OTKUD TOLIKO INTERESOVANJE TRAMPA ZA GRENLAND: Amerikanci tamo kriju tajnu iz vremena hladnog rata

Grenland, poznat i kao „ledeno ostrvo“, izbio je u centar pažnje neposredno pred početak drugog mandata Donalda Trampa, kada je izjavio da SAD žele da preuzmu kontrolu nad ovim strateški važnim područjem koje pripada Danskoj.

ROJTERS IZVEŠTAVA: NATO neće ispuniti Trampov predlog

Američko interesovanje za Grenland datira još iz Drugog svetskog rata, kada su ga smatrali ključnom tačkom između SAD i Rusije.

Već tada su počeli sa izgradnjom vojnih baza, radio-stanica i aerodroma radi zaštite teritorije.

Ovi objekti bili su namenjeni tome da pomognu u odbrani teritorija od mogućeg napada i predstavljali su transatlantsko mesto za američku vojsku nakon što su SAD zvanično ušle u rat u decembru 1941.

Kako su na Dansku udarili nacisti, ona nije mogla snabdevati ostrvo sa 80 odsto zaleđene površine od 2,16 miliona kvadratnih kilometera na kom živi svega 57.000 stanovnika, pa su tamo strateške baze postavili Amerikanci.

Američka ponuda za kupovinu Grenlanda

Godine 1946. američki predsednik Hari Truman ponudio je Danskoj 100 miliona dolara u zlatu za Grenland, ali je ponuda odbijena.

Nakon toga Danska i SAD, kao članice NATO-a, potpisale su 1951. godine Sporazum o odbrani Grenlanda, koji je omogućio Americi izgradnju vojnih objekata na ostrvu.

Hladni rat i baze na Grenlandu

Tokom 1950-ih, SAD su izgradile tri vojne baze na Grenlandu: Narsarsuak, Sondestrom i Tule.

Ove baze su služile za punjenje gorivom i strateške operacije bombardera.

Takođe, postavljeni su radarski sistemi za rano upozoravanje na moguće balističke raketne napade.

Tajni projekat „Ledeni crv“

Jedan od najambicioznijih američkih projekata bio je „Ledeni crv“, pokrenut tokom hladnog rata.

Na temperaturi od -20 stepeni celzijusa i vetru koji dostiže brzinu od 200 kilometara na sat, ispod 30 metara debelog leda izgrađen je kamp „Century“, koji je uključivao mrežu tunela i nuklearni reaktor.

Uprkos tim izazovima, za manje od dve godine američka vojska je izgradila prostrani kompleks ispod arktičkog leda u koji može da primiti 200 vojnika. Na kraju se kamp „Century“ sastojao od 26 tunela, skoro tri kilometra dugih.

Uključuje spavaonice, kuhinju i kafeteriju, bolnicu, perionicu, komunikacijski centar, dvoranu za rekreaciju, kapelu, pa čak i brijačnicu.

Poslednji deo kampa „Century“ bila je instalacija PM-2, prenosnog nuklearnog reaktora srednje snage, prvog te vrste. Reaktor je uspešno instaliran 1960. godine i radio je dve i po godine, tačno 33 meseca pre nego što je deaktiviran i uklonjen, piše Nuclearmuseum.org.

Sam logor nije bio tajna. Zvanično je izgrađen u naučne svrhe pod pokroviteljstvom „Army Polar Research and Development Centra“.

Koristeći model u kampu „Century“, u okviru projekta „Ledeni crv“ planirana je izgradnja dodatnih 78.000 kvadratnih kilometara tunela (tri puta većih od Danske), s mogućnošću udvostručenja. Vojska je planirala da rasporedi 600 projektila, svaki na udaljenosti od šest kilometara u rovovima sličnim onima u kampu „Century“, i da izgradi 60 kontrolnih centara za lansiranje.

Sveukupno, projekt bi zahtevao da 11.000 vojnika živi puno radno vreme pod ledom. Raketa „ledeni čovek“, modifikovana verzija interkontinentalne balističke rakete „Minuteman“, dizajnirana je kao raketa s dometom od skoro 8.000 kilometara, što joj je davalo mogućnost da s Grenlanda pogodi većinu ciljeva u Sovjetskom Savezu.

Nikad nije zvanično obelodanjeno da je kamp trebalo da ima i nuklearne projektile, tajne silose i mrežu tunela.

Iako je bilo birokratskih poteškoća, glavna zabrinutost zbog tehničke izvodljivosti projekta „Ledeni crv“ bila je primarni faktor njegove propasti. Na primer, vojni zvaničnici izrazili su zabrinutost zbog modifikacija „Minutemana“ potrebnih za izradu projektila „Iceman“, koji bi trebalo da rade u ekstremno hladnim uslovima.

Osim toga, bilo bi teško locirati i komunicirati s projektilima ispod arktičkog leda. Na kraju je postajalo sve jasnije da je grenlandski ledeni pokrivač jednostavno previše nestabilan da bi podržao projekt. Vojska nije mogla da rizikuje postavljanje stotina projektila u tunele koji bi se svakog trenutka mogli srušiti.

Zato je projekat „Ledeni crv“ zvanično otkazan 1963. i nijedan projektil nikada nije raspoređen na Grenland. Ostao je strogo čuvana tajna sve do 1997. godine, kada je Danski institut za međunarodne poslove (DUPI) izvestio o vojnim ambicijama kampa „Century“.

Problemi sa radioaktivnim otpadom

Iako je reaktor iz kampa uklonjen, radioaktivni otpad ostao je zakopan pod ledom.

Naučnici upozoravaju na potencijalne ekološke posledice ukoliko topljenje leda otkrije ostatke kampa.

Klimatske promene već ubrzavaju taj proces, a predviđa se da bi lokacija mogla da ostane bez leda do 2090. godine.

Tokom rada nuklearni reaktor postrojenja proizveo je više od 47.000 galona radioaktivnog otpada, što je oko 177.000 litara. Iako je reaktor uklonjen, otpad do danas ostaje zakopan pod ledom.

Danas američka vojna prisutnost na Grenlandu ostaje simbol geopolitičkog rivaliteta.

Iako je baza Tule 2023. preimenovana u „Svemirsku bazu Pitufik“, istorija projekata poput „Ledenog crva“ podseća na kompleksne odnose između naučnih istraživanja i vojnih ambicija.