Kada se govori o Crvenoj zvezdi i nadolazećoj epizodi u Ligi šampiona, za koju se veruje da neće biti traumatična, ispravno se potencira jedna činjenica. Srpski šampion je u vreme vladavine u Mozzart Bet Superlige imao ekipu sa viškom talenta, dostojnim elitnog fudbala, ali ozbiljnim manjkom fizike. Da je rođen u neko drugo, prošlo vreme, ili da mu je radna etika u ravni sa inteligencijom i talentom Aleksandra Kataija bismo i danas gledali u „prajm tajmu“ kao člana nekog vrlo jakog nemačkog ili španskog kluba. Kada bi smo gledali njegov osnovni kvalitet – tamo mu je mesto. Kada bismo gledali kompletan paket – Kataiju je mesto u Mozzart Bet Superligi i na Marakani još dugo, na mestu velikog majstora i zabavljača.

Nešto slično se može upotrebiti i za Mirka Ivanića, baš kao i Gelora Kangu. Reprezentativac Gabona igra u vrhunskoj formi, i neko bi rekao potvrđuje tezu da je jedan od najboljih stranaca u novijoj istoriji Crvene zvezde. Ako ne i najbolji. Ustajali su i aplaudirali navijači srpskog šampiona mnogo puta tokom duela sa Novim Pazarom, pošto je iskusni vezista za 90 minuta izneo sav svoj pozitivan asortiman. Pogodio je Rakonjca u glavu, loptom ispod zemlje spojio Kataija sa golom, realizovao jedanesterac i na sve to odapeo karakterističnu bombu sa 18 metara.

Pokazao je Gelor Kanga značaj za igru Crvene zvezde koja, da se ne lažemo, u domaćoj ligi zavisi od njegovog raspoloženja. U tome se i krije ozbiljan nadolazeći problem za srpskog šampiona. Crvena zvezda teško igra bez Gelora Kange, ali veliko je pitanje u kojoj će meri Gelor Kanga moći da pomogne srpskom predstavniku u elitnom klupskom takmičenju. Jer biće to neki sasvim drugi sport, drugačija konfiguracija utakmica.

Uverili su se navijači Crvene zvezde za sve ove godine da Gelor Kanga nije igrač koji baš u svakom trenutku donosi najpametnije odluke. Njegovo preuzimanje odgovornosti u opasnoj zoni ponekad predstavlja klasičan ruski rulet ili da budemo još radikalniji – suicid. Svaki „prljav“ pas u Ligi šampiona – a takvih je bilo protiv Partizana i protiv Novog Pazara – biće, sasvim sigurno, gol za protivnika. Jer protiv takvih klubova će se igrati.

Tačno je da Gelor Kanga ovog proleća igra vrlo zrelo, ide ka „dabl-dabl“ učinku, pošto je u Mozzart Bet Superligi skupio sedam golova i devet asistencija. Kao protivteža tim brojkama stoji i sve što je junak brojnih evropskih trijumfa ove sezone pokazivao na međunarodnoj sceni. Bilo je tu impresivnih partija kao protiv Ferencvaroša, ali i one nerazumne odluke kada, posle odbranjenog Borjanovog penala, protiv Makabija iz Haife nije opalio loptu na tribine i možda napravio potez dvomeča. Još radikalniji je bio slučaj u Trabzonu, tada se Crvena zvezda susrela sa srednjim redom rivala dostojnim Lige šampiona. Nije mogao Gelor Kanga u paru sa Seku Sanogom da isparira klasi Mareka Hamšika i Bakasetasa. Tu su se videle sve njegove mane, posebno u fizičkoj igri. Teško je izdržavao kontakte, gubio lopte koje u Mozzart Bet Superligi lako distribuira. S obzirom na visinu nije previše upotrebljiv u skok igri i uzimanju ničijih lopti.

ISKUSTVO MARKA MARINA: NDOMBELE I UDARAC BLINDIRANOG DŽIPA U PUNOJ BRZINI

Gelor Kanga je igrač koji stalno ima veliki broj pretrčanih kilometara. Ali ne u visokom intenzitetu. Nije previše marljiv u defanzivnim zadacima, ali su Vladan Milojević u Ligi Evrope, potom i Dejan Stanković znali da zamaskiraju njegove mane. Nešto slično je radio i Dejan Radonjić sa Markusom Vilijamsom u košarkaškoj sekciji.

Ali Liga šampiona je nešto sasvim drugo. Može o tome da priča i Marko Marin, nesumnjivo igrač više klase od Gelora Kange, koji je u Srbiji skrivao loptu od rivala, ali je u drugoj sezoni elitnog takmičenja, bio ponekad suviše inferioran. Kada, primera radi, Tangi Ndombele (nekadašnji vezista Totenhema) vrši presing i pokušava da vam u ranoj fazi meča uzme loptu osećate se kao da vas je pregazio blindirani džip u punoj brzini. Kanga je to donekle osećao kada je udario na Bakasetasa i Hamšika, a sada će to biti dueli još jačeg intenziteta.

ŠTA SU O KANGI REKLI SPECIJALISTI IZ INOSTRANSTVA?

Sve ove godine Crvena zvezda je previše zavisna od raspoloženja Gelora Kange. To govori o kontinuitetu i želji čelnika i sportskog sektora da maze kreatore novije istorije. Sa druge strane jasno je da Crvena zvezda u želji da bude konkurentna u Ligi šampiona mora da menja strukturu tima, možda i na uštrb suvog talenta. Pitanje je samo ima li volje da se minuli rad i zaostavština ostave po strani, bez ikakvih emocija. Posebno što je Gelor Kanga ljubimac nekih vrlo uticajnih zvezdaša, koji vole da gledaju njegove projektile sa distance. Tu klub i trener moraju da budu rigidni, ako osete da će im Gelor Kanga biti potrebniji u domaćem prvenstvu.

Možda bi u nekim drugačijim okolnostima Gelor Kanga i mogao ozbiljno da bude od koristi. Pre svega da bude okružen fizički dominantnim igračima, koji bi trkom i intenzitetom igre mogli da sakriju sve ono što nema Gelor Kanga. Nešto od toga trebalo bi da donese Piter Olajinka na boku, isto tako Marko Stamenić i Edmund Ado u defanzivnom delu veznog reda. Ali se sličnoj privilegiji i drugačijem okruženju s pravom nada Aleksandar Katai, pa i Mirko Ivanić.

Ima jedna posebna zanimljivost vezana za Gelora Kangu. Pre izvesnog vremena klub je angažovao specijaliste iz inostranstva da do tančina pregledaju sve prvotimce sa platnog spiska, njihovo stanje tela, čak i izmere potencijalnu dugovečnost uzimajujući u obzir stanje mišića i kostiju, rezultate krvi. Gelor Kanga nije imao nijedno oboljenje, procena je da može da igra na visokom nivou pet godina.

Jasno je da će sa njim u timu u Ligi šampiona Crvenoj zvezdi biti teško, ali bez njega još teže.

ZVANIČNO: Nemanja Vidić POVUKAO kandidaturu za predsednika Fudbalskog saveza Srbije