TAJNA DIPLOMATIJA: Na koji način je bivši izraelski premijer Naftali Benet otkrio razgovore sa Putinom o Zelenskom!?

Bivši izraelski premijer Naftali Benet u jednom podkastu po prvi put izneo je detalje tajnog razgovora sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom koji je održan u Kremlju kad je počeo rat u Ukrajini.

BIVŠI IZRAELSKI PREMIJER IZNEO JASAN STAV: „Putin mi je čvrsto obećao da neće ubiti Zelenskog!“

U podkastu Benet je govorio o tome kako je na putu iz kremlja do aerdoroma preko telefona razgovarao sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim i preneo mu garancije da ruski predsednik neće da ga ubije.

Former Israeli PM Bennet describes the events leading to Zelensky’s “I’m not afraid!” selfie:

pic.twitter.com/gdjOuobRen

— Vera Van Horne (@VeraVanHorne) February 5, 2023

Benet je naveo da je sastanak trajao 3-4sata, kao i da je posle toga nije mogao da se seti kontaktirao sa Zelenskim kome je preneo uveravanja. Benet je takođe ono što je Harec prećutao rekao uz smešak da je Zelenski dva sata kasnije napustio svoju kancelariju i snimio sebe na svom telefonu sa porukom: „Ja se ne plašim“.

Benet dalje otkriva da je mirovne pregovore između Rusije i Ukrajine u kojima je posredovao pre godinu dana prekinuo Zapad.

Sa ovim je potvrđeno bilo ono o čemu sam dugo pisao, a naišlo je na podsmehe osoba razne provinijencije da Izrael i Rusija održavaju tajne pregovore u vezi sopstvenih interesa pre svega u Siriji i pitanja bezbednosti Izraela.

Izrael kao šamion tajne diplomatije os 2015 intezivirao je razgovore dve zemlje na temu bezbednosti kako u Moskvi, tako i u Sočiju gde su se Benet i Putin susretali 2021 i 2022. godine i razgovarali oko pitanja Sirije i Irana.

To nas je dovelo malo detaljnije rastumačimo pojam tajne dipolomatije. Magistar međunarodnih odnosa Boško Jovanović je rastumačio pojam tajne diplomatije u svetlu rata u Ukrajini.

„Imamo javnu i tajnu diplomatiju. Javna diplomatija se zasniva na tome da zvanični predstavnici jedne države koji su dobili dozvolu ili kako se kaže stručno da dobiju agreman mogu da obavljaju diplomatsku službu u zemlji u kojoj su dobili diplomatski agreman. Šta je javna diplomatska aktivnost da se čitaju novine, da se skupljaju informacije na dozvoljen način.

Bennet further reveals that the peace negotiations between Russia and Ukraine that he mediated a year ago were interrupted by the West.

The only question is what, or rather who prompted these sudden revelations…

pic.twitter.com/ncdD4h8kEU

— Vera Van Horne (@VeraVanHorne) February 5, 2023

Tajna diplomatija stupa na scenu kad javna diplomatija za kaže. u vezi rata na teritoriji ukrajine jer je to najprecizniji način taj sukob se može tumačiti kao rat Zapada protiv rusije, rat SAd i Rusije protiv Evropske Unije, kao rat Rusije protiv Ukrajine, kao rat za uništenje sadašnjeg svetskog poretka, ali je najpreciznije rat u Ukrajini.

Recimo svi mediji su preneli vest da se desio tajni susret između šefa CIA i šefa ruske Spoljne obaveštajne službe SVR. Svi su rekli da je to tajni sastanak, a kao je objavlejn vest o tom sastanku on prestaje da bude tajni. Međutim, u bilo kakvom sukobu, kad diplomatija prestane da funkcioniše, funkcionišu neki drugi tajni kanali. Uzmimo na primer američke sankcije Rusiji. Da li Amerika na primer kupuje rusko đubrivo? Odgovor je DA. Da li Amerika kupuje rusku naftu? Odgovor je DA. Amerika funkcioniše podzmenim kanalima. Oni uvek postoje oni nisu zabranjeni, oni nisu ništa neobični. Oni treba da postoje za razmenu inforamcija.

Zašto je „tajni“ sastanak između Rusa i Amerikanaca u svim sredstvima javnog informisanja objavljen kao važna vest? Uistinu to je bila važna vest. Sa njom se htelo da pokaže da postoji kanal komunikacije, da se on održava, da nije prboblem doći do susreta, da nije problem da se razgovara. U bilo kom ratu takvi knalai postoji. Takav kanal je postojao u Vijetnamskom ratu između SAD i Severnog Vijetnama. To je super pokazano u filmu Kisindžer. Postojala je tajna komunikacija između zapadnih saveznika i nacističke nemačke preko Švajcarske, pa su onda na kraju rata Nemci nudili kapitulaciju na Zapadu, pa je sve to odbijeno. Sve ovo sam rekao iz jednog razloga, zašto Putin i Lavrov razgovaraju sa zapadnim političarima iz istog razloga kao kad zapadni političari razgovaraju sa njima. Jednostavno razgovor nema alternativu.

Ratgovor i dijalog je 100 puta bolji od rata i sukoba. Diplomatija je star i veoma cenjne zant. Diplomatija isključivo dovodi do kraja rata. Sad neko može da pita, pa koja diplomatija je dovela do kraja Drugog svetskog rata kad su Rusi ušli u Berlin. Pa naravno da je to dogovor iz Teherana između Čerčila, Ruzvelta i Staljina da će da se ratuje do konačne pobede. E taj diplomatski sastanak je od izuzetne važnosti da se razume zašto je Drugi svetski rat završio kako se završio. Diplomatski pokušaji su potrebni da bi se pokazalo da rat ima alternativu. Diplomatski pokušaji su potrebni da političari na zapadu pokazali da mogu da vrše uticaj na Putina, a Putinu su ti razgovori potrebni da bi pokazao zapadnom javnom mnjenju da bi on razgovarao, ali eto oni neće.

A, apsolutno sam za svaki razgovor, za svaki. Nema razloga da se to ne radi. Treba uvek da se ima na umu da mir uvek ima alternativu, a to je rat. Jer ako mir nema alternativu, onda rata ne bi bilo. Ali kad znamo da mir ima alternativu, a to je rat, a to se nama ne sviđa, onda bi trebali da razmislimo šta radimo“.