DA LI JE OVIM NAORUŽANJEM PATRUŠEV PRETIO UNIŠTENJEM SJEDINJENIM DRŽAVAMA: Od Kinžala preko Cirkona i Sarmata do Posejdona!

Nikolaj Patrušev sekretar Saveta bezbednosti Rusije u svom intervjuu za dnevnik Ruska gazeta poručio je da: „Rusija poseduje napredno i jedinstveno oružje spoosbno da zbriše bilo kog neprijatelja, uključujući Sjedinjene Američke Države“.

NIKOLAJ PATRUŠEV PARALIŠE ISTINOM? „I dalje se pouzdano ne zna ko je sabotirao Severni tok, američki mediji imenovali krivca!“

Patrušev je rekao da je Rusija „strpljiva i nikoga ne zastrašuje svojom vojnom prednošću. Međutim, ona poseduje napredno jedinstveno oružje sposobno da uništi bilo kog neprijatelja, uključujući i Sjedinjene Države, u slučaju pretnje njenom postojanju“.

To je bilo dovoljno da pobrojimo na koje oružje je Patrušev mislio.

H-47 Kinžal

O Kinžalu smo sve većinom rekli, ali uzged ćemo ponoviti da je to avionska verzija balističke rakete Iskander dometa većem od 3.000 km. Ima fragmentacionu bojevu glavu težine 498 kg ili nuklearnu jačine 500kT koja je 33 puta jača od one bačene na Hirošimu. Maksimalna brzina rakete je 10-12 Maha. Odstupanje od cilja 1 metar. Za sad je jedino nose borbeni avioni MiG-31K. Inače Ruska vojska je po prvi put ponovo od marta 2022. upotrebila Kinžal. Naime tada su prema zvaničnom predstavniku ruskog Ministarstva odbrane, rakete H-47 Kinžal korištene su za uništavanje podzemnih skladišta naoružanje ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva pre svega naoružanja, kao i bojevih glava za taktičke balističke rakete Točka U koja se nalazi u selu Deljatin, Ivano-Frankovska oblast uključujući i arsenal uskladišten u planinskom području, koji je izgrađen još u doba Sovjetskog Saveza za skladištenje blaističkih raketa i specijalne municije. Skladište se nalazilo na dubini od 10 m i bilo je predviđeno da može da izdrži nukelarni udar, ali sudeći po uništenju objekta to i nije bilo tako kako se mislilo. Tad je i ovaj cilj bio uništen sa daljine veće od 1.000 km.

Hiperzvučna raketa Cirkon

Cirkon je inače pomorska verzija Kinžala, koji se lansira iz aviona. U oba slučaja radi se o hiperzvučnim raktama dometa većim od čija brzina iznosi 10 maha i ima domet od skoro 6.000 km što je čini neuhvatljivom za sve postojeće PVO sisteme istoka i zapada. Rusija je inače počela nedavno testiranje te rakete na putu oko sveta za sada sa jedinog nosača plovila raketne fregate Admiral Gorškov. O pomenutoj raketi ima malo podatka i ona je trenutno u fazi operativnog testiranja.

RS-28 SARMAT

Interkontinetalna blasistička raketa SARMAT poznata je i pod oznakom RS-28 neki je zovu i „Satana II“ ili „Satanin sin“ jer predstavlja naslednika prethodne verzije R-36M2, u NATO kodifikaciji poznate i kao SS-18 Satana. Sarmat je nova teška interkontinentalna balistička raketa koja treba da zameni široku paletu interkontinetalnih blasitičkih raketa SS-18 i Topolj M u raketnim silosima. Razvoj Sarmata, započet 2009. godine, Navodi se da ova interkontinentalna balistička raketa može da ponese 100 tona tereta što znači da se na njega može postaviti 10 težih nuklearnih bojevih glava ili 16 lakših, ili kombinacija pravih bojevih glava i lažnih koje bi na sebe preuzele savladavanje neprijateljske protivraketne odbrane. Navodno ima domet od 11.000 do čak 18.000 kilometara.

Interkontinentalna balistička raketa „Sarmat“ ima maksimalnu brzinu od sedam kilometara u sekundi, težine je 100 tona i ima pogon na tečno gorivo.

