NESAGLEDIVE PROMENE ZBOG RATA U UKRAJINI: Krenula evropska trka u naoružanju, Kina iznenadila, a ova sila profitira!

„Transferi oružjau evropske države su znatno povećani“, kaže Peter Vezeman iz švedskog instituta za međunarodna mirovna istraživanja SIPRI. „Uloga Sjedinjenih Država kao globalnog dobavljača oružja takođe se jasno povećala.“

IRAN NIKAD BLIŽE ISPORUCI SUHOJA-35: Teheran obnavlja lovačku avijaciju uoči sve većih pretnji Izraela napadom!

Evropske države su u poslednje četiri godine (2018.-2022.) nabavile 47 odsto više oružja iz uvoza nego u četiri godine pre toga (2013.-2017.). Evropske članice NATO-a su povećale uvoz naoružanja za čak 65 odsto.

Povećani izdaci

Na krilima te evropske trke u naoružanju ceo svet je ukupno povećao izdatke za oružje za pet odsto – iako su na drugim kontinentima zabeleženi padovi. Izveštaj obuhvaća samo izvezeno oružje, dakle ne kada, recimo, američka vojska nabavlja oružje od domaćih proizvođača.

SIPRI u izveštaju analizira sve „transfere naoružanja“, pod čime podrazumeva i kupovinu i besplatnu vojnu pomoć koja se stavlja na raspolaganje Kijevu. Institut potom procenjuje vrednost tog naoružanja.

Zbog toga ispada da je SAD prošle godine, uprkos velikoj vojnoj pomoći Ukrajini, veću vrednost oružja izvezao u Kuvajt, Saudijsku Arabiju, Katar i Japan. Jer, te zemlje su kupile američke najmodernije skupe sisteme, a u Ukrajinu mahom ide polovno oružje iz arsenala SAD-a čija je vrednost manja.

Isti redosled

Redosled pet najvećih izvoznika oružja nije se menjao: nakon SAD-a slede Rusija, Francuska, Kina i Nemačka.

Ali, promenilo se to da su Amerikanci u četvorogodišnjem razdoblju povećali izvoz za dodatnih 14 odsto i sada na njih otpada čitavih 40 odsto globalnog izvoza oružja. Francuska je povećala svoju prodaju za čak 44 odsto i učvrstila se na trećem mestu

Kako kažu u SIPRI-ju, takve velike promene nisu neobične kod naoružanja, jer su za rast izvoza često dovoljne jedna ili dve velike i skupe porudžbine. Ali, kako kaže Vezeman, za rast francuske industrije postoje i strukturni razlozi: „Francuska snažno podstiče svoju namensku industriju i time je postigla velike uspehe u poslednjoj deceniji.“

U istom razdoblju je nemački izvoz pao za 35 odsto, a kineski za 23 odsto. „Kini nije uspelo da prodre na neka velika tržišta, u nekim slučajevima to ima jasne političke razloge“, kaže istraživač instituta iz Stokholma. Recimo, Kina ne prodaje oružje susednoj Indiji koja spada među velike kupce.

Kina iznenadila

„Iznenađujuće je pak što Kina nije uspela da se izbori sa konkurentima iz SAD-a i Evrope ni u većini država Bliskog i Srednjeg istoka“, dodaje Vezeman.

Među kontinentima, najveći pad uvoza od 40 odsto zabeležila je Afrika. To, kako kaže Vezeman, nije u direktnoj vezi s brojem oružanih sukoba. „Tamošnje zemlje ne mogu sebi da priušte mnogo naoružanja visoke tehnologije, zato vrednost transfera oružja nije tolika koliko bi se pomislilo po broju konflikata.“

Istraživači primećuju da je Rusija pretekla Kinu kao glavni dobavljač podsaharske Afrike, što je posebno vidljivo poslije državnih udara u Maliju. I Turska nabavlja znatno manje oružja od SAD-a.

SAD će ostati daleko najveći izvoznik

SIPRI je analizirao i narudžbe skupog oružja poput vojnih aviona, ratnih brodova, nosača aviona i podmornica za naredni period.

Prema njihovoj analizi, SAD će ostati daleko najveći izvoznik. Oko 60 odsto svih naručenih borbenih aviona i helikoptera su američke proizvodnje. Samo prošle godine je 13 država naručilo 376 takvih američkih letelica.

Francuska beleži veliki broj porudžbina, dok nemačke letelice nije naručio niko, ali zato jeste brodove. Rusija ima relativno malo porudžbina što se objašnjava time da domaćoj vojsci treba više naoružanja pa je manje na prodaju.