom stanu. Pokucao sam na vrata i predstavio se pravim imenom i prezimenom.

– Ispitujemo neku anketu u vezi studenata. Da li ste voljni da je popunite? – upitao sam.

– Da. Uđi te! – rekla je. A meni kao da je sunce progrejalo. – Sedite tu! Sad ću ja.

Seo sam na dvosed i izvadio neke papire koje sam u toku noći isprintao kao anketu. Neka nebulozna pitanja koja su mi prva pala na pamet. Mia se vratila. Sela je na fotelju preko puta.

– Radimo neko istraživanje. Ne znam ni sam čemu je svrha ali su me zamolili da obiđem stanove studenata i da ih zamolim da popune.

– Nema problema! – uzela je papire koja sam joj pružio i počela da popunjava.

– Izvinite, a šta studirate? – upitala me je kad je popunila ona moja pitanja (čudim se kako se nijednom nije nasmejala dok je čitala).

– Šta sad da kažem? – zapitao sam se. – Ma ništa, ja onako švrljam, mrzi me da učim. – pojma nemam šta mi je bilo to da kažem.

- To ti nije pametno – prešla je sa vi na ti – treba da upišeš neki fakultet. Danas ti nema ništa bez škole.

- E, pa dobro, ja bih da krenem. – prekinuo sam ja razgovor.

– Sedi, gde ćeš, pa tek si došao – nekako čudno je to izgovorila – hoćeš neko piće?

– Pa… može! – izgovorih na jedvite jade.

Ona ustade da donese piće.

– Živiš sama? – šta mi bi da je to pitam.

– Da! Roditelji su mi u njihovom rodnom mestu, žele da započnu neki biznis.

Vratila se sa viskijem u ruci! Dala mi je čašu. Progovorismo par reči i ja ispih na ex.

– Može li još jedna čaša?

– Posle! – odgovori.

– Kad posle? – zapitah iznenađeno.

- Kad obaviš posao. – reče uzbuđeno.

Ja gotovo pocrveneh od uzbuđenja i sreće. Ona mi pruži ruku i povede me ka njenoj sobi. Tek sam je sad bolje osmotrio. Nevorovatno lepa žena. Visoka i vitka, duga crna kosa. Grudi su joj bile bujne i lepo oblikovane zadnjica joj je bila lepo zaobljena. Imala je crne oči. Jagodične kosi su joj bile malo izbačene, nos pravilan a usne senzualne, što mi se posebno dopalo.

Dok smo se ljubili i mazili svlačili smo jedno drugo, a onda smo potpuno nagi pali u široki beli krevet. Pomutilo mi se u glavi od pogleda na nju koja leži na širokom belom krevetu, koji je ibo dovoljno prostran za sve one vratolomije što su nas čekale.

Nije nam bila potrebna predigra. Već smo bili potpuno uzbuđeni. Mia je legla na leđa, a ja sam je zakoračio. Ona je raširila noge kolo je više mogla. Odmah sam prodro u nju. Ona je sklopila lepe oči i uzdisala od uzbuđenja.

Sada smo bili kao opsednuti. Mia je uzdisala vrteći kukovima. Na trenutak su njeni uzdasi prelazili u jecaje koju su postajali sve glasniji i sve duže trajali. A ja to toliko volim da slušam. To je za mene najlepša muzika.

Onda smo stigli do vrhunca. Ispalio sam svoj mlaz pravo u nju…

Želela je da ovu igru ponovimo još jednom. Jahala je, smeštala se na kolena i laktove kako bi mi priušila da je uzmem od pozadi. Onda bi mi se popela na vrat i pružili mi to zadovoljstvo da je ljubi m tmo gde je bila najosetljivija. Posle me je ljubila do iznemoglosti, do poslednji atoma snage.

Zagrljeni, iscrpljeni i mokri od znoja lai srećni, nežno smo se ljubili.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti