„BAJDENOVA IZDAJA“: Lider SAD se predstavlja kao borac za ekologiju, a odobrio je sporni projekat!

Nakon višenedeljnih spekulacija i poricanja iz Bele kuće tokom vikenda, administracija Sjedinjenih Američkih Država u ponedeljak je zvanično odobrila sporni projekt Vilou.

BELA KUĆA IZDALA ZVANIČNO SAOPŠTENJE: Bajden pozvao Kongres da regulatorima banaka da veća ovlašćenja!

Ovo je 30-godišnji napor kompanije “KonokoFilips” iz Teksasa da buši naftu u divljini severozapade Aljaske i do sada najkontroverzniji potez predsednika Džoa Bajdena na planu ekološke politike, a uzrok svega toga je verovatno Rusija i cene goriva koje su skočile nakon njene invazije na Ukrajinu.

Odluka Bajdenove administracije o odobrenju projekta Vilou, vrednog više milijardi dolara, mogla bi da bude šok za one koji su navikli na Bajdenove oštre kritike naftne i gasne industrije. Projekat bi mogao da proizvede ogromne količine emisija ugljenika u vreme kad je njegova administracija javno posvećena njihovom smanjenju.

Do odobrenja je došlo nakon što je Bajden postavio najambicioznije ciljeve o smanjenju emisije ugljenika u američkoj istoriji, sa dostizanjem nulte emisije do 2050. Kratkoročni ciljevi, u međuvremenu, zahtevaju smanjenje emisija za polovinu u odnosu na nivoe iz 2005. do kraja decenije.

„Komplikovano je“

Stavio je borbu protiv klimatskih promena za glavni prioritet svoje politike i podržao je značajan zakon o ubrzanju širenja čiste energije, poput vetra i sunca, i udaljavanje SAD od nafte, gasa i uglja. Ušao je u kancelariju obećavajući da će postepeno ukinuti naftu i gas i optužio je industriju za “ratno profiterstvo”, jer su kompanije zaradile rekordne profite na visokim cenama energije izazvanih ruskom invazijom na Ukrajinu (republikanci, sa druge strane, optužuju Bajdena za rast cena goriva nakon invazije).

Projekat Vilou je samo poslednji razvoj komplikovanih odnosa njegove administracije sa naftnom i gasnom industrijom, ceni “Tajm”. Takođe, ova odluka dovodi u sukob zakonodavce Aljaske protiv ekoloških grupa i mnogih demokrata u Kongresu koji kažu da projekat nije u skladu sa njegovim ciljevima da prepolovi emisiju ugljenika i pređe na čistu energiju.

Industrija fosilnih goriva kaže da je projekat potreban da održi američku naftnu proizvodnju i dobro snabdevanje tržišta, dok SAD i Evropa guraju Rusiju – jednog od najvećih svetskih proizvođača nafte – u stranu zbog njene invazije.

Ekolozi besni

Ali, saveznici Bajdenove administracije u ekološkim pokretima su besni. Ekolozi kažu da je ovo izdaja od strane Bajdena, koji je tokom kampanje 2020. obećao da će okončati nova bušenja nafte i gasa na federalnom zemljištu.

Zelene organizacije koje su naširoko podržavale njegovu energetsku politiku sada su izrazile razočarenje i šok kad je odobren projekat Vilou, nazivajući ga “greškom”, “klimatskom katastrofom koja koristi naftnoj industriji o trošku američkih građana” i “napuštanjem miliona mladih koji su se okupili da traže zaustavljanje projekta i zaštitu budućnosti”.

Grupa za zaštitu okoline “Grinpis” nazvala je projekat “ugljeničnom bombom” koja će imati “razorne posledice po zajednice, divlji život i klimu” jer će izbaciti – prema procenama američke administracije– oko 239 miliona metričkih tona ugljen dioksida (glavnog uzroka klimatskih promena) tokom svog 30-godišnjeg veka trajanja, navodi “Hil”. Organizacija “Ertdžastiz” je čak saopštila da razmatra analizu administracije o uticaju na okolinu kao osnovu za moguću tužbu.

„Gardijan“ piše da projekt predstavlja „teroristički čin“ protiv klime. “KonokoFilips” je projektovao proizvodnju na oko 180.000 barela dnevno, kao najproduktivnije naftno polje na Aljasci unazad više decenije.

Industrija je pozdravila Bajdenovu odluku o projektu, ali ne i najavu administracije da će ukloniti američke vode u Arktičkom okeanu i dodatnih 13 miliona hektara iz Nacionalne rezerve nafte na Aljasci od buduće prodaje nafte na zakup.

– Iako cenimo što je predsednik prepoznao vrednost projekta Vilou, zaključavanje federalnog zemljišta za buduće projekte nije u najboljem interesu ni zemlje ni životne okoline – rekla je Kara Morijarti, šefica Udruženja za naftu i gas Aljaske.

Čim je ušao u kancelariju Bajden je potpisao izvršni ukaz kojim je suspendovao svaki novi zakup na naftu i gas na federalnom zemljištu. To su pozdravile ekološke grupe a republikanci i energetska industrija osudili. Ali, administracija je na kraju nastavila da prodaje zakupe usled spleta tužbi i nepovoljnih sudskih presuda, uključujući najveću prodaju ofšor lizinga u istoriji u Meksičkom zalivu 2021.

Projekat Vilou će koristiti zakupe koji su uglavnom bili obezbeđeni pre nego što je Bajden ušao u kancelariju. Ipak, to predstavlja jedno od najznačajnijih odobrenja takvog projekta u njegovom predsedništvu i signalizuje politički korak ka centru uprkos međuizborima 2022, najpovoljnijim za demokrate u poslednjih više decenija, navodi „Hil“.