Nije sramota ispasti od Bajerna, ali nikoga više u Parizu i Francuskoj ne zanima ni ko je preko puta, ni kako se zove. Nikakvi izgovori ne postoje. Mnogo para, vremena i živaca je potrošeno za ušatu opsesiju zvanu pehar Lige šampiona.

Otkako su bogati Katarci počeli da upumpavaju petrodolare u leto 2011. godine, PSŽ je postao sinonim skorojevića evropskog fudbala koji pokušava da kupi titulu prvaka Evrope. Nije ni da je konkurencija neka tamo sirotinja, ali PSŽ je ipak gori od drugih.

Nekada čak i simpatičan klub (kako ne voleti tim u kojem istovremeno igraju Ronaldinjo i Džej Džej Okoča?) postao je simbol besomučnog trošenja neograničenih finansijskih sredstava. I ne ide mu. Usput je odijum fudbalske javnosti prema njemu, sve veći i veći. Svaki slom pariških Svetaca u Ligi šampiona izaziva opšte veselje širom sveta i lavinu zluradih komentara.

“Oduševljen sam što je PSŽ ispao. Jednostavno ne volim ništa u vezi sa njima i celu tu njihovu postavku. To nije tim, to je haos. Troše više nego bilo ko, imaju najbolje igrače, a stalno ispadaju u osmini finala. Smešno. Zato je njihovo ispadanje sjajna stvar jer pokazuje vrednost timskog duha. Volim individualce, ali u sklopu kolektiva. Zato Kilijan Mbape mora da ode iz tog kuba”, kaže legendarni Džejmi Karager, jedan od onih koji su uvek protiv Pari Sen Žermena.

Španska Marka je jutrošnjom naslovnicom dosolila na muku Svetaca.

Slika Kilijana Mbapea i naslov: “Ako želiš da osvojiš Ligu šampiona, znaš šta ti je činiti…”, aludirala je na njegovu letošnju “izdaju”, odnosno odluku da ne pređe u Real Madrid i ostane na Parku prinčeva.

Glupo je i nabrajati koga su Sveci sve kupili i šta su sve pokušali u poslednjih 11 godina.

Preko milijardu i po evra je izdvojeno na obeštećenja za nove igrače što je u proseku oko 150.000.000 evra po szeoni. Da i ne govorimo o svim “besplatnim” zvezdama za koje nisu plaćana obeštećenja poput Dejvida Bekama, Danija Alvesa, Đanluiđija Bufona, Serhija Ramosa, Lea Mesija, Đanluiđija Donarume… Za njih nisu plaćana obeštećenja, ali jesu multimilionski ugovori. Pari Sen Žermenov platni spisak je danas najveći u svetu fudbala. Francuski klub godišnje na plate prvotimaca izdvoji 728.000.000 evra. Ukupno je na plate igrača u katarskoj eri za ovih 11 i kusur godina izdvojio 4.373.000.000 evra. Kada se sve sabere, na transfere i ugovore je potrošeno oko ŠEST MILIJARDI EVRA. Pola milijarde po sezoni. Ni za prebogate Katarce to nisu male pare. Ovo je suma koja čak i njih negde “zasvrbi” da se zapitaju je li sve uzalud.

Rezultat u Ligi šampiona: PSŽ je samo jednom igrao finale u onoj skraćenoj “korona sezoni” i još samo jednom polufinale. Tri puta ga je zaustavljala Barselona u nokaut fazi, po dva puta Bajern, Real i Mančester Siti, a po jednom Čelsi i Mančester Junajted. Za 11 sezona u Ligi šampiona, Pari Sen Žermen je od top konkurenata u nokaut fazi uspeo tek da dva puta da eliminiše Čelsi i po jednom Barselonu i Bajern. Dodajte tu i jednu eliminaciju Borusije Dortmund ako je smatrate klubom top nivoa… Peti put u poslednjih sedam godina su ispali u osmini finala. Benfika naprimer igra drugo četvrtfinale zaredom.

Probali su sa različitim profilima direktora koji su vodili transfer politiku. Od Brazilca Leonarda, preko Portugalca Antera Enrikea do lovca na talente Luiša Kampoša. Promenjena su petorica trenera različitih filozofija i nacionalnosti: Karlo Anćeloti, Loran Blan, Unaj Emeri, Tomas Tuhel, Maurisio Poketino i sadašesti Kristof Galtje. I opet ništa.

Pari Sen Žermen je imao četiri od najvećih pet zvezda svetskog fudbala: Mesija, Nejmara, Mbapea i Ibrahimovića. Falio je samo Kristijano Ronaldo. I opet ništa.

Posle svega toga PSŽ dođe u situaciju da protivničkoj ekipi sa klupe ulaze ozbiljni igrači poput Manea, Sanea, Gnabrija i Kansela, a njemu dvojica 17-godišnjaka Bitšijabu i Zair Emri, 20-godišnji Ekitike, nedovoljno afirmisani Mukijele i zaboravljeni Huan Bernat.

Disbalans u ekipi između zvezda poput Mbapea, Mesija, Ramosa i igrača poput Ruiza ili Vitinje je bio ogroman. PSŽ ima igrače koji ne preuzimaju odgovornost i čekaju da neko drugi uradi sve sam. Tako je već godinama. Činjenica da je najopasniji igrač bio veteran Serhio Ramos koji je u svom stilu pokazao “kohones” i otišao da postigne gol, najbolje oslikava igru Pari Sen Žermena sinoć.

Nijedan gol za 180 minuta igre protiv Bavaraca koji čak nisu ni morali da budu u svom najboljem izdanju da bi prošli dalje. Daleko je ono od Bajernovog maksimuma… Ironija je da su dva od tri gola za Bajernov trijumf dala dvojica igrača koji su napustili Pari Sen Žermen za džabe: Kingsli Koman (2014.) i Erik Šupo Moting (2020.).

Povrede Nejmara, Kimpembea ili Makrinjosa se niko ne usuđuje da iskoristi kao izgovor. Osvajanje titule u domaćem prvenstvu je možda pre nekoliko godina mogla da bude utešna nagrada, ali više nije.

Kao i posle svake eliminacije prethodnih godina, tako se i sada otvaraju pitanja i polemike u Parizu. Gde se pogrešilo i šta dalje? Šta još probati jer rešenja i ideja ponestaje. Pare nisu problem, para ima. Iako će klub završiti fiskalnu godinu sa minusom od preko 200.000.000 evra. Ali kako i na šta trošiti dalje?

Legendarni Tjeri Anri ima ideju za novu strategiju Svetaca koju još nisu oprobali.

“Kakav im je plan? Kakav identitet imaju kao klub i ekipa? Koja je filozofija? Često sam govorio da postoji jaz između kluba i dugogodišnjih navijača Pari Sen Žermena koji su tu bili pre valsnika iz Katara. Mnogima se više sviđa onaj PSŽ iz 1998. godine Iako bi pre 20 godina jedva dočekali da potpišu ovo što sada imaju, navijači se sve manje identifikuju sa ovim timom”, kaže Anri.

Novi neuspeh bi mogao naterati Katarce da opet posegnu za rekonstrukcijom. Direktor Luiš Kampoš i njegov trenerski izbor Kristof Galtje će biti prvi na udaru. Do sada su se obojica u karijerama pokazali kao uspešni u malim sredinama gde nema tolikog pritiska i gde se mogu razvijati i mladi igrači, Kampoš je imao kredita i vremena da stvara onu supertalentovanu generaciju Monaka i osvoji jednu titulu u nekoliko godina. Zajedno sa Galtjeom je u Lilu još jednom napravio sličan ciklus i oteo titulu Pari Sen Žermenu ispred nosa.

Đanluiđi Donaruma: Ne kajem se što sam prešao u Pari Sen Žermen