25°C

Beograd

Photo: arhiva

Izvor: happybsc

SURDUKNUO GA JE BEZ IKAKVE PRIPREME! Sve je odzvanjalo haustorom!

Malo je ljudi koji uspeju da nađu svoje mesto u našim srcima, a još manje onih koji ga iščupaju i ponesu sa sobom, ostavljajući nas da se pitamo gde li smo to pogrešili.
Da li smo zbog toga nesposobni da ih zaboravimo… zato što se neprestano preispitujemo tražeći sopstvenu krivicu?
Ili možda zato što smatramo da su odneli nešto što ne pripada njima, što, moguće, i ne zaslužuju?
Zato što je ožiljak koji su ostavili toliko dubok da na svaku promenu vremena boli, krvari, podsećajući, ne dopuštajući zaborav?
Možda baš to, što ne znamo pravi odgovor boli najviše i ne dozvoljava zaborav.
Boli nedorečenost.

Dok vetar na lakim usnama nosi miris rane jeseni i nagoveštaja hladnoće koja otvara nezaceljene rane, vraća mi u misli i mog lopova.
Najskuplje reči, najlepša jutra, najzanosnije noći, on je ukrao za sebe, a pred mene prosuo sve strane sveta, izmešao putokaze i ja više ne znam kuda da krenem.
Izgubljena, dok stojim kao putnik vezanih nogu, pitam se, zašto dok bežim noćima od njega, svaki put ja baš ka njemu hrlim…nesposobna da ustuknem, da uteknem…kao noćni leptir, lepotom svetlosti privučen, letim i ja ka svojoj predivnoj propasti.
U mojoj glavi izgleda spava umorni kompas…zbunjen, na izmaku snage otkazuje poslušnost i pušta srce da otkucajima traži put… i vodi… nepogrešivo vodi do njegovih kamenih vrtova u kojima više nema smeha, pa ovoj dvorskoj ludi treba, za kaznu, pojesti isto, ludo, ranjivo srce što ume beskrajno, bezuslovno da se daje.
Ne, nisam luda, ali blesava svakako jesam, možda bi neki rekli i naivna i glupa, dok stojim i čekam da zadnja klapa padne, iako su se glumci odavno razišli.
Detinje sam verovala da nam kiše ne mogu ništa, da smo zapisani poljupcem pod zvezdama, otporni na oluje, daljine, uzburkane vode.
Ćutali smo najtiše, ćuteći preglasno. Osluškujući udahe jedno drugog, razgovarali pogledom.
Ćutali smo…ćutali previše….ćutali predugo. Možda baš zbog toga, u svoj toj tišini i dobovanje njegovog srca je postajalo tiše i, vremenom, prestala sam da ga čujem…. Negde uz put, ja sam ga izgubila.

Ćutim i sada, ne puštam glas, ne progovaram…Previše ponosa sabija reči niz grlo… i govorim jedino u snu bez snova…i jedino tada može da se čuje-

“Poljubi mi oči…utisni te tople meke usne kao nekada, duboko ispod kapaka….nežno…toplo…toplo…
Spusti mi ruke na ramena ustreptala od blizine tvoga tela i šapni mi sve ono što dugo priželjkujem da čujem. Dopusti da osetim tvoj dah koji me opija, oduzimajući mi i poslednje zrno razuma.
Položi mi šaku na vrat, stegni.. I kaži, makar poslednji put, da sam tvoja, a zatim me pusti da isklizim iz tvojih dlanova, da ti se slijem kroz prste. Odmakni se i uživaj u pogledu… Uživaj u moći koju imaš…Uživaj u saznanju da me poseduješ… Moje telo… Moj um…
Oduzmi mi sve, a daj sebe… makar na jednu noć.
Dopusti mi da budem tvoja, makar na jednu noć… Gledaj kako prevelika žudnja guta ponos, dostojanstvo, dok drhtim pred tobom prepuštajući ti se.”

