°C

Beograd

UNUK GENERALA SVETSKA TENISKA SENZACIJA: Životna priča Miomira Kecmanovića!

Nova nada našeg tenisa, Miomir Kecmanović, privlači veliku pažnju u Sjedinjenim Američkim Državama. I ne čudi, osvojio je sve prestižne juniorske teniske turnire, odbranio na nekima titule što svojevremeno nisu uspeli ni Federer, Mekinro i Lendl, a životna priča mu je takva da je i "Njujork Tajms" rešio da mu posveti ogroman prostor.

"Miomir Kecmanović je sa tetkom prvi put došao u Sjedinjene Države u avgustu 2013. Miša, kako ga inače zovu, imao je samo 13 godina i sve mu je, bar tada, izgledalo drugačije. Vazduh u Floridi je prosto gušći, topliji i teži za disanje. Jezik i hrana su bili neobični. Njih dvoje nisu raspolagali kolima, pa je kretnja centralnom Floridom bila izazov.

"Svuda smo išli peške. A to nije lako u Americi", kaže Tanja Pavlov, Kecmanovićeva tetka.

Jedna stvar koja nije bila različita je tenis, razlog zbog kog je Kecmanović i morao da ostavi ostatak porodice u Srbiji. Pozvan je da pohađa prestižnu IMG Akademiju da bi unapredio svoje veštine i ostvario cilj da postane elitni prpofesionalac. Najpre se mučio igrajući protiv dečaka koji su od njega stariji po četiri ili pet godina. Posle tri i po godine Kecmanović, sada 17-godišnjak, završio je juniorsku karijeru kao svetski broj 1.

Ima floridsku dozvolu za vožnju kola, voli američku hranu i podesio je svoj kurs ka nečem novom. Ka konkurenciji odraslih u svetu muškog tenisa, gde mu mnogi predviđaju veliki uspon.

"On je neverovatan mladić", kaže Hose Lambert, dugogodišnji trener u IMG-u, gde Kecmanović, uz nadzor tetke, provodi veći deo svoje adolescencije. "On je veoma pametan, veoma posvećen momak, talentovan za mnogo toga. Mislim da ima neverovatan potencijal".

As the Big 4 ages, keep an eye on Miomir Kecmanovic, who finished his junior tennis career ranked No. 1 https://t.co/pzceIrRFqD

— NYT Sports (@NYTSports) 21. фебруар 2017.

Iako je Kecmanović iz Beograda, poput drugog na svetskoj rang listi, Novaka Đokovića, njegovo tenisko putovanje je drugačije od onog kroz koje su prošli Nole i njegova generacija srpskih zvezda. Neki od tih igrača su vežbali u praznim bazenima tokom ratova na Balkanu devedesetih godina prošlog veka.

Kecmanović, koji je rođen pri kraju ratnih sukoba na Kosovu i Metohiji 1999., razvio je ljubav prema tenisu pre nego što je Đoković osvojio prvi od 12 grend slem titula. On se Novaku divi, ponekad sa njim i trenira, ali njegov prvi teniski junak bio je švajcarski majstor Rodžer Federer.

Kao dete, Kecmanović je često umeo da bljesne, pokazujući svoj potencijal: imao je sedam godina kada je osvojio turnir za desetogodišnjake u Beogradu. A kada je pobedio na Kupu Kremlja u Moskvi 2013, stigao je poziv od IMG Akadmeije, ranije poznatije pod imenom Teniska akademija Nika Boletijerija.

"Nije to bila laka odluka za moje roditelje, jer sam imao 13 godina. Ali, mislim da su napravili dobar izbor", rekao je nedavno Kecmanović.

Congrats to Miomir Kecmanovic (1st on left, our '16 doubles champ in Vero Beach) on winning 1st pro singles title in Sunrise, Fla. today pic.twitter.com/eDJ0OP4Rdr

— Vero Beach Futures (@VeroFutures) 22. јануар 2017.

Zajednički napor roditelja, baka i deka, pa i tetki, pomogli su Miši da se razvije u jednog od najvećih teniskih talenata na svetu. Njegovi roditelji su hirurzi. Obe bake su ekonomisti. Njegov deda sa tatine strane je poznati doktor i profesor medicine. A Kecmanovićev deda sa mamine strane, Jovan Pavlov, usmerio ga je na tenis. Tada je bučnog, šestogodišnjeg klinca upisao u školu tenisa na Zlatiboru, i to kako bi nekako kanalisao njegovu nezaustavljivu energiju. Jovan Pavlov je bio general jugoslovenske vojske na početku sukoba na Balkanu 90-ih godina prošlog veka i bio je poznat po tome što se javno zalagao protiv konflikta, kaže Tanja Pavlov. On se penzinisao nedugo nakon početka ratnih dejstava 1991. (koje su ga zatekle u Sloveniji, kada je počelo otcepljenje te republike bivše SFRJ). Njegove ćerke, Tanja i Maja, Mišina mama, morale su da se presele u Srbiju iz Hrvatske, gde su u to vreme živele.

"Mi smo zbog njega smatrane 'neprijateljima' i morale smo da se preselimo u Srbiju. A naš otac se javno, na televiziji, zalagao za mir", kaže Kecmanovićeva tetka.

On je i bila ključna podrška Miomiru u SAD, dok mu se ostatak porodice nalazio u Srbiji. Kada su roditelji razmišljali šta da rade povodom IMG-ovog poziva, ona se ponudila da ide sa njim kao staratelj. Drugačije ga roditelji ne bi ni pustili.

"Bilo je to teško. Ali, to je bila njegova sudbina, ne moja", kaže Kecmanovićev otac Dragutin. "Nedostaje nam mnogo. Odete tako u sobu, isplačete se, pa izađete i sve je u red

Kecmanović, zapravo, ne zaboravlja gde je rođen. Kada je stigao poziv da za Dejvis kup duel sa Britancima bude u reprezentaciji Srbije, stigao je istog časa. Nije dobio šansu da nastupi, ali je potom počeo da ređa pomenute juniorske titule. "Posle Dejvis kupa mi je sve krenulo! Voleo bih da ponovim to iskustvo, a jedva čekam da jednog dana i zaigram za Srbiju", rekao je naš mladi teniski as, čija životna priča oduševljava Amerikance, ali koja je i nama važna pouka. Pouka o čudesnim mogućnostima koje se otvaraju kada cela porodica krene da zajednički radi nešto dobro.


Izvor: Blic
Foto: Twitter/ITFprocircuit, Twitter/IMGAcademy

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar