SI ĐINPING JE 4 PUTA TRAŽIO OD KINEZA DA SE SPREME ZA RAT: „Svet treba da ga shvati ozbiljno, u Pekingu je došlo do velike promene!“

Na godišnjem sastanku kineskog parlamenta i najviših državnih političkih savetnika, predsednik Kine Si Đinping se u četiri različita govora dotakao teme spremnosti države za rat, pri čemu je u jednom obraćanju poručio kineskim generalima da se „usude da se bore“.

Njegova vlada je takođe najavila povećanje budžeta za odbranu, koji se udvostručio tokom poslednje decenije, za 7,2 odsto, kao i planove da Kina smanji zavisnost od uvoza žitarica.

Pored toga, Peking je poslednjih meseci predstavio nove zakone o borbenoj gotovosti, nova skloništa za vazdušne napade u gradovima preko puta Tajvanskog moreuza i nove kancelarije za „Mobilizaciju nacionalne odbrane“ širom države.

Prerano je reći sa sigurnošću šta ova dešavanja znače, navodi „Forin aferis“, ali se nešto u Pekingu promenilo, što političari i poslovni lideri širom sveta ne bi smeli da ignorišu.

Ako Si kaže da se sprema za rat, bilo bi glupo ne verovati mu na reč, ističe se u tekstu.

Duhovi ridaju, neprijatelji drhte

Prvi znak da ovogodišnji sastanci Nacionalnog narodnog kongresa i Kineske narodne političke konsultativne konferencije (poznati kao „dve sednice“ jer se oba tela sastaju istovremeno) možda neće biti uobičajeni, stigao je 1. marta, kada je u glavnom teorijskom časopisu Komunističke partije Kine (KPK) objavljen esej pod nazivom „Pod vođstvom Si Đinpingove misli o jačanju vojske, napredovaćemo pobedonosno“.

Esej je potpisala „Jun Zheng“, u prevodu „vojna vlada“, što se najverovatnije odnosi na Centralnu vojnu komisiju, najvišu kinesku vojnu instituciju. U eseju se tvrdi da „modernizacija državne odbrane i vojske mora biti ubrzana“.

„Suočeni s ratovima koji nam mogu biti nametnuti, moramo razgovarati s neprijateljima na jeziku koji oni razumeju i pobedom osvojiti mir i poštovanje“, rekao je Si „podbadajući“ SAD, prenosi „Forin afers“.

Si je tom prilikom podsetio svoj narod da je kineska vojska poznata po tome što se dobro bori i ima jak borbeni duh.

„Kineska vojska je sa prosom i puškama pobedila vojsku Kuomintanga opremljenu američkim oružjem. Pobedili smo do zuba naoružanog neprijatelja na korejskom bojnom polju i izveli moćne i veličanstvene borbene drame koje su šokirale svet i rasplakale duhove i bogove“, poručio je on.

Čak i pre objavljivanja eseja, postojale su naznake da se kineski lideri pripremaju za potencijalni sukob, piše „Forin afers“.

Peking je u decembru proglasio novi zakon koji će omogućiti kineskoj Narodnoj oslobodilačkoj vojsci (PLA) da lakše aktivira svoje rezervne snage i institucionalizuje sistem popunjavanja borbenih trupa u slučaju rata.

U februaru je najviše savetodavno telo Svekineskog narodnog kongresa usvojilo Odluku o prilagođavanju primene pojedinih odredaba kineskog Zakona o krivičnom postupku kada je u pitanju vojska za vreme rata.

Kako navodi državni „Narodni dnevnik“, ta odluka daje Centralnoj vojnoj komisiji ovlašćenje da po potrebi prilagodi zakonske odredbe, uključujući „nadležnost, odbranu i zastupanje, prinudne mere, podnošenje predmeta, istragu, krivično gonjenje, suđenje i sprovođenje kazni“.

Kineska vlada je takođe u decembru širom zemlje otvorila niz centara za regrutaciju i mobilizaciju. Istovremeno, u gradovima u provinciji Fuđijan, prekoputa Tajvana, započeta je izgradnja novih i renoviranje starih skloništa od vazdušnih napada, pri čemu je izgrađena najmanje jedna bolnica „ratne hitne pomoći“, preneli su kineski državni mediji.

Na sastancima „dve sednice“, odlazeći premijer Li Kećijang najavio je vojni budžet od 1,55 biliona juana (otprilike 224,8 milijardi dolara) za 2023. godinu, što je povećanje od 7,2 odsto u odnosu na prošlu godinu.

Li je takođe pozvao na pojačane „pripreme za rat“.

Zapadni stručnjaci često navode da Kina umanjuje svoje izdatke za odbranu. Na primer, 2021. godine je Peking tvrdio da je potrošio 209 milijardi dolara na odbranu, ali je Stokholmski međunarodni institut za istraživanje mira došao do brojke od 293,4 milijarde dolara.

Ipak, zaključuje „Forin afers“, čak i zvanična kineska brojka premašuje vojnu potrošnju svih saveznika Sjedinjenih Država u Pacifiku zajedno (Australije, Japana, Filipina, Južne Koreje i Tajlanda).

Neophodno je shvatiti Sija ozbiljno

Ipak, najupečatljiviji trenuci sastanaka „dve sednice“ ticali su se samog Sija.

Kineski lider je održao ukupno četiri govora — jedan delegatima Kineske narodne političke konsultativne konferencije, dva Narodnom kongresu i jedan vojnim i paravojnim vođama.

Obraćajući se zvaničnicima i javnosti, Si je opisao sumorni geopolitički pejzaž, izdvojio SAD kao protivnika Kine, podstakao privatna preduzeća da podrže kineske vojne i strateške ciljeve, i ponovio da je ujedinjenje sa Tajvanom ključno za uspeh njegove politike „velikog podmlađivanja kineskog etnosa“.

Rizici i izazovi sa kojima će se Kina suočavati će se u narednom periodu samo povećavati i postajati sve ozbiljniji, upozorio je Si.

„Samo kada svi ljudi razmišljaju na istom mestu, kada na istom mestu vredno rade, pomažu jedni drugima ‘u istom čamcu’, kada se ujedine, usude se da se bore i budu dobri u borbi, samo tada mogu da osvajaju nove i veće pobede“, poručio je on.

Kako prenosi „Forin afers“, da bi pomogao KPK da postigne ove „veće pobede“, Si je obećao da će „ispravno usmeriti“ privatna preduzeća da investiraju u projekte koje je država izdvojila kao prioritetne.

Si je u svom govoru takođe direktno osudio Sjedinjene Države, prekršivši ustaljeni običaj da Vašington ne imenuje kao neprijatelja osim u istorijskim kontekstima. On je opisao Sjedinjene Države i njihove saveznike kao vodeće uzroke trenutnih problema Kine.

„Zapadne zemlje na čelu sa SAD sprovele su nas zauzdavale, opkoljavale i suzbijale sa svih strana, što je ozbiljno ugrozilo razvoj naše zemlje“, rekao je on.

Si je u drugom govoru izložio viziju kineske nezavisnosti i samodovoljnosti, koja je otišla znatno dalje od bilo koje njegove prethodne izjave na tu temu, pri čemu je istakao da je „juriš Kine ka modernizaciji uslovljen razbijanjem tehnološke zavisnosti od stranih privreda“, piše „Forin afers“.

Predsednik Kine je takođe istakao da ta država ne sme da se oslanja na uvoz žitarica i industrijskih proizvoda.

Odlazeći premijer Li je istog dana u svom godišnjem izveštaju o radu poručio da Peking mora „u svojim rukama čvrsto da drži činije za pirinač više od 1,4 milijarde Kineza“.

U trećem govoru, predstavnicima PLA i Narodne oružane policije, Si je izjavio da Kina mora da usmeri svoje inovacijske napore na jačanje nacionalne odbrane i uspostavljanje mreže nacionalnih rezervnih snaga koje bi mogle da budu korišćene u slučaj rata.

Si je u četvrtom govoru obnarodovao da je suština njegove „velike kampanje podmlađivanja“ ujedinjenje domovine.

Nakon decenije Sijeve vladavine, jasno je da ga treba shvatiti ozbiljno, a to, nažalost, mnogi američki analitičari ne rade, zaključio je „Forin afers“.

Kada je Si pokrenuo niz programa protiv korupcije, privatnih preduzeća, finansijskih institucija i imovinskih i tehnoloških sektora, mnogi analitičari su pogrešno predvideli da će oni biti kratkog veka.

Sada Si, kako sam navodi, u očekivanju nove faze ideološke i geostrateške borbe, intenzivira program razbijanja ključnih ekonomskih i tehnoloških zavisnosti od zapadnog sveta predvođenog SAD.