A onda, sa novim zracima sunca koje donosi zora, svaki glas ponovo utihne i tišina ispuni prostor i razdaljinu među nama.
I ponos ponovo potiskuje sve neizgovoreno dopuštajući da se mrvice razuma pomaljaju i vode u preispitivanje.
I bezbroj ‘možda’ i ‘ako’ mi se presloži po glavi i unese nemir, nesmirenost…ono stanje kada telo reaguje na unutrašnje ratove uma, pa i samo signalizira o borbi koja se unutar njega vodi.
Tada se zapitam… Nije li zaista vreme da pustim sve i krenem dalje. I odlučim to, zaista odlučim, sigurna u snagu i čvrstinu svoje ubeđenosti ali… kao da svaki suton sa sobom odnese i moju odlučnost, rešenost da ovaj put zaista i istrajem, te zapadnem u stanje teskobe, kao i u rano jutro, samo ovaj put nošena potpuno suprotnom mišlju. Mišlju da ne odustajem od njega i pokušaja da ga vratim sebi.
I tada mi u misli naviru sećanja.
Setim se prve večeri u njegovom stanu, nakon tri nedelje izlazaka, svakodnevnih dugih razgovora, po prvi put sami između četiri zida.
Sedela sam naspram njega, bestidno ljupko se igrajući porubom kratke suknje, dozvoljavajući mu na momente da pogledom ukrade rub čipke samodržećih čarapa. Nedugo potom, najpre jedna, a zatim obe njegove ruke pomilovaše mi gležnjeve. Onda, iznenada, opet samo jedna, dok se druga počela penjati uz jedan, pa drugi list, zaustavivši se u udubljenju iza kolena, tamo gde je koža tanana i osetljiva, tamo gde su mi nervni završeci jednako napeti kao na vratu, gde je i najmanji dodir dovoljan da mi trnci prostruje čitavim telom, ježeći mi paperjaste dlačice.
Tad joj u pomoć priteče i prva ruka te zajedno obujmiše butine, koje su iznad kolena bile toliko vitke da su bezmalo stale u omču od prstiju koji su ih stezali jednu uz drugu.
Potom obe počeše militi naviše, najpre sa spoljnih strana bedara, klizeći po tankom svilenkastom najlonu sve do čipkaste ivice čarapa. U trenutku kada je dodirnuo golu kožu zadrhtala sam, pod tim toplim prstima koji su polako grabili naviše, žareći je. Lako su skliznuli sa njihove zadnje strane, sve dok nisu dotakli guzove. Tada odlučno prinudiše moje noge da se razmaknu kako bi natenane mogle doticati njihovu unutrašnju stranu, toliko osetljivu da sam osetila kako mi bubre usne, a stomak vezuje u čvor i pritiska dno, samo dno utrobe koja ih je priželjkivala.
I tada je zastao, upijajući me pogledom kao kakvo umetničko delo, sa izvesnom rezervisanošću posmatrača koji ne može da ga poseduje, ali i sa dozom divljenja.
Pokušala sam da u njegovom pogledu odgonetnem šta se od mene očekuje. Zadovoljio se time da mi se nasmeši, a ja nisam uspela ništa da razaberem.
Tad, što iz prkosa, što iz želje za sladostrašćem, još više sam zadigla suknju, dohvatila elastičnu tkaninu gaćica i smakla je. Istoga trena, ruke mu se provredniše i postadoše saradljivije, te potmomogoše spuštanju istih, sve do poda.
Nežno mi je ponovo razmakao kolena, oslobađajući me za njegov pogled. Sedeći između mojih nogu, gotovo ravnodušno je analizirao prizor. Verujem da se nelagoda očitavala na mome licu. Nelagoda zbog položaja u kom se nalazim, pomešana sa uzbuđenošću… zbog položaja u kom se nalazim.
Počela sam da drhtim od iščekivanja da se nešto dogodi, nesvesno, blago uvijavši kukove, kao da sam se nadala da ću ga tim suptilnim pokretima nagnati da odreaguje, da nastavi.
Sekunde su delovale kao večnost, a moja žudnja je bujala. Zagrizla sam vlažnu usnu, osećajući se nemoćno pod tim pogledom koji me je skenirao. I tada je, potpuno neočekivano, prstom prešao preko sluzokože tamnih usmina, zadirući kroz rapuklinu i oslobađajući njihovu ružičastu unutrašnjost. Iz grudi mi se oteo uzdah. Iskušenje pred kojim sam se nalazila je bilo veće no što sam htela da priznam sebi, a izvesnost da ću mu podleći je pružalo isto zadovoljstvo kao što će biti ono, zamišljala sam, sad odmah kad budem osetila njegovo telo koje još ne poznajem, kako me dodiruje tamo gde još uvek nije, i toplotu kako ulazi u mene, bilo jednim jedinim udarcem u vidu naslađivačkog silovanja, bilo polako, mic po mic, da bi se ubrzo povuklo ostavljajući me da čekam…otvorena, zavisna, da molim nesigurna i vlažna. Pa da se vrati, da se uvek vraća!
Grizla sam usne, bila spremna da mi zaposedne telo…
Ali.. povukao je ruku i prineo je svom licu.. Prineo nozdrvama duboko udahnuvši uz zadovoljni osmeh, a zatim… slasno polizao prst.
“Hajde, ohladiće nam se večera…Moraš probati šta sam pripremio za tebe.”,rekao je potpuno smireno i sabrano, skoro nehajno, dok se meni vrtelo u glavi. Ni najmanje nisam htela da pokažem sopstvenu smetenost i zbunjenost neočekivanim razvojem događaja, dopustivši mu da me pridigne kako bismo otišli do stola.
Usput.. podigao je gaćice sa poda, omirisao ih i stavio u džep pantalona.
To veče sam kući otišla punog, sitog stomaka, prazne, gladne pičkice, bez gaćica i sa gomilom pitanja.
Nije zagospodario mojim telom, ali je zasigurno, započeo opsedanje mog uma.

