24°C

Beograd

Photo: Arhiva

Izvor: HappyBSC

IZGORELA JE U STRASTI! Dugo očekivani susret UBLAŽIO MUKE NJENE "MUČENICE"!

Ponekad je u životu neophodno napraviti rez kako bi mogli da ga nastavimo. Često je potrebno samo malo hrabrosti, samo malo smelosti da donesemo odluku čiji izostanak nam onemogućava da udahnemo i dišemo punim plućima. Svaka, ma kako teška bila, neminovno vodi ka novom spletu događaja za koje bismo ostali uskraćeni, usled nedostatka odvažnosti.

U takvim, prelomnim momentima, uvek se setim Mikinih stihova...

"Svoju snagu prepoznaćeš po tome

Koliko si spreman da izdržiš trenutak...."

... i stisnem zube.

Veče je proslave Ivanine i Markove veridbe, mojih najboljih prijatelja koji su zaslužili svu sreću i ljubav koju pružaju jedno drugom, za ceo život.

Dok iz ormana izvlačim kombinacije odeće od kojih ću napraviti uži izbor i na kraju odabrati dobitnu, zvoni mi telefon. Ivana.

"Nemoj mi reći da je konačno shvatio da je "do kraja života", ipak predug period za provesti ga s tobom?!"- zezam je kroz smeh, dok razmatram izdvojenu odeću koja leži na krevetu izložena mom kritičkom pogledu.

"Maaaa.... Nema mu povratka cile... Ima da me mazi i pazi, kako bih mu živela što duže i da me još moli da čepam stotu...Negoooo..."-kratka pauza i ozbiljniji ton nakon smeha su ukazivali da mi se neće svideti ono što ima nameru da mi kaže.

"Javio mi se Filip....Vratio se... Doći će i on!...Jbg, znam šta ćeš reći ali, kako sam mogla da mu kažem da ne dolazi jer ti ne želiš da ga vidiš? ... Mislim, obe znamo da želiš, ali 'ne želiš'..."- dirnula me je njena iskrena uznemirenost i briga. Samo ona zna koliko mi je vremena bilo potrebno da se sastavim nakon njega. Šta sam drugo mogla da kažem osim,

" Ma kooooji Filip?... "-rekoh kroz šalu, iako smo obe znale da me je pomen njegovog imena u najmanju ruku žacnuo.

Kada neko s kim ste proveli dve godine u ludoj ljubavi, naprasno odluči da jedno vreme putuje svetom sam, iako je to nešto što ste planirali da uradite zajedno, i sve to vam saopšti u poruci koju vam šalje sa aerodroma, malo je reći da vas pominjanje njegovog imena žacne nakon godinu dana gotovo bez ikakvog kontakta.

"Kako je otišao, tako se i vratio...iznenadno i neočekivano", pomislih.

"Ma ne brini, dobro si uradila.. Na kraju krajeva, bar će biti pun priča i dogodovština sa svojih putešestvija...bilo bi lepo...čuti ih." - uveravala sam i samu sebe, dok mi je srce užurbanije kucalo još od pominjanja njegovog imena, a onda joj rekoh,

"Hajde, begaj... Spremaj se, pa se vidimo uskoro.. Nadam se da Peđa u klubu ima dovoljne količine alkohola za večeras...Trebaće!" - prasnule smo obe u smeh, iako pomalo usiljeno, kako bismo potisnule osećaj izazvan pominjanjem Filipovog imena.

Odjednom, odabir garderobe je postao iz nekog razloga mnogo zahtevniji zadatak i neočekivano, sve je izgledalo nedovoljno dobro.

" E neeećeš to raditi! ", rekoh samoj sebi, shvativši da razmišljam da li ću izgledati dovoljno lepo za njega.

Upravo tada sam vratila sve u orman i izvadila tanke maslinaste pantalone visokog struka, opuštenog, gotovo muškog kroja i mornarski bodi. Opušteno, ležerno, ostavlja utisak da mi nije bitno, a savršeno mi naglašava struk i zadnjicu. Uz ekstravagantne lila sandale i isti takav ruž, kombinacija je podignuta na nivo "neodoljivo dovoljnog". Nedostajala je samo glomazna maslinasta kožna narukvica, neizostavan srebrni nakit, malo sjaja po obrazima, pogled u ogledalo i komentar 'Slatkica si'.

Par kapi omiljenog parfema i poluopuštena pletenica koju sam plela usput, su dodati naknadno u žurbi, dok sam jurila niz stepenice, shvativši da me prevoz već uveliko čeka, sa vozačem koji nervozno lupka noktima po volanu.

"Izvini Anči, malo sam se... zanela." - rekoh Ani, dok sam sedala na suvozačevo mesto. Samo je blago zakolutala očima, a i šta da uradi prijateljica koja je već naviknuta na te "momente zanesenosti".

"Čula sam da je došao Filip" - rekla je odmah i posle pauze dodala,

"Da ti nije palo na pamet.. da ti slučajno nije palo na pamet!!.. Vidim ti u očima.."

"Ma ne seri... Vidiš mi kurac u očima!" - odgovorih joj kroz šalu, na šta je odmah uzvratila,

"Pa kažem ti... Vidim..."- na šta se zakikotasmo. Znale smo obe šta je i jednoj i drugoj bilo u mislima. Nakon što se smeh i zezanje smirilo, samo sam joj uputila pogled koji je govorio da ne brine i da ću biti u redu. Nisam bila sigurna da sam je ubedila, ali je svakako prećutala i tu temu više nije spominjala tokom vožnje.

Ispred ulaska u Peđin klub, u kom je organizovana žurka, srce je počelo užurbano da lupa, a dlanovi da se znoje. Skupila sam ih, stegla kao da skupljam snagu, ne dozvoljavajući joj da ode zarobljenoj u vlažnoj pesnici. Na trenutak sam zastala, blago skamenjena tremom, tobož da namestim neposlušni kaiščić na sandali, a zapravo da dam sebi vremena, izbrojim do deset, udahnem duboko i kažem " Ti imaš kontrolu!".

Otvorivši vrata, kao po nekom Marfijevom zakonu, prvo što sam ugledala, bio je on. Sedeo je u dnu šanka, opušteno ćaskajući s društvom. Preplanuo i nasmejan, isijavao je vedrinom. Gledajući ga, učinio mi se višim i tanjim nego što ga pamtim. Nije bilo potrebno da me Ana povlači za ruku, krenula sam sama ka Ivani i Marku, da im se javim, izbegavši da prođem pored njega. Verujem da mu je neko već dojavio, ukoliko sam nije primetio da sam stigla i uzdala sam se u to da će on prići meni jer, ja nisam imala nameru da dolazim do njega. Zbog ponosa, principa.. besa i povređenosti koje sam osećala.

Iako nisam želela, potajno sam priželjkivala i zamišljala njegove poglede na sebi, nedovoljno smela da se okrenem i uverim da su zaista tu gde ih i smeštam svojim mislima. Kretala sam se gotovo neprirodno, konstantno u položaju da mu ne budem direktno okrenuta licem, naivno pružajući sebi lažni izgovor za nejavljanje. "Oh, nisam te primetila", glasila bi laž koju bih izgovorila nakon njegovog prilaska.

Posle izvesnog vremena... prišao je. Osetila sam ga iza sebe kao toplo strujanje, blago naelektrisanje koje je, tek neznatno naježilo kožu, ali srce nateralo da znatno ubrza svoj ritam. I dalje nespremna, iako sam ubeđivala sebe u suprotno, nisam bila još uvek u stanju da se okrenem... gotovo paralizovana. Zatim je usledio njegov polušapat i dah na uhu...

"Hej ti..."-bilo je dovoljno da zadrhtim.

"Izdajice", pomislih na svoje telo i njegove reakcije, svoj emotivni deo, sve moje što nije imalo veze s razumom.

U tom momentu poželeh da ga izudaram pesnicama, da ga rastrgnem zbog svega što sam proživela nakon njegovog odlaska, i da mu se istovremeno bacim u zagrljaj...i zaboravim tu čitavu godinu od momenta primanja poruke, kao da se nije ni desila. Upravo tada shvatih da ga volim najviše kada sam najluđa... Da sam najviše živa kada sam najviše luda.

Umesto toga, i pored svega toga, samo sam se okrenula, i iako se svaki delić mene tresao, neprimetno drhtao od prevelikog intenzitetata ambivalentnih emocija, ravnim tonom uz blagu primesu iznenađenosti, rekla-

"Oooh.. Nisam te videla.. Otkud ti. Nisam znala da si se vratio?"

Bio je to jeftin pokušaj, banalan trik... Naravno da me je prozreo, ali je prihvatio igru uz blagi smešak, kojim mi je dao do znanja da je svestan moje laži.

"Stigao sam pre dva dana... Ostajem.. Bilo je dosta."

"Nadam se da su se ispunila sva TVOJA očekivanja"-zazvučalo je hladnije no što sam želela da bude, hladnije no što sam i sama bila.

"Pa... Ne mogu da se žalim... Bilo je sjajno, na momente nestvarno..."-blagi trenutak neprijatnosti ga je prekinuo, jer su iz mog pogleda isijavale ledenice.

"Kako si ti?"- upitao je kako bi odagnao nelagodu, stvorivši novu neprijatnost.

Kako li sam? Kako li sam zaista?

"Dobro sam... Izvini... Moram do toaleta"-gotovo u hodu sam izgovorila dok sam bežala od njega, da bih se sabrala ne želeći da uoči moje podrhtavanje u glasu i gubitak kontrole.

Ušavši u toalet, pogledala sam svoj odraz u ogledalu.

Sve mi se očitavalo na licu, sva uzburkanost pomešanih osećanja i sva nemoć da ih savladam, zadržim. Ono što sam primetila, a čega dugo nije bilo je iskrica u oku koja je počela da se žari... Nada... Nada u neko novo sutra, novi početak sa njim.

"Prekini... Ništa od toga.. Znaš i sama", rekoh poluglasno, da se čujem, da izgovoreno postane stvarno, a ne samo nečujni glas u mojoj glavi.

Nisam mogla da zaboravim njegove reči u poruci, da me više ne voli kao pre. Taj hladni nož iz srca nisam mogla da izbacim. Bilo kakav dalji nastavak s njim, zbog svega toga je bio nemoguć.

Nakon što sam se primirila, izašla sam... i nastavila da ga izbegavam, samo.. ovaj put bacajući krišom poglede ka njemu i osećajući i hvatajući njegove na sebi.

Igrali smo se mačke i miša loveći jedno drugom zenice, trudeći se da ne budemo ulovljeni. Ponekada smo uspevali, i svaki put bih osetila sve intenzivnije strujanje telom davno zaboravljenog plama čežnje, žudnje, uzbuđenosti...

Svaki njegov ukradeni pogled budio je nadu i topio hladnoću metala zarivenog u grudima.

Osećaj postojanja prećutanog, neizrečenog je rastao, bujao toliko da sam počela da sumnjam u istinitost njegovih reči starih godinu dana.

Bilo je nečega u tome što me "neće" , i u tome što ja njega "neću". Od te gotovo opipljive laži sam treperila, tinjala čitave večeri, žudeći da me dodirne "sasvim slučajno". Privlačili smo se i odbijali kao dva magneta, na korak do dodira, ponovnog susreta dve dobro poznate prijanjajuće kože.

Alkohol u krvi je vremenom uradio svoje, sasvim mala količina je bila dovoljna da sruši sve principe i ponos u koji sam se uzdala kao saveznike, te sam dozvoljavala sebi da me ulovi, prigrli pogledom, pa bih se trgla i ponovo iščupala iz istog.

Borila sam se sa samom sobom i sa njim. Sve vreme žudeći da osetim njegov dodir. Znala sam da će to biti put u nepovrat, i bilo me je briga. Konstantno sam bila pod budnim i prekornim pogledom Ane, i brižnim Ivaninim. Znale su koje se oluje odvijaju u meni i poznajući me....bile su svesne da će u boju koji vode razum i osećajnost u meni... razum uvek biti poražen.

Blagi uticaj alkohola je dozvolio sećanjima da pohrle, dok sam se zatvorenih očiju njihala uz jednu od omiljenijih pesama. Oboje smo je voleli. Sentimentalnost se uvukla kroz maleni prolaz iskoristivši priliku da me okupa sobom, da se uvuče u svaku moju pukotinu. Dozvolila sam joj, prijalo je.. Prijalo je uživanje u sećanju na nas dvoje.. Posle dužeg vremena.

A onda, zatvorenih očiju, osetila sam njegove prste kako mi sklanjaju pramen kose sa lica.

Nije bilo potrebe da otvaram oči, poznavala sam njegov dodir, njegove prste. Zadrhtala sam... Nesvesno, usne su se neznatno razdvojile. Grudi su se stegle, stomak blago zgrčio, a ja sam ostala nepokretna... Nesposobna da se potpuno prepustim i uživam u trenutku, nesposobna da otvorim oči i prekinem ga. Pustila sam da vakum prijatno neprijatne napetosti i neodređenosti traje, pružajući mu mogućnost za sledeći korak.

"Predivno me mrziš..." -izgovorio je to čini mi se prišavši još bliže, toliko blizu da sam osećala elektricitet između naših toplih tela.

"Ne mrzim ja tebe...samo ti se pridružujem u neosećanju..." - i dalje zatvorenih očiju, dopuštala sam sebi da osetim, da se skoncentrišem na dodir njegovih prstiju koji su ovlaš, kao pero, klizili mojim licem.

"Oštre kao igle, postaju reči koje ćutiš..." - klizile su njegove reči, njegov glas mojim umom, kao što su mu prsti klizili žilicom na mom vratu koju je toliko voleo.

"Zadrhtiš kao tlo na Tajlandu..." - izgovarao je osećajući blago podrhtavanje čitavog mog tela koje je vodilo rat samo sa sobom između borbe i predaje.

"Nakostrešiš kožu..." - odizao je svaku paperjastu dlačicu dok mi je, sada već šapatnim dahom milovao uho, a kažiprstom lagano prelazio preko ključne kosti.

"Koga ja zavaravam?.... Na pola duše živim...Na pola srca još sam njegova, a na pola razbijena..." -pomišljala sam dok sam razoružavala i poslednje uporne i odane vojnike odbrane, a čežnja za nečim što smo imali se uz žudnju za budućim razvijala i ogoljavala, toliko da se već mogla namirisati u vazduhu, napipati prstima. Vazdušasta i paperjasta, a teška, slatka i lepljiva u isti mah.

Otvorila sam oči, dopustivši da je vidi... Bez reči... Čitao me je, prozirao iz samog pogleda, dok sam ja zaronila u njegov tražeći davno istražene, modro plave dubine.

Našli smo se ponovo, u tom jednom trenu čiste magije. Nije me bilo briga da li su na to uticali alkohol, atmosfera u kojoj se slavila nečija ljubav, muzika, pesma koja nas je vratila na "nas", na kraju krajeva i apstinencija duga godinu dana(moja svakako) , znala sam samo da je u tom trenutku on jedini muškarac kog želim, kao što sam znala da sam ja jedina koju želi on. Bilo je dovoljno da me uzme za ruku i povede. Bez reči. Samo jedno "Idemo...", slilo je i skoncentrisalo sve u dno stomaka, u karlicu...Pulsiralo je sve u meni u iščekivanju dobro poznatog, našeg ludila.

U tišini smo koračali jedno pored drugog, do njegovog stana u susednoj ulici, kao da je stvorena magija pena od sapunice, osetljiva na najmanju promenu, te će je izgovorene reči raspršiti. Tek tada sam prihvatila da nisam samo ja ta koja vodi borbu. Iz potpuno druge perspektive i drugih razloga i on je bio sa svojim demonima koji su ga opsedali, ne samo dok smo koračali i ne samo te večeri.

Poznata zgrada mi je izmamila osmeh na lice.

Stan u prizemlju, vrata koja se predamnom otvaraju, dobro poznat prostor samo su kao bumerang vratila sećanja, čulne osete, na sve dobro što se tu dešavalo.

Okrenula sam se i pre no što je nogom zalupio vrata i prislonila usne na njegove....

Usledilo je rastapanje...uviranje jedno u drugo. Posle godinu dana ponovni dodir naših usana je bio kao povratak kući. Savršena harmonija sklada nije narušena nakon toliko vremena, samo je intenzitet čulnog osećaja bio još izraženiji.. Toliko da su moje usne postale njegove, a njegove moje, dok su nam se drhtavi uzdasi, konačno oslobođeni nakon toliko vremena mešali i dopunjavali pod milovanjem i, ubrzo sve požudnijem preplitanju naših mekih jezika.

Božeee, koliko su mi bile potrebne te usne, taj jezik... Kao da mi je neko vratio deo mene. Nakon toliko vremena ponovo potpuna!

Uvijala sam svoje telo uz njegovo, nekontrolisano, gladno, dok su njegovi dlanovi šarali po mome, utiskujući se snažno u kožu. Gutali smo se, gledajući jedno drugom u oči, zadržavajući dah. Uranjali ponovo jedno u drugo kao nekada, kada se sve činilo mogućim. Osetili smo ponovo taj, gotovo natprirodan osećaj bliskosti, povezanosti i smejali se očima, usnama, dok su nam tela drhtala od žudnje, od želje da pokidamo sve jedno sa drugoga. Nisam ni primetila da smo došli do spavaće sobe, jer je nakon što je došao do moga vrata, nastalo potpuno pomračenje uma. Sve se skoncentrisalo na taj deo koji je kidao, rasparčavao željno, svestan koliki mi užitak pruža, želeći da uđe kroz prolaz koji je dubio svojim zubima, jezikom, uzimajući meso usnama. Sve se skoncentrisalo na moje grlene, duboke uzdahe, koji su se otimali, bez ikakve mogućnosti zadržavanja.

Osvestila sam se samo u trenutku kada me je blago gurnuo na krevet.