U stanju je da u sekundi izbriše sa lica Zemlje oblast veličine Teksasa ili Francuske, pisali su ruski mediji prošle godine, predstavljajući „Sataninog sina“.

Ova raketa ruskoj javnosti prvi put predstavljena je 2016. godine. O ovoj raketi ruski predsednik Putin prvi put govorio je javno 2018. godine.

Avangard UR-100N

Ruski predsednik Vladimir Putin 2. marta 2018 saopštio je tada da Rusija razvija kopneni lanser hipersonične rakete koja će po lansiranju moći da razvije brzinu veću od 20 maha, dvostruko više od samog bodeža. Nova hipersonična raketa Avangarda je već testirana i prema Putinovim rečima ona se već nalazu u proizvodnji.

Naime ova hipersonična raketa koristi balističku raketu UR-100N poznata i kao SS-19 Stileto kako platformu da se podigne na određenu visinu i dosegne odgovarajuću brzinu, koja kad se postigne dolazi do odvajanja Avangarde od rakete nosača da bi zatim počeo let na ivici atmosfere.

Raketa Avangard izrađena je navodno od naprednih kompozitnih materijala, što daje raketi sposobnost da izdrži visoke temperature povezane sa kretanjem u atmosferi pri takvoj velikoj brzini.

Telo ove rakete konstruisano je tako da njena struktura izgleda kao strela, što joj daje sposobnost da izdrži temperature od 1600 do 2000 stepeni celzijusovih.

Prema dostupnim informacijama Avangard koristi najmanje dve različite klizne rakete: 15IU-71 sa konvencionalnom bojevom glavom i manji 15IU-74 sa nuklearnom bojevom glavom. Bojeva glava ove rakete može biti dovjaka u slabijoj do 150 kT i u najvećoj 2 MT. Procenjena dužina je 5,4 m.

Raketa operativna zvanično od decembra 2022. Ruska Federacija navodno ima 8 operativnih interkontinetalnih balističkih raketa.

Nuklearna podmornica K-239 Belgorod

Ruska ratna mornarica uvela je u operativnu upotrebu nuklearnu podmornicu K 239 Belgorod posle 40 godina. koja je najveća podmornica koju su rusi uveli posle klase Tajfun.

Za primer je dovoljno reći da je maksimalna dužina Belgoroda 178 metara, dok klasa Tajfun uma 175 m. Strateška nuklearna podmornica Borej II ima 176 m.

Ova podmornica već duže vreme izazivala je zebnju u vojnim i mornaričkim krugovima na Zapadu jer ova podmornica po ruskim planovima biće naoružana čuvenim ruskim podvodnim nuklearnim torpedom Posejdon i špijunskim mini podmornicama. Pošto torepdo Posejdon i dalje nije operativan pretpostavlja se da će permanentni zadatak ovih podmornica biti izviđanje i prebacivanje mini podmornica u okviru zona osmatranja.

Svečana ceremonija održana je u brodogradilištu Sevmaš gde je potpisan sertifikat o prijemu istraživačke podmornice kako je u ruskoj mornarici Belgorod obeležen. Podmornicu Belgorod je konstruisao je Centralni konstruktorski biro Rubin za pomorsko inženjerstvo, a izgradilo je Severno mašinsko preduzeće AD. Brod je dizajniran za rešavanje različitih naučnih problema, izvođenje operacija potrage i spasavanja, a može se koristiti i kao nosač za spasavanje dubokomorskih i autonomnih podvodnih vozila bez ljudske posade.

Belgorod spada u jedno od najmanje poznatih ruskih podmornica. Pored klase Lošarik. Podmornica je porinuta u more 2021 godine, probna opitovanja na moru vršena su od juna 2021. a godinu dana kasnije podmornica je ušla u operativnu upotrebu ruske mornarice. Planovi za izgradnju ove podmronice napravljeni su bili još pre 40 godina, da bi konkretni plan realizacije krenuo tek 2016. godine.

Dodouše izgradnja podmornice Belgorod počela je već 1992. godine u okviru projekta 949A Antej (Oskar II klasa), ali su tada radovi stali. Zatim su krajem 2012. godine odlučili da izgrade nedovršenu podmornicu Belgorod za specijalne misije i zadatke spasavanja po projektu 09852, čiji su detalji držani u tajnosti.