Prevrtala sam se čitavu noć u praznom krevetu, pitajući se šta se to dogodilo pre svega par sati, zaspavši tek pred zoru.
I nakon mizerno malo sna, misli i pitanja su nastavljala da mi se roje sve do momenta kada je zazvonio telefon donoseći mi njegov glas. Dogovorili smo odlazak u bioskop za to veče. Ništa mu tokom razgovora nisam rekla, ali nisam izdržala momenat kada sam ga ugladala zatrpavajući ga bujicom pitanja koja su mi, čim sam ih izgovorila, zazvučala poprilično detinjasto, jasno ukazujući na moje nesigurnosti koje sam samo veče pre toga pokušavala, i uspela, tako vešto da prikrijem.

“Zar ti nisam dovoljno privlačna? Nešto nije u redu sa mnom, sa mojim telom? Sviđa ti se, zabavlja te da me mučiš?
Ili samo uživaš u razgovoru sa mnom i ne želiš ništa više od toga?…
Možda sam ja pogrešila i pogrešno protumačila signale, ali mislila sam…”
Nasmejao se punim glasom, prekinuvši me. Kao da ga je sve to itekako zabavljalo, što me je pomalo uvredilo, te sam momentalno odreagovala napućivši usnice poput kakvog jogunastog deteta.

“Slatka si… Jako slatka tako…”, rekao je, nastavivši nakon što je, posmatrajući me par trenutaka, smirio smeh.
“Nadam se da ću uspeti da odgovorim na sva tvoja pitanja.
Ali prvo.. Misliš li da bi me privukla više da su ti noge duže, sise veće a struk tanji…da ti je nos uži, a usne punije?…
Tvoja privlačnost dolazi iznutra, iz lepote tvoga uma i preliva se iz krupnih bademastih očiju niz prkosne usnice preko tih malenih grudi, stomačića koji podrhtava od svakog dodira, čvrste, trćaste guze, zategnutih nogu…do neodoljive pičkice.
Postoje žene za jednu noć i postoje žene za večnost….”

“A u koju grupu spadam ja?”

“Tebe želim… za zauvek.”

Ostala sam gledajući ga, nema. Uspela sam da izustim samo jedno kratko ‘ooouh’, pre nego što je nastavio,
” Želim da te uzimam postepeno, deo po deo.. Da se naslađujem tvojim čarima na kašičicu. Da mi te nikada ne bude dosta i da te uvek budem željan.”

Slušala sam ga kao omađijana.

“Da li sam uspeo da ti odgovorim na sva pitanja?”

“Mmmhhmm…”, samo sam glupo odgovorila, neočekujući sve ovo što sam upravo čula.

Mislim da su upravo u tom trenutku prestala sva moja preispitivanja, ili ih bar nije bilo par godina, sve do sada, i upravo tada sam mu se prepustila da me vodi, ne pitajući za smer i cilj. Odlučila sam da mu verujem.

“Onda, ako smo to rešili, ne misliš li da bi trebalo da krenemo ukoliko ne želimo da propustimo film?”

Još jedno moje mutavo ‘mhm’, i krenuli smo.

Bioskopska sala je bila gotovo prazna što nam je omogućilo da sednemo gde želimo…u samome dnu, sa tek par ljudi dosta dalje od nas.
Filma se, iskreno, ni ne sećam, jer su me neprestano ometale njegove ruke, koje su mi dodirivale kolena, nehajno šarajući vrhom prsta unutrašnjom stranom butina, oduzimajući mi fokus, dok je njegov, itekako, ili je bar tako izgledalo, bio usmeren na bioskopsko platno. .
Taman kada sam pomislila da će dotaći sam rub gaćica podvukavši se pod haljinu, (dok sam ja pomalo unezvereno gledala po sali, loveći tuđe poglede i suzdržavajući dah) njegova šaka se povukla, preklopivši moju.
Nežno ju je uzeo u svoju… i povukao do svojih prepona…

“Uzmi ga…”, prošaputao mi je na uvo.

“Ali…”, zaustavila sam se ne izrekavši naumljeno. Nisam htela da izgledam neiskusno, a istovremeno, privlačila me je pomisao na slobodu koju sebi mogu da dozvolim…slobodu koju želim sebi da dozvolim. Slobodu za slatki bezobrazluk koji se nikada do data nisam usudila da uradim.
I zato, nisam povukla svoju šaku, već sam je pustila da šara duž njegovih prepona, unutrašnje strane butina, bez ikakve žurbe, prateći opuštanje njegovog tela…i zatezanje. Bacivši pogled na okolne ljude, shvativši da ne mogu tako lako da dokuče šta se dešava na našim sedištima ukoliko samo skliznem s njega, i onako sitna, smestim mu se između raširenih nogu, to sam, pomalo spetljano i nespretno, i uradila. Našavši se na “sigurnom” mestu, ušuškana, skrivena njegovim butinama, bar sam takav osećaj imala, zaposlila sam obe ruke koje su nepogrešivo krenule naviše, zaustavljaći se na preponama, prstima uokvirivši nabreklost u samom središtu.
Obuhvatala sam ga pogledom, ispitivala radoznalo, pokušavajući da otkrijem vidne tragove, očiglednog bujanja. Potpomogla sam mu time što sam spustila dlan preko njega i blago pritisla, očekujući da osetim pulsiranje kao rezultat tog nežnog masiranja. I jesam… Oživljavao je, koprcajući se sputan, boreći se za dašak vazduha i trenutak kada će se naći u mojoj šaci. Osmehnula sam mu se, najbezobraznije čednim pogledom u repertoaru svojih pogleda i sa smeškom koji mi je titrao u uglu usana izvijajući ih spustila glavu, jednim potezom zubima uhvatila patent zipa…i povukla ga na dole.
Dok je odmahivao glavom, sa blagim smeškom na licu i izrazom neverice, samo je neodređeno rekao,
“Kakva si….”
“Kakva sam to? Reci mi?”, upitala sam tiho, zagnjurila lice u taj maleni prorez koji je oslobodio naduti polučvrsti pamuk, i udahnula ga duboko. Opijeno sam ga gledala, uranjajući u njegovo meso, umivajući se njegovim mirisom… utapajući se u njegovim očima. Bilo je još dosta do kraja filma, umetnost koja se dešavala na platnu i među našim sedištima nije trebalo požurivati.
A on je ostao nem. Neke stvari nije potrebno ni izgovoriti da bi se shvatile. Dovoljno je samo umeti plivati u beskrajnim dubinama pogleda. Zavukla sam krajnje sporo vrh kažiprsta u taj primamljivi procep, ne spuštajući pogled s njegovih očiju, nošena samo njihovim talasima i osećajem pod prstima… i oslobodila ga.
Oslobodila sam taj divni kurac, koji je parao polumrak bioskopske sale u svoj svojoj lepoti, prkosno štrčeći ka nebu. Gledala sam ga, upoznajući ga pogledom, ispitujući prstima.
Klizila sa obe šake, utiskujući njegov oblik u dlanove, kao da sam želela da ga zapamtim taktilno, da napravim njegov odlivak od sopstvene kože.
Prelazeći svakom izraženom venom koja se ocrtavala kao vijugava modra reka na glatkome reljefu, nezadrživo sam prinela lice u želji da ga osetim usnama, jezikom, sluzokožom svoje unutrašnjosti. Milujući ga samo toplim dahom udisala sam ga, upijajući njegov miris, uz dlan koji je lagano šetao masirajući to toplo meso.
Meke, tople usne su se spustile da mu pruže zadovoljstvo, da ga pozdrave od vrha do korena. Celo moje lice je bilo na njemu. U tom trenutku se nije znalo ko kome pruža veće zadovoljstvo i ko je primalac, a ko davalac milovanja. Sklona da u pojedinim momentima istinskog uživanja, izgubim kontakt s realnošću, i tada sam odlebdela negde izvan mračnih zidina, bez pojma o vremenu i prostoru, vođena silovitom željom da se stopim, sjedinim sa njegovim telom, da mu se ušavši u pogled zadržim u njemu čitavu večnost.
Glavić mu je bio već toliko napet i zategnut, nežan i čvrst istovremeno, orošen bistrom prozirnom kapljicom koja se presijavala kao dragoceni biser. Spustila sam usne, nežno ga celog obujmivši, čitavu pečurkastu kapicu, puštajući da ga greje unutrašnjost mojih usta, bez dodira, a onda, nakon nekog vremena spustila meki, vlažni jezik na samu rupicu, skupljajući tu prvu kap čulnog zadovoljstva. Obuhvatala sam ga jezikom čitavog, kao kakva pijavica, stiskala ga i masirala u svojoj toploj pećini, usisavajući ga sve dublje i dublje. Klizio je niz nežne zidove sluzokože, ispunjavajući mi usta svojom debljinom, veličinom.
Sladila sam se njime, zaista sladila u tom polumraku koji smo delili s nekolicinom ljudi. Halapljivo sam ga gutala, uvrćući mu kožicu, prelazila jezikom svaki nabor… Presijavao se od moje pljuvačke koja nas je povezivala svaki put kad bih se odvojila od njega, kao nekakav osetljivi, viseći most od vrha njegovog tornja do mojih užarenih, napupelih usana.
Želja da ga osetim u sebi je bila neizdrživa i graničila se sa bolom, tupim bolom koji mi se iz dna stomaka razlivao kao boja na papiru, po čitavom telu… Cela moja utroba je vapila za njim, a mogla sam jedino da ga uzimam, da ga primam u svoja usta, kojima sam oponašala pokrete karlice… lomila ga, uvrtala, stezala i popuštala, gutala ga do sopstvenih krajnih granica, suzdržavajući da se ne zagrcnem, sve dok nije zario šake u moju kosu, i počeo, grčevito me držeći, da kruti čitavo telo oslobađajući mlazeve svoga semena duboko, slivajući mi ih niz samo grlo…. Gutala sam ga, pila, dok je svršavao nekontrolisanim prskanjem, osećajući svaki vreli mlaz koji se razlivao. Oslobodila sam ga tek toliko da se krajnji mlaz izlije iz ugla usana, nastavljajući da ga oblizujem onako natopljenog, umazanog.. i uživala u postepenom opuštanju njegovog tela, a onda se pridigla, usana ulepljenih od pomešane pljuvačke i sperme i duboko ga poljubila, uplićući meko naše jezike, dopuštajući mu da oseti pomešanost naših ukusa.
Uhvatio mi je lice svojim šakama odvajajući ga tek toliko da bi mogao da ga celog miluje svojim pogledom, a zatim mi poljubio jedno, pa i drugo oko…toplo…nežno..ljubavno.
Da sam mogla, u tom trenutku bih skinula sve sa sebe, sa njega, željna dodira njegove kože, toplote njegovog tela, te prisnosti dva bića koja su se povezala.
Ostatak filma sam provela ćutke u njegovom zagrljaju, žmureći, dok mi se nežno igrao pramenovima kose, provlačeći svoje prste duž zlaćanih vlasi… Dugo nakon tog dana mi je priznao da su i njegove oči bile sklopljene, dok mu je započeta misao preplavljivala mozak…misao koja se odnosila na nastavak njegove rečenice i odgovor na moje pitanje- ‘… Savršena za mene!’.

Paljenje svetla u sali nas je trglo, ali ne i pokvarilo nastalu čaroliju. Kao da reči više nisu bile potrebne. Ćutke smo ustali. Hodajući iza mene dodirivao me je za bokove. Svako, i najmanje, milimetarsko strujanje njegovih prstiju, ovlaš poput krila leptira, navodilo je na treperenje.
Nezadrživa žudnja za čitavim njegovim bićem, stezala mi je grlo, gorela grudi koje su se, onako male, nadimale, drhteći svaki put kada bi osetile njegov dodir. Izašavši iz sale uzeo je moju ruku u svoju, toplu i čvrstu, snažnu, mušku ruku, iz koje se očitavala sva njegova odlučnost, čvrstina karaktera i, od ranjavanja skrivena, toplina duše.
Bez ijedne reči, bez ikakvog objašnjavanja, nakon izlaska na svež vazduh, poveo me je ka prvom mračnom haustoru, u kojem je gorela treperava sijalica, obasjavajući samo jedan njegov deo prljavo toplom žutom svetlošću. Nisam preispitivala odluku donetu nepuna dva sata ranije i pustila sam da me vodi, i sada i ubuduće, u svakom smislu.
Iz čista mira, u trenutku kada sam to najmanje očekivala, naglo me je prislonio uz memljivi zid. Lice mi se naslanjalo na vlažnu oronulost, dok su mi grudi od silovitog naleta uzbuđenja, ukrutile momentalno svoje tamne vrške, toliko čvrsto, da sam kroz tanki brus od tila i tanjušnu tkaninu haljine osetila kako dube pukotine tog hladnog zida. Taj dodir hladnoće je delovao kao šok na njih, ukrućujući ih do same granice pucanja. Tinjajuća želja za prepuštanjem, za podavanjem, uzimanjem i davanjem, preplitanjem i prožimanjem obuzela me je stihijski, zamagljujući vid, otupljujući um, a istančavajući sva ostala čula.
Njegovo jedva čujno disanje za mojim vratom, jedva osetna toplina njegovog tela uz moje, tela koje je podrhtavalo od goruće žudnje, jadnako kao i moje izazvalo je provalu uzdaha iz grudi.
Kao da je to bio okidač da bez ikakve kontrole strasti koja se rasplamsala, njene plamene bičeve prospe po meni i ubaci me u bukteći oganj, razgoropađene, silovite požude.
Sve se stopilo u jedno.. Njegov vreli dah, usne, vlažni jezik koji mi je dubio vrat, zubi koji su me kidali, ruka koja se uvukla u brus i gnječila sisu, uzimajući malenu čvrstu bradavicu među prste vršeći pritisak, uvrćući, druga koja se podvukla pod haljinu i punom šakom uhvatila pičkicu koja je natopila svojim sokovima i gaćice i najlonke, njegova nabreklina koja me je bola u utiskivala se u vrh guze, dajući do znanja da je spremna da me zaposedne i zagospodari mojim telom… Sve se stopilo u jedno….a izlazilo kroz moje jebozovno stenjanje i njegovo jedva kontrolišuće ubrzano disanje i uzdahe. Nisam imala snage za kalkulisanje, za postepeno predavanje, za lagano uzimanje. Želela sam ga divlje, životinjski. Bez zadovoljenja sa laganim milimetarskim ili polovičnim, sporim, krotkim i nežnim ulaženjem… Želela sam siloviti prodor njegove muškosti u punoj snazi, potpuno ispunjavanje u tom prvom snažnom probadanju gladne utrobe.
Izvijala sam se, ugibajući leđa, tako da mi se guza trćila, podmećući mu se nedvosmisleno. Tinjao mi je krvotokom i strah usled mogućeg nailaska slučajnih prolaznika, i podizao adrenalin. . Iščekujući taj trenutak kada ću ga konačno osetiti u sebi, počela su da mi podrhtavaju kolena, pod pritiskom neobuzdane žudnje, a on ih je, spustivši obe šake na butine, samo još više razdvojio….i spustio se, zadižući mi suknju.
Bez ikakve pripreme, da li zato što je izgubio kontrolu, ili upravo suprotno, u jednom potezu je pocepao tanak najlon oslobađajući put do providnih gaćica… Čitavo telo mi je zadrhtalo, dok se moja nabubrelost u njima grčila od izvesnosti onoga što je očekuje.
Ovoga puta, bez ikakve zadrške, smaknuo ih je u stranu i uronio u moju vlažnost koja ga je zapljusnula po licu. Zarila sam nokte u kreč na zidovima, pokušavajući da zadržim milozvučne uzdahe… Bezuspešno.. Odzvanjali su haustorom, odbijajući se o zidove. Rastvarao me je vešto jezikom, šarao čitavom brazdom.. Od jedne do druge rupice, prodirući u njih ukrućenim jezikom… Gorela sam, nepodnošljivo…mozak mi se razlivao, kao što je i sve među mojim nogama bilo u tečnom stanju u trenutku kada je dodirnuo klitoris i nastavio da kruži po njemu. Bila sam na ivici i nisam želela niti sam mogla da se kontrolišem. Telo je počelo da mi se napinje, dok je stenjanje postajalo sve ubrzanije i glasnije i u trenutku kada je prstom počeo da mi nadražuje užareno dugmence, trljajući ga, a jezikom mi prodirao u pičkicu…razlila sam se svršavajući mu na jeziku, gromoglasno, obilno, snažno…. Kidajuće… Oslobađajuće.
Ne čekajući da se saberem i primirim, dok mi je telo i dalje bilo u naletu trzaja i grčeva koji su me obuzimali i preplavljivali kao plavna reka koja potapa sve pred sobom, okrenuo me je i u jednom trenu požudno upleo svoj jezik sa mojim, svoje, od mene, vlažne usne mešao sa mojom pljuvačkom. Gutali smo strastveno jedno drugo, gubeći se u lavirintima isprepletene želje… Kidao mi je vrat, rasparčavajući meso sa njega, dok sam ga stiskala sve jače uz sebe, pribijajući mu se, zarivavši nokte u njegova pleća.
Bez mnogo razmišljanja, u plamenu koji me je nosio, otkopčala sam mu pantalone, ne mogavši da izdržim tu prazninu među nogama koja je i dalje vapila za potpunim ispunjenjem. Podigla sam nogu ubuhvativši ga oko struka i omogućila slobodan pristup. Nije mu trebalo mnogo da prodre.. U jednom silovitom naletu, zabio se u moju užarenu pičkicu koja je i dalje pulsirala i grčila se u produženom orgazmu koji nije ni prestajao. Kriknula sam, zadržavši dah, zadržavši njega u svojoj dubini. Taj tren je trajao kao čitava večnost.. Potpuno sjedinjavanje.
Bez ijednog pokreta, pulsirao je duboko u meni…dok je pogledom penetrirao kroz moje zenice, usađujući svoje seme duboko u moj um.. A zatim… Uhvatio me je, visoko, ispod guze, za butine, dok sam ga obuhvatala i drugom nogom, a rukama obgrljavala oko vrata, i pribio uz zid čiju hladnoću više nisam ni osećala. Postojao je samo on u meni…ceo i potpun.
Razlivao me je svojim prožimanjem… Svojom vrelinom koja je dopirala do srca i vraćala mu se nazad. Prostor i vreme su prestali da postoje, a muzika je postojala samo u vidu naših dubokih uzdaha, koji su se sljubljivali praveći savršenu sinfoniju.
Jebao me je i vodio ljubav sa mnom u tom memljivom mračnom prolazu, kao niko pre i niko posle njega. Animalno stapajuće, prožimajuće… Sjedinjeno u jedno.
Uzimao me je i davao sebe, silovito i nežno. Stiskala sam ga celom sobom, butinama, rukama pičkicom, gutala ga požudno sisajući mu jezik, grizući usne, vrat…
Sve se prolomilo iz mene, bez ikakvog zadržavanja… Moji oslobađajući krici su vratili boju sivilu zidova, a sokovi koji su se cedili iz mene su oprali pločnike pod nama. Tresla sam se na njemu, grčila i uvijala dok je i poslednjim trzajima praznio sebe, kupajući moje ružičaste meke zidove svojom belom vrelom tečnošću…

Tako smo počeli… A završili, udaljeni.. tišinom razdvojeni.

I sada… Dok suton ponovo pada , po prvi put, kao da mi se razdanjuje. Kao da nekim čudom vidim sve jasnije, ili prosto samo ne želim da živim u izmaglici sećanja i pitam se ‘Šta li je, pobogu, ljudima koji kažu da prava ljubav mora da boli”
Zaboga, ako je prava, ona traje… i ne boli, nego svojom lepotom oplemenjuje.
I kao eho, čuh reči meni dragog, voljenog bića “Život je kratak da bih tražio dve iste čarape”…..
I zaista… Život je isuviše kratak da bih ga trošila, tražeći nešto što je možda odavno i zauvek izgubljeno.
Konačno sam posle dugo vremena zaspala tihim snovima, ne govoreći…
I pomislila… Izgleda da ipak nisam žena za zauvek….a možda ipak.. .
Nikada neću saznati…

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar

Povezane vesti