"Želim da te uzmem lagano usnama, svaki deo tebe... Želim tvoju... moju vlažnu pičkicu pod jezikom... Želim da me obilno nagradiš njenim sokovima.. Žedan sam je.. Gladan sam je!

Gladan sam svega tvog!"

Svaka njegova izgovorena reč je dodatno natapala već uveliko vlažnu čipku gaćica. Pomisao na njegove usne na njima mi je oduzimala dah... Pritisak u donjem stomaku je postajao nepodnošljiv, a moj pogled molećiv.

" Uzmi me..."-izgovorila sam, dok sam se odizala povlačeći ga na sebe.

Preplitali smo se u zanosu, obavijali jedno oko drugog, a onda...počeo je da se spušta niz moje grudi, stomak... Zadržavala sam dah, fokusirajući se samo na putanju njegovih usana i podrhtavanje koje one izazivaju.

Uzeo mi je stopala i lakim pokretima otkopčao kaiščiće sandala koje je svukao prelazeći sporo prstima od gležnjeva sve do vrhova prstiju.

Prineo je jedno usnama...obljubljujući mi svaki prst. Jezikom je prodirao između svakog malenog prstića, kao da mi prodire u samu vlažnu pičkicu, dok mi je drugo stopalo klizilo po njegovoj izbočini na pantalonama u istom ritmu kojim mi je sisao prste, osećajući to divno, sve snažnije ukrućivanje nečega što sam želela ponovo da osetim svim svojim. Trljala sam ga lagano, dok se i sam upinjao kako bi pojačao pritisak. A onda, sklonio mi je stopalo iz krila, ispustio i drugo i zaputio se ka mom međunožju.

Raširio mi je butine, priljubio lice uz, sigurna sam tada već vlažnu flekicu na pantalonama, koja se, usled celovečernje tenzije i suzdržavanja razlivala i širila, i počeo da me udiše... Da upija miris pičkice koja miriše na želju, žudnju, pohotu.. Na ženku željnu onoga što on, njen mužjak, može da joj pruži.

Otkopčao mi je kaiš, otkopčao pantalone i lagano ih svukao. Čitavo telo mi je bilo napeto, svaka dlačica nakostrešena.. Bradavice su mi, ukrućene, bridele probijajući laki, nežni materijal grudnjaka. Jednom šakom je otkopčao bodi... Novi drhtaj tela me je protresao u iščekivanju onoga što sleduje. Lagano se spustio i podižući ga, oslobođenu kožu žario svojim usnama i vrelim jezikom. Oslobodio mi je grudi i uzeo ih u usta, isisavao svu slast iz njih, grickajući nabrekle bradavice... Obuhvatajući ga golim butinama, pribijajala sam se uz njega, tražeći njegov čvrsti ud njom, vlažnom i vrelom.

Krenuo je u tom pravcu, ka njoj, spuštajući se niz stomak koji je podrhtavao pod njegovim dahom. Izgarala sam u želji da je dodirne, pulsirajuću, sočnu, nabujalu, prepunu sokova kojima sam žudela da ga napojim. Poigravajući se rubom gaćica, izluđivao me je, terajući da cvilim, dok se oganj među glatkim butinama rasplamsavao čitavim mojim telom. Gorela sam u čistoj pomamnoj strasti i želji, razlivajući se.... Bio mi je među preponama, sa jezikom kojim je milimetarski pomerao rub čipkice i dalje je ne dotičući, a ja sam ječala od siline želje, hvatajući ga za glavu, usmeravajući ka njoj. Nepodnošnjiva sladostrast, nemogućnost da izdržim još dugo tu tenziju, odlaganje, terala me je da ga molim da je dodirne što pre.... Da oslobodi ropac iz dna stomaka...

I... Oslobodio ju je....oslobodio je malenu ptičicu iz kaveza, koja je, konačno slobodna, raširila krila u svoj svojoj raskošnoj lepoti, spremna da mu cvrkuće čitave noći.

Spustio je usne na moju užarenu pičkicu i jezikom dodatno razdvojio već nabubrele i polurascvetale usmine, dok mi se telo izvilo u gotovo neprirodnom luku. Čuo se samo moj oslobađajući uzdah... Kao da mi čitava duša izlazi iz isturenih grudi kroz poluotvorena usta...Vrelina... Talas najprijatnije vreline koja je mutila razum mi je obuzela telo dok je mekim jezikom kružio po klitorisu. Čulo se samo moje ječanje, koje je toliko voleo da sluša, dok je prinosio prste ulazu u vrelu raspomamljenu, njega gladnu pičkicu.

Prislonio je palac na sam ulaz i kružio po njemu šireći ga. Neizdrživo... Terala sam se da savladam bujicu još samo malo, još samo malo dok se ne zarije konačno u mene.. I.... Aaaaahhhhh... Kooonaaačnoooo.. Uvukao ga je, a ona ga je gladno usisala u svoju meku utrobu... Oduvek sam obožavala njegove prste. To što su ponovo u meni me je raspamećivalo... Kružio je u njoj ispitujući njenu sočnu unutrašnjost. A onda je od laganog ispitivanja, milovanja, širenja, počeo da ubrzava i da me tuca svojim prstom... Da me jebe palcem dok me je lizao, pio, gutao sve što se izlivalo iz nje, a ja se u transu nabijajala na njega, uvijala kukovima, proždirala ga raspomamljena potresana silovitim, neverovatnim orgazmom koji je iz mene izbacio krike godinu dana čuvane. Uspela sam samo da izgovorim, pre nego što me je potpuno obuzeo- "Eeeevoooo gaaa...."

Sve se oko mene nakon toga rastočilo, pretvorilo u čistu nirvanu, dok mi je telo u bestežinskom stanju levitiralo negde iznad kreveta.

Nekoliko minuta nisam uspevala da progovorim, da se pomerim, sastavljajući se, dolazeći k sebi.

Milovao me je, ne skidajući pogled s moga lica.

"Bože, kako je božanstven prizor gledati te dok svršavaš"

Osmehnula sam se, zamišljajući taj prizor viđen njegovim očima, a samo podsećanje na to šta u tom trenutku ja vidim u njegovim je pokrenulo ponovno ubrzano strujanje krvi.

"Dobro znaš koliko i sama uživam...u tvojim svršavanjima" - bilo je sve što sam mu rekla pre nego što sam se okrenula ka njemu, priljubila se onako mokra i vrela, i spustila usne na njegove usisavajući mu donju usnu koju sam oblizivala jezikom u unutrašnjosti svojih.

Celom sobom sam legla na njega, osećajući nabrekli kurac pod sobom... Ljubila sam ga, sisala mu usne, dok sam se uvijala, klizila po njemu onako lepljiva i vlažna, osećajući ga celom površinom kože... Iako nas je delila tanka tkanina na njemu, vrelina njegovog tela, njegova čvrstina, njegov miris...njegovo sveeee me je...obuzimalo celu. Moje golo telo ga je upijalo.

Svukla sam mu majicu, ljubeći mu grudi i stomak, trljajući lice o malje koje su me nežno golicale. Savršena, meni potrebna, količina istih kroz koje sam volela da prolazim prstima, jezikom. Uranjala sam čitavo lice u njega uzimajući mu delove kože zubima, ovlaš... Želela sam svaki njegov delić, odmah, svuda oko sebe i u sebi. Uživala sam u podrhtavanju njegovog stomaka dok sam klizila niže do pojasa pantalona koje sam zubima, uz neznatnu pomoć ruku, otkopčavala....trljajući licem ono što će se uskoro naći pod mojim jezikom, u mojim ustima. Iako sam želela da ga što pre uzmem, suzdržavala sam poriv, dopuštajući da ga osetim svim čulima.

Pre nego što sam mu ih svukla, prislonila sam lice uz njegove bokserice. Vrhom nosa sam klizila duž njega, njušeći ga, upijajući nozdrvama dobro poznat miris. Dlanom ga pritiskala jače uz lice obuhvatajući nežno i jaja pod njim... Izjavljivala sam ljubav njegovom kurcu, upijajući ga čitavom sobom.

A onda...

Pridigla sam se na kolena i svukla mu pantalone.

Ljubila sam ga od stopala, preko listova, unutrašnjosti butina, dok sam se topila osluškujući njegove prigušene uzdahe došavši do prepona koje sam oslobodila za svoj vreli dah i jezik, pomerajući rub pamučne tkanine bokserica.

Dlanom sam obuhvatala i stiskala čvrsti kurac pod njima, osećajući stiskom dobovanje krvi, dok su mi usne obuhvatale sve ono što se nalazilo ispod njega, a oslobođeno je drugom rukom. Usisavala sam ih u sebe i milovala jezikom iznutra, sve dok konačno nisam svukla to poslednje parče materijala s njegovog tela. Iskočio je iz njih, napregnut, čvrst, gladak... Diiivan, moooj..

Booožeee...Kako sam obožavala taj kurac tako savršen za sve moje.

Uživala sam gledajući ga sa polusmeškom.. i prislonila se uz njega, usnama, od korena... do vrha. Lagano klizila, a onda sve to ponovila opuštenim jezikom, oblizivala ga kao najslađu lizalicu uživajući u svakom milimetru glatke, mirisne slasti koju mi je pružao.

Oblizivala sam nežni glavić, kružila mekim, toplim jezikom po njemu, sve dok ga nisam, lagano, sasvim lagano, stisnuvši usne da pružaju blagi otpor i jezik unutar njih, počela da sisam.

Obožavala sam ga u svojim ustima. Njegovo tvrdo parče mesa, koje me je, ispunjavajući usta, ispunjavalo mentalno, dovodeći mi um do granice eksplozije.

Gutala sam ga sve pohotnije, gladnije, alavije... Sve dublje... I dublje...prateći promene na njegovom licu, osluškujući uzdahe. Ne, nisam ga gledala droljasto, iako sam mu potpuno droljasto pušila kurac, menjajući ritam, menjajući ugao, dubinu, gladno i požudno. Gledala sam ga, prodirući mu iza pogleda, dok je on prodirao u moja usta.

Gledao me je prikovan za moj pogled, dok sam ga natapala svojom pljuvačkom koja mu je vlažila jaja, blago masirana mojom šakom, a onda se pridigao na kolena, uhvatio za potiljak i počeo da me tuca u usta, sve snažnije i sve dublje.

Pljuvačka mi se slivala niz uglove usana. U par navrata sam se toliko zagrcnula, kada mi je skliznuo duboko u grlo, da mi je dao par trenutaka da se nadišem vazduha gledajući kako se gusta pljuvačka tegli, razvlači u nitima od mojih poluotvorenih usta do njegovog glatkog, presijavajućeg glavića. Koristila sam te trenutke predaha da ga tako prelivenog i sluzavog trljam o lice, razmazujući je po sebi, balavoj od soptvene pljuvačke, užarenih obraza, nabubrelih usana.

Želela sam ukus njegove sperme u svojim ustima. Želela sam da se ponovo oblizujem dok mi se cedi i sliva niz usta ne dozvoljavajući ni jednoj dragocenoj kapi da promakne.

Zato sam nastavila da ga gutam, da bih se, vrlo brzo, željna te bele tečnosti spustila niže, usisavajući mu jaja, dok sam mu šakom obuhvatala kurac, navlačeći kožicu.

U poslednjem momentu se izmakao, uspevši da se suzdrži i odloži orgazam.

"Aaaa neeee, ne tako brzo...nećeš me prevariti!

Hoću da traje... Beskonačno..."

Na to sam se samo nasmešila i nežno ga gurnula na leđa, opkoračujući ga.

Namestila se kako bih lagano jezdila po njemu, obuhvatajući ga sočnim usminama koje je svojom debljinom razdvojio tako da može slobodno da klizi po ogoljenom klitorisu. Uvijala sam se na njemu, isturajući guzu do krajnjih granica, kako bih što više vršila pritisak na klitoris, spuštajući se njim do samog njegovog korena, pa se zatim podizala do glavića uvlačeći guzu ka napred. Mešala sam na njemu, plesala u sopstvenom ritmu, vlažeći mu čitave butine...

Uhvatio me je za kukove uhvativši ritam sa mnom. Svoje ruke sam pružila ispred sebe obuhvatajući njegov lepi, čvrsti ud. Milovala sam ga tako skliskog, prelazila šakama vlažnim od mojih sokova, uvrtala ih oko njega, oko glavića, odizala ga i još intenzivnije pritiskala klitoris dok sam se istovremeno i dalje trljala svojom pičkicom o njega. Nenadano, tek neznatno me je odigao i glavić se našao na samom ulazu. Uzdahnula sam kratko, plitko, zadržavajući dah, fokusirana samo na taj tren konačnog spajanja, na taj prvi proboj, taj trenutak potpunog širenja, uklapanja, obavijanja, kada se samo jednim pokretom iz te malene unutrašnjosti razlije čitava vrelina mojim telom, kada tim jednim pokretom ne uđe samo njegov kurac, već čitav on u mene.

I ušao je! Aaaaaaaaaahhh..... Duuug uzdah, gotovo iz samog središta stomaka je zaparao sobu. Ostali smo nepomični jedno vreme, osećajući se potpuno. Ja njegovu svaku žilicu, nabreklu venu, on svaku moju meku neravninu.

A onda, počela sam lagano da mešam kukovima, uvijajući se u struku postepeno povećavajući amplitudu. Usisavala sam ga sve dublje, lomila nežno sobom sve više. Sa svakim milimetrom više kojim bi zakoračio u moje dubine, moje stenjanje je postajalo glasnije. Stiskala sam ga u središtu svoga stomaka, do granice samoga bola, ne žureći, želeći da ga sabijem u sebe što više, ceeloog. Udarao je u samo dno i tada kao da bi dodatno pronašao novi, još uži, samo za njega čuvani tajni prolaz koji ga je obuhvatao još čvršće i dovodio na samu ivicu orgazma.

"Boožeee, šta raadiš too...šta raaaadiiiiš? Čime ga tako stiiskaaš?...."-grozničavo je to izgovorio dok me je snažnije hvatao za bokove, zarivajući prste u moje meso, počevši silovito da se zakiva u mene, u želji da me smrvi, pokida, raspori sobom...

Glasno stenjanje i ječanje je preraslo u gotovo životinjski vrisak koji je rušio sve pred sobom. Nisam mogla, niti sam htela da pokušam da ga iskontrolišem, iako mi je u jednoj milisekundi kroz glavu prošao komšija koji se uvek žalio na naše glasne igre.

"Bio je miran godinu dana bez nas, sada je vreme da mi "smirimo" jedno drugo"... i nastavila sam bez suzdržavanja, koje i nije bilo moguće, da se glasno raspadam na atome dok se snažno zabijao u mene....

Novi, još silovitiji orgazam me je obuzimao, dok se svaki delić mene raspršavao po sobi uz gromoglasan oslobađajući krik.

Mokra, presijavajuća od znoja, sopstvenih sokova, pljuvačke kojom sam bila ubalavljena i ulepljena, još uvek sam se grčila i tresla na njemu, kada ga je naglo izvukao, a ja mahinalno, tresući se poletela da primim vreli mlaz bele tečnosti, kojom me je obilno nagradio, napojio... Slivala mi se, prelivala iz usta iako je jedan mlaz završio na licu i kosi, dok se on tresao od siline doživljenog vrhunca, gledajući me duboko kroz zenice.... Volela sam njegova svršavanja, uživala u njima kao u svojima.. Svaki njegov orgazam je bio jednako i moj. Klonula sam, drhtava i dalje, i nastavila da se mazim sa njim oblizujući ga, trljajući i razmazujući njime toplu spermu po već ulepljenom licu, dok se pod mojim dlanom opuštao.

Ostali smo da ležimo neko vreme ćutke, ja sa glavom u njegovom krilu, on sa rukama u mojoj kosi, koja se odavno rasplela i oslobodila veza, kao što se rasplelo i oslobodilo i sve ostalo te večeri.

"Dođi"- rekao je kroz polušapat i blago me povukao naviše, priljubio, obgrlio rukama i spustio usne na moje.

"Nedostajala si mi...Neopisivo si mi nedostalaja"-rekao je tonući lagano u san, dok sam ja posmatrala kako nestaje.

Ležala sam u njegovom zagrljaju obavijena mirisom strasti i žudnje, mirisom esencije čiste sreće, mirisom nas, ali u tom trenutku kada je zatvorio oči i potonuo, ponovo se spustio mrak, jednogodišnja tama.

Dobro sam ga poznavala, njegov nestalni, neukrotivi duh. Dobro sam znala i šta može da mi uradi. Iako nisam bila ista ona osoba od pre godinu dana, njegov ponovni odlazak bi me iznova razdirao. Nisam želela još jedan prolazak kroz sve to. Nisam mogla bez njega, niti sam mogla s njim... bar ne na isti način...

Iako je sve u meni vapilo da ostanem, kao što bih ostajala inače, uljuljkana svim onim što smo imali, uklopljena uz njegovo toplo telo, razum me je izvlačio iz njegovog zagrljaja.

"Svoju snagu prepoznaćeš...."

Stegla sam zube... i ustala... Otišla do kupatila i samo umila lice, ostavljajući sve ostalo da miriše još malo na noć za nama. Obukla se, obula...i pre odlaska ga poljubila.

"Lepo spavaj..."- šapnula, pomilovavši ga.... I izašla.

Dok sam koračala pomalo umorno i iscrpljeno, već odavno usnulim gradom, tišina i spokoj koji su vladali ulicama su mi unosili preko potreban osećaj mira. Osmeh je polako počeo da mi se nazire na licu dok sam svakim korakom sve više išla ka novom, svitanju, novom jutru koje se pomaljalo u daljini. Osećala sam se oslobođeno. Disala sam.

Ne, nije to bio kraj. Bio je to novi, drugačiji početak nekih novih, drugačijih nas.

I ja sam bila spremna strpljivo da čekam i vidim šta će nam, takav, doneti...

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE.

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar

Povezane vesti