Ruski predsednik Putin je 2018. godine u svom obraćanju Dumi o stanju u Rusiji okrio da, između ostalog, Rusija razvija novi robotski podvodni dron, ali više torpedo koji je kasnije dobio ime Posejdon. Iako to nije zvanično potvrđeno, mnogi vojni analitičari tvrde da je nova podmornica Belgorod namenjena za transport do šest strateških trpeda Posejdon ili čak mini nuklearnih podmornica.

Na Zapadu u mornaričkim krugovima NATO veruje se da je ova podmornica nosač strateških nuklearnih torpeda Posjedon, kao i da će biti korišten za tajne misije ruske mornarice na Artiku, Pacifiku, Atalnskom okeanu. Za sada je poznato da će ova podmornica biti u sastavu Glavne direkcije za istraživanje dubokog mora (GUGI).

Poznavaoci podmirnica tvrde da je u pitanju modfikovana napadna nuklearna podmornica Oskar II kao što je bila potonula podmornica Kursk. Međutim, Belgorod je mnog veći, ali komandni most podmornice jeste identičan kao kod napadne nuklearne podmornice klase Antej odnosno po NATO nomeklaturi Oskar.

Za sada nije poznato da li će se nastaviti serijska gradnja ovog tipa ruskih podmornica, jer opremanje strateških snaga mornaice i dalje ostaju strateške nuklearne podmornice Borej – A ili po NATO nomeklaturi Jurij Dolgorki II.

Međutin uloga ove nuklearne podmornice zapravo će najverovatnije dok posjedno ne stigne u operativnu upotrebu biti specijalne miisje na morskom dnu. To znači da če ove podmornice imati po nekoliko autonomnih podvodnih plovila bez ljudske posade za osmatranje, praćenje većin plovnih sastava NATO podmornica na severnom Atalntiku, prisluškivanja podvodnih komunikacionih kablova, ali i njihovo uništavanje. Zapravo Belgorod je definisan i kao matični brod za specijalne zadatke.

Ranije je saopšteno da će Belgorod biti eksperimentalni nosač bespilotnih podvodnih plovila Posejdon, redovni nosač će biti nuklearna podmornica Habarovsk projekta 09851. Ukupno je planirana izgradnja četiri ovakve podmornice nosača nukelarnog torpeda Posejdon po dva za severnu i pacifičku flotu. Tri od njih biće izgrađena u okviru sadašnjeg državnog programa naoružanja do 2027. godine, a još jedna će najverovatnije biti izgrađena u okviru novog programa , koji tek treba da se donese.

Status -6 „Posejdon“ nuklearni torpedo

Priča o podvodonom dronu pod imenom Status -6 „Posejdon“ pojavila se 2016 godine kroz jednu fotografiju tokom zasedanja visoke ruske vojne delegacije. Tada je kamera uhvatila plan koji je držao jedan ruski oficir, a na kome se videlo nepoznato oružje koje je izgledalo kao torpedo. Tad je u medijima prikazana slika da Rusija razvija prvo novi torpedo, a kasnije se tvrdilo da je to mešavina ruske polupodmornice-polurakete, koja će predstavljati ozbiljnu opasnost za američke ratne i ostale luke.

Neki bivši američki visoki oficiri Status-6 je najneodgovornije oružje Putinove Rusije jer nuklearnom eksplozijom može izazvati razaranje i plimni talas.

Tri godine kasnije Rusija je u januaru 2018. objavila da ima podvodni dron koji može da nosi nuklearnu bojevu glavu od 100 kilotona.

Ruski podvodni dron Ocean Multipurpose System Status-6, poznat pod nadimkom Kanyon, testiran je u novembru 2016. godine. prema dostupnim podacima Status-6 može se pohvaliti „maksimalnim radijusom od 6200 milja ( oko 10.000 kilometara), brzinom većom od 56 čvorova, kao i spuštanjem na oko 3280 stopa (999 metara) ispod površine mora“.

Konstruktor ovog univerzalnog podvodnog drona je konstrukcioni biro Rubin, jedan od, najvećih proizvođača podmornica u Rusiji. Podvodni dron napravljen je za lansiranje sa najmanje dve različite klase nuklearnih podmornica, nova specijalno konstruisana klase Belogorod i sa napadne nuklearne podmornice klase Oskar, koja istovremeni može da nosi četiri Status-6 drona.