15°C

Beograd

VRŠNJAČKO NASILJE U EMISIJI "POSLE RUČKA": Deca kada uđu u sistem jednog klana dobijaju potpuno drugu svest!

U današnjoij emisiji „Posle ručka“ na najglednijoj Happy televiziji voditelj Vanja Bulić razgovarao je sa gostima na temu vršnjačkog nasilja.

Zbog čega je sve više diskriminacije mađu decom?

Zbog čega je moguće zaustaviti vršnjačko nasilje pre nego što još neko dete strada?

Da li je moguće zaustaviti vršnjačko nasilje pre nego što još neko dete strada?

Gosti u studiju bili su: Drita Devrenja, Aleksandar Markov, Snežana Repac, dr.Sanja Đurđević, Branka Tišma.

Deca često znaju da budu surova prema svojim vršnjacima. Savremena tehnologija omogućava da se nasilje zabeleži da bi se kasnije snimci puštali kao dokaz. Često deca koja su maltretirana kažu roditeljima koji se obrate razrednim starešinama i školi ali se ne shvate ozbiljno. Ima slučajeva u Srbiji gde su deca izvršila samoubistvo zbog maltertiranja i nemogućnosti da izađu na kraj s problemom samostalno.

- U šestom razredu Marka su počeli da maltretiraju. Govorili su mu kako nema roditelje, kako je mali, glup i nazivali su ga pogrdnim imenima. On je sve trpeo i ćutao. Išla sam i kod razredne koja je obećala da će da priča sa decom, da im objasni da to ne rade, ali sve je bilo kratkoh daha. Kada je Marko dolazio iz škole bacao je stvari i govorio da neće da ide u školu. Da su ga opet dirali. Govorili su mu da nema tatu jer on ne dolazi u školu. Kako nema skupe patike. Deca su čak pravila razliku između njih ko ide kod privatnog lekara, a ko ne. Pošto Marko ide kod državnog lekara i zbog toga nisu hteli da se druže s njim –rekla je Drita Devrenja majka deteta koje je bilo maltretirano u školi i zbog vršnjačkog nasilja saopštilo majci da želi da se ubije.

- Marko i ja dosta pričamo, uveče kada smo legli u krevet, mi volimo pre nego što zaspimo da pričamo, Marko mi je tada rekao da hoće da se ubije ako se vrati u odeljenje. On je sedeo sam u klupi i niko nije hteo da sedi sa njim. Kada je posle bolesti otišao u školu zauzeli su mu mesto. Čak je grupa koja je maltretirala Marka dečaka koji je htao da sedi sa njim odvukla u stranu i pitala ga „pa zar ćeš s njim da sediš“. Marko je dečak koji nije hteo da im se suprostavlja jer je znao da će da ga još više maltretiraju. Ministarstvu sam puštala mejl, ali su mi se samo zahvalili što sam ih zvala. Kada sam videla da nemam gde, rešila sam da pustim sve u novine – istakla je majka čije je dete doživelo vršnjačko nasilje.

U školi nisu prihvatili najbolje informaciju koju je majka malog Marka objavila u medijama, da je dete maltertirano, da se obratila razrednom starešini te nije ništa učinjeno da bi date bilo zaštićano. Dritu su nazvali „rijaliti majka“.

- Rekli su da sam obrukala školu. Direktorka mi je raekla da sam „rijaliti majka“ što me je jeko uvredilo. Rekla je „znate nije trebalo da dođe dovde“ i mislili su da je „to samo dečije“. Ja sam godinu dana govorila da mi je dete maltretirano, to nije dečije – rekla je Drita i dodala

- Marko je premešten u drugo odeljenje i sadašnja razredna ga podseća na mene. Marko je gleda kao majku. Sada dečak ide u školu i ista je smena sa odeljenjem i kom je bio. Čak imaju i zajedničke časove iz fizičkog samo što kada se igra fudbal Marko ne igra jer ima strah. Prestao je da ide i na košarku jer dva dečaka iz bivšeg odeljenja treniraju. Marko je sada bolje. Otac nije dolazio i pomogao je koliko je mogao. Tu je bio moj otac i puno je pomogao. Ovog momenta je moj tata u bolnici jer je doživeo moždani udar zbog svega ovoga – rekla je Drita i u razgovoru sa Markom kada je rekao da će da se ubije rekla mu da niko nije vredan i bitan osim onih koji ga vole.

- On je dete koji se svuda uklopi. Malo je spustio loptu, ali nisam bila sigurna da li bi on to stvarno uradio ili ne bi.

Živimo u vremenu kada rofitelji zaokupljeni poslom i kako da obrazbede egzistenciju svojoj porodici malo vremena provode s njom i samim tim vaspitanje izostane.

- Deca umeju da budu okrutna i savremeno društvo nomralizuje takvu okrutnost. U fazi smo da normalizujemo jedan nivo nasilja. Ako se nešto desilo danas onda to mora da se rešava danas. Osnovna ćelija društa je porodica. Ona kada je uništena kao takva onda je sve puklo. Kada budemo udarili o dno onda ćemo da shvatimo da moramo da idemo gore. Ako roditelj ne uradi posao kako treba onda su nam deca takva kakva su. Ne možete da poverujete kakva deca dolaze u školu. Za sve se okrivljuju nastavnici i srž problema nije u školi nego u onsnovnim vrednostima, porodici i sistemu. Sada se susrećemo sa posledicama jer smo devedesetih godina izgubili vrednosti. Sada u ovom vremenu u kom živimo jurimo da bi omogućuili egzistenciju i zaboravljamo na decu – rekao je Aleksandar Markov

- U obrazovnom sistemu rade kvalitetni ljudi mada ima sigurno i izuzetaka. Poterebno je analizirati i raditi na tome da se pobloljša kvalitet. Ministarstvo prosvete planira da uvede prosvetnog savetnike koji bi obilazili časove. Roditeljski starešina mora da bude spona – rekao je Aleksandar Markov.

