VITALOVA NAGRADA PRIPALA VLADIMIRU KECMANOVIĆU: „Zlatni suncokret“ za roman „Kad đavoli polete“

Na sastanku održanom 29.1.2023. godine žiri Nagrade „Zlatni suncokret“ u sastavu: Dragan Jovanović Danilov, Dragan Babić i Vladimir Gvozden (predsednik) razmatrao je naslove iz najužeg izbora, koji su činili poema A htela sam Maje Solar (PPM Enklava), pesnička zbirka Filatelist Nebojše Lapčevića (Narodna biblioteka „Stefan Prvovenčani“) i romani Klara, Klarisa Marijane Čanak (Bulevar Books), Astal tiš riba friš. Život pesnika: political nigredo Slobodana Tišme (Nojzac) i Kad đavoli polete Vladimira Kecmanovića (Laguna).

Žiri je većinom glasova doneo odluku da nagradu „Zlatni suncokret“ za najbolju knjigu na srpskom jeziku u 2022. godini dobije Vladimir Kecmanović za roman „Kad đavoli polete“ koji je objavila Laguna iz Beograda.

Za ovaj roman glasali su Vladimir Gvozden i Dragan Jovanović Danilov, dok se Dragan Babić opredelio za roman Marijane Čanak.

U obrazloženju se, između ostalog, kaže:

