3°C

Beograd

VELIKI PROBLEM PRESTONICE: Sve učestaliji napadi pasa na ljude, najagresivnije su lutalice

Zavučene u duboku hladovinu tokom sparnih i toplih dana, leti pomalo i zaboravimo na naše prve komšije – ulične pse, čiji se broj u Beogradu ni danas pouzdano ne zna. S dolaskom hladnog vremena sve češće ih viđamo dok drežde u blizini kontejnera, tražeći nešto hrane koja bi im pomogla da prebrode niske temperature. Koliko god voleli kuce, ponekad nam režanje nekog od njih zaledi krv u žilama. Šta sad? Da li je ovaj pas spreman da napadne? Kako da izbegnem sukob? Ovo su samo neka od pitanja koja se vrzmaju po našoj glavi prilikom susreta sa neprijateljski raspoloženim životinjama dok se prisećamo jezivih naslova: Pas izujedao oca i devojčicu”, Pas raskomadao gazdaricu”, „Staricu napao čopor pasa”…

U prvih deset meseci ove godine u Beogradu je prijavljeno ukupno 406 napada pasa na ljude, što je za 42 manje nego u istom periodu prošle godine, saznali smo u Birou za saradnju s medijima Ministarstva unutrašnjih poslova. Prema statistici koju oni vode, ubedljivo najagresivnije bile su životinje koje borave na ulici, dok su zabeležena i 33 napada vlasničkih pasa. Najviše ovakvih incidenata zabeleženo je u Lazarevcu, Grockoj i Obrenovcu, gde su žrtve najčešće bili stariji ljudi. Podaci kojima MUP raspolaže pokazuju i da su psi uglavnom napadali pojedinačno, a evidentiran je samo jedan napad čopora u Lazarevcu.

Šta psa, koji važi za najboljeg čovekovog prijatelja, odjednom pretvori u njegovog najvećeg neprijatelja?

Vlasnički psi mogu da odreaguju agresivno usled neke nelagode, bola, fizičkog kažnjavanja i straha, kaže Dunja Kovač, veterinar bihejviorista. Kuce koje žive na ulici, prema njenim rečima, ispoljavaju četiri oblika agresije ? teritorijalnu, seksualnu, predatorsku i agresiju usled straha.

– Seksualna i teritorijalna agresija suzbijaju se programima masovne sterilizacije i kastracije, dok su druge dve vrste samo stvar edukacije stanovništva i kontinuiranog monitoringa ulične populacije pasa u smislu obezbeđivanja hrane napuštenim psima. Moramo poznavati biologiju psa kao vrste, njihov život na ulicama, kako se grupišu i zašto, kada i kako se hrane? Samo tako možemo realno da sagledamo i problematiku „napada” i da nađemo efikasno rešenje za preventivu – upozorava Kovač.

Činjenicu da su žrtve napada bile najčešće stariji ljudi, ona objašnjava mogućnošću da su se vraćali sa pijaca noseći u rukama kese hrane na koje su životinje reagovale jer su gladne. Još jedna potencijalna meta neraspoloženim psima su i deca.

– Deca su mala rastom pa u očima psa izgledaju kao „plen” ili neka druga životinjica, imaju dosta brze i čudne pokrete, kao i visoke piskutave glasove što kuce zbunjuje i plaši. Dešavalo se da su žrtve napada bili i ljudi u uniformama i sa čudnim kapama – kaže Kovač.

Pas nam sigurno neće reći: „Nerviraš me, skloni se”. Da li ga iritiramo možemo saznati jedino posmatranjem njegovog govora tela i čitanjem znakova upozorenja, kao što je režanje.

Ukoliko primetimo da nas neka kuca „ne miriše”, nikako ne smemo vikati na nju, bacati predmete, mahati rukama i nogama, niti bežati. Najbolje je ostati nepomičan i ne praviti nikakve zvukove, a zatim mirno odšetati usporenim hodom.

Ako do napada ipak dođe, jedino možemo računati na pomoć sa strane. Jedno od najefikasnijih sredstava za obuzdavanje razjarene životinje je neki nagli iznenadan zvuk blizu glave psa koji bi ga trgao iz napada.

– Baš zato što je jako teško ovakve situacije rešiti mirnim putem stavlja se akcenat na preventivu, čitanje govora tela psa i adekvatno ponašanje ljudi na ulicama kada prolaze pored čopora pasa – upozorava Dunja Kovač.

Politika.rs
Foto: T. Janjić

Komentari korisnika (0)


Ostavite komentar