Imamo i devojčice koje se sada postaju kao dečaci. Tuku svoje vršnjakinje, idu na sportove koje prezentuju na vrlo grub način nad nekom vršnjakinjom ili vršnjakom dok ih druga osoba snima.

- Potpuno su narušeni sistemi vrednosti. Youtube je glavna zabava i što ima veći broj pregleda neki snimak deca koja su ga napravila su interesantnija u društvu. Negde smo silno pogrešili kao društvo. Pao je prag tolerancije u društvu i mi smo postali nasilno društvo. Kao u gladijatorskoj areni, svi gledaju i navijaju, a dvoje se tuku. Kada dotaknemo potpuno dno i kada se sistem uruši onda će se stvoriti uslovi da se izgradi nešto novo i kvalitetno – rekao je Aleksandar Markov.

- Tu je fenomen koji je poražavajući, ta deca koja to gledaju bez ikakvog uvida da oni podržavaju nasilje ne znaju da to rade. Tog trenutaka da ih pitate da li su nasilnici, oni će reći da nisu. Nemaju uvida da posmatranjem jedne takve situacije postaju saučesnici. Neki se plaše, neki nemaju veštinu i znanje, neki zaista misle da samo što gledaju ništa ne rade. Ima i onhi koji ne smeju da se suprostave jer ne znaju da li će biti odbačeni – nadovezala se dr. Tanja Đurđević.

Postoje ljuidi koji ne žele da prihvate da je njihovo dete problematično i ne žele da prihvate da dete vrši nasilje nad drugom decom.

- Postoje roditelji koji ne mogu da shvate da im je dete problematično. Sada imamo druge situacije i pomoću drugih oružja se borimo protiv njih. Roditelji koji su bogati ili su na položaju imaju decu kojoj se ne može ništa i tu kreće neka spontana generišuća diskriminacija, ali usađena. Tu postoje povlastice, ali imamo slučajeva gde se deca i od bogatih roditelja odbacuju od strane vršnjaka. Nekada se i takva deca nađu u diskriminaciji i ne mogu da se snađu. Najgore je po mom mišljenju kada vidite da su se roditelji institucionalizovali u obrazovani sistem kao treći faktor i imaju suviše veliki uticaj – istakla je Snežana Repac i dodala.

- Moje dete je prolazilo kroz emocijonalno zlostavljanje u sredini i povukla sam radikalni potez. Radi se o tome da postoji jedna vrsta slepila koje nije slepilo samo školske službe nego celog sistema. Sistem očekuje da će jedan stručni radnik na 700 đaka podmiriti sve probleme, koji su na nivou jednog učenika. To ne može i onda će svaki dan da se obljavljuju ovakve vesti. Druga stvar da li je to u domenu ljudskih mogućnosti da se proprati, to je nemoguće. Onda imate reakciju roditelja, a na dalje kreće velika lavina – rekala je Snežana Repac.

Da li deca postajun nasilnici kada odrastu zahvaljujući roditeljima koji su maltretirali date koje nije znalo da je maltretirano zato što ne zna za drufačije vaspitavanje koliko uticaja imaju vaspitačice?

- Vaspitače ne bih generalizovala, ali negde stoji i to da stručnjaci moraju da idu na dodatne edukacije da imaju superviziju. To je jedna sistemska stvar i stručnjaci moraju da se obuče za rad i da se nadograđuju – rekla je dr. Tanja Đurđević i dodala.

- Mi smo kao društvo samim tim i kao porodica u tranziciji između savremenog i tradicionalnog i tu se nailazi u lomove jer se ne zna šta je šta. Neko podržava i ne reaguje ako vidi nasilje, a neko reaguje. Šta je tu dobro, a šta ne. Različite su vrednosti i verujem da će tek generacija naše dece izgraditi neke nove odnose i vrednosti. Potrebno je što više znanja i veština. Govori se da internet dobar, on po prirodi stvari nije loš, ali detetu treba ograničiti vreme provedeno ispred kompjutera. Tri sata je dovoljno – istakla je dr.Đurđević.

Često stručna lica koja imaju decu koja su izložena vršnjačkom nasilju i pored stručnosti ne znaju kako da odreaguju u datoj situaciji.

- Ja sam pokušavala na razne načine da komuniciram sa detetom. Imala sam osećaj da može da se minimizira problem zato što sam psiholog. Taj osećaj me prati od kako je dete ušlo u kolektiv. Nisam bila viđena od strane svih tih kolektiva od kojih je moje dete bilo viđeno. Moje dete nije imalo ništa što ima kod kuće majku psihologa i ja sam pokušavala da razgovaram i sa nastavnicima, roditeljima i učiteljima i nisam videla da su prepoznali ono što ja jesam – rekla je Snežana Repac.

- Ja sam emocionalno zlostavljanje prepoznala kod mog deteta. Vršnjačke grupe su strašno jake i ovo je vreme gde je moguća da se u digitalnim merežama stvaraju grupice. Deca kada uđu u sistem jednog vršnjačkog klana dobijaju potpuno drugu svest. Deca na nižem uzrastu ne umeju da prekomponuju ono što su naučili i da prenesu na grupu. Jednostavno njihov sistem opažanja je takav i kada dođe do hijerarhije, od lidera od njega zavisi kakva će biti sudbina svih. Onda ulazimo u vrzino kolo - istakla ja Snežana Repac.

Izvor: Happytv.rs
Foto: Happytv.rs

Nastavite čitanje

Komentari korisnika


Ostavite prvi komentar