8°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: happyBSC

MAŠALA! NIKADA NISAM VIDELA NEŠTO TAKO VELIKO Teta Branka se prihvatila alata, pa sam je za nagradu - ODRO

Ova priča skrivena duboko u tami istine, koju znaju dvoje i kriju da ne bi pokvarili ljubav na dva načina prema istoj osobi?

Žalosno je sve počelo kao i ta prokleta kiša. Blao je sahrana čika Stanka legende naselja inače otac mog najboljeg prijatelja Borisa. Žalosno su se slivale kišne kapi niz nase kisobrane dok smo gledali kao spuštaju Stanka. Uplakani Boris i teta Branka. A i ja sam bio nekako sjeban, bilo mi je žao. Posle tog čina koji je prošao nošen tugom otišli smo kod njih kući na nekakv ručak u tišini i razgovoru, ljudi su pričali tiho. Prišla mi je teta Branka bila je tužna, sve što je imala trenutno je Boris. Gledala me nekoliko sekundi te mi tiho rekla:

- Hvala što si došao Bobane, to Borisu mnogo znači, a i meni.

- Nema na čemu - rekao sam.- Teta Branka, mi smo dobri prijatelji a i žao mi je čika Stanka.

Zagrlila me i tiho zaplakala na mom ramenu. Boris je bio tamo sa familijom.

- Bobane, sad imam samo Borisa.

- Znam - rekao sam joj.

- Ali Bobane, moj Boris odlazi u vojsku, baš u ovo tužno vreme, otac nije ni dočekao da vidi svog vojnika. Sve je nekako bilo žalosno, svaki sekund je bio žalostan u toj kući.

Sve je završilo kao da nije nikada ni počelo, sve se vratilo polako u normalu. Ali Boris nije pravio oproštajnu. Ja sam živeo sam sa majkom malo dalje od Borisa i njegove majke Branke, poznavale su se ali nisu bile bliske. Teta Branka je bila više gospođa, žena koja je znala sta je život, žena koja je radila u opštini imala je sve. Branka je bila uticajna žena u gradu, pomogla je puno svima. Boris je otišao u vojsku, da otišao je u Ljubljanu na služenje vojnog roka. Ja nisam prošao na regrutaciji zbog krvi u mokraći. Nije me to nasekiralo, naprotiv.

Zamolio me da pripazim na njegovu majku i kuću, da je obiđem ponekad i pomognem ako treba, što sam svakako prihvatio, pa prijatelji smo. Neće mi to biti teško jer svejedno pomažem svojoj majci jer nemam oca, umro je davno kad sam bio mali. Otišao sam kod Branke da vidim kako je i da li šta treba. Ušao sam u kuću, primila me lepo. Razgovarali smo o svemu najviše o Borisu jer uskoro mu je zakletva. Bila je fina i kulturna žena izrazito lepa za svoje godine, to kažem iz poštovanja prema njoj. Nosila je crninu, jer još je trajala žalost za Stankom. Nekako ili nešto ali ne znam, posmatrao sam je polako, govorila je tiho i razgovetno, gledao sam je sa poštovanjem i pažnjom, svaku reč sam slušao, nekako sam se osećao lepo, ne znam zašto. Bio je to početak jula samo nekoliko dana od kada je otišao Boris.

- Znaš Bobane, htela sam nešto da te zamolim?

- Recite šta treba?

- Sama sam u kući a nisam na to navikla, praznina ova me polako ubija, nemam nikoga tu, pa sam htela da te zamolim da ponekad prespavaš ovde, ako se slažeš?

- Nema problema teta Branka.

- Osećam se umorna i sama, osećam prazninu, osećam se starom i odbačenom.

- Ma to je trenutno zato što je Boris otišao - rekao sam joj da ju utešim.

Prišla mi je i zagrlila me.

- Hvala ti Bobane.

Bila je zanosna, bila je lepa u mojim očima bila je divna žena, osetio sam da me obuzima neka strast neka jeza. Zagrlio sam i ja nju. Ostali smo tako nekoliko sekundi, disala je sve dublje i polako a ja sam se stezao u grlu bojeći se da nešto ne pokvarim. Ipak je ona majka mog velikog prijatelja. Branka je žena koja je imala tada 43-i godina, žena koja je znala sve i koja je bila na položaju, žena koja je mogla sve.

- Bobane hvala ti za razumevanje, hvala ti za sve, hvala ti što si me razumeo i što si ovde.

- Ma ništa teta Branka sve što treba ja bi učinio za vas, sve što želite samo recite.

Prešli smo u dnevni boravak sela je na trosed, da baš kao dama raskosna žena, lepa i pametna sve je posedovala, baš sve. Pričala je svašta, sve sam pažljivo slušao, polako sam ispijao svoje pivo. Branka je pila crveno vino, ne mnogo samo jednu času. Bilo je jako toplo, znoj se slivao niz moje grudi, nekoliko puta sam ga obrisao sa čela a to je bio deo nervoze. Primetila je to. Ustala se i upalila ventilator koji je iz njenog pravca duvao ka meni. Osetio sam miris njenog parfema, osetio sam miris njenog tela, njene svežine koja me omamila, koja me je skoro opila.

Gledao sam je nežno, moj pogled se topio niz njeno strastveno telo, bio sam van sebe imao sam i ja nekih svojih tajni koje nikada nikom nisam rekao, ali da me pitala rekao bi njoj. Tajnih rekoh koje su me još više strastveno podizale i stvarale u meni strast i požudu. Više je skoro nisam ni čuo, plovio sam kroz misli mojih tajni i strasti zabranjene ljubavi. Plovio sam kroz nešto što niko ne zna, ne znam zašto ali kao kroz eter otkrivala je moju duboku krizu ljubavi, kao da me vadi iz nečega i stavlja u nešto, možda bolje možda još gore nego pre. Morao sam da izađem iz toga, morao sam da se sredim, morao sam kući. Rekao sam joj da ću opet doći, rekao sam joj da me samo pozove. Pitala me:

- Jel nešto nije u redu?

Bio sam zbunjen, bio sam uzbuđen, trebalo mi je ono baš sad.

- Nema problema - rekao sam joj.

Nisam ni znao da me nije to pitala.

- Nazovite me sutra - rekao sam joj i krenuo na vrata.

- Bobane jel sve u redu?

- Jeste - rekao sam gledajući u njene bujne grudi, morao sam da idem da uzmem ono, da se smirim, morao sam tamo u svoje misli tamo gde me jedino smiruje.

Pozdravili smo se i otišao sam. Vrlo brzo sam došao kući. Sav uzbuđen, neopisivo tresao sam se jako, ušao sam u kuću. Majka je sedela u dnevnom boravku, primetila je da sam u nekoj krizi. Taman se spremala za spavanje.

- Bobane jel sve u redu? - pitala me.

Ušao sam u svoju sobu, skinuo se go i legao na krevet. Sutradan me nazvala teta Branka, zamolila me da prespavam kod nje. Pitao sam Nenu sta misli o tome? Rekla je - OK. Otišao sam kod Branke. Pomogao sam joj sve što je trebalo. Umoran i znojav, pitao sam je da se istuširam.

- Naravno - rekla je.

Tuširao sam se onako mlakom vodom, uživao sam misleći na nju, kurac mi se spontano digao. Hteo sam da se spusti ali nije reagovao, dok sam se brisao stajao je kao vojnik, ponosno. Bilo je već kasno. Samo sam obukao farmerke na sebe, kurac se jasno ocrtavao na njima, izašao sam iz kupatila onako još vlažan. Branka je otvorila hladno pivo. Uh, kako je izgledala dobro u toj crnoj trenerci uz telo. Naprosto se ocrtavala njena pička i grudi. Počelo je da pulsira u meni, osećao sam da ću trebati ono moje. Potegao sam pivo, rashladilo me. Branka je bila pomalo žalosna. To sam iskoristio i zagrlio je da je utešim. Ali čvrsto kao muškarac. Sva je drhtala u moj zagrljaju.

- Teta Branka ništa se ne sekirajte, ja sam tu - i poljubio sam je u obraz.

Zatim poljubio sam je u usta, iznenađena pogledala me u oči.

- Bobane, ovo je više nego znak pažnje, molim te nemoj više.

Zbunjen, uzbuđen, trebalo mi je ono moje trebalo mi je i to odmah. Jako uzbuđen, nisam ni primetio da sam je stegao uz sebe jako.

- Bobane pusti me, stegao si me jako.

Ja sam bio u mislima, počeo sam da je milujem po kosi, počeo sam da joj ljubim vrat. Izmicala se.

- Bobane prestani već jednom, smiri se.

Došao sam sebi.

- Branka meni treba seks, meni treba da Vas jebem. Molim Vas.

Ostala je ukopana u mestu, nije ništa rekla. Iznenađena, samo je nešto mahnula rukom. Skinuo sam se.

- Bobane, Bobane nisam još videla tako nešto veliko nikada, baš lepo izgleda - rekla je.

Otišli smo u njenu sobu, veliki krevet, počeli smo da se milujemo, ljubio sam svaki deo njenog tela, kad sam počeo da joj ližem pičku zastenjala je jako stiskajući mi glavu butinama. Tu će noć pamtiti dugo, jebavao sam ju 4 puta za redom, bila je sva mokra kao miš, sva se tresla. Najviše je jaukala kad sam ju derao odpozadi, nabijao sam je na kurac kao da će mi baš nju neko oteti.

Imala je prelepe grudi, toliko sam je neprimetno isisao, imala je tragove duže vreme ali niko nikada ne bi ni video svejedno. Oko četri ujutro, kad sam se sav iscedio u nju i kad smo se napokon umorili oboje, pitala me:

- Hoćemo opet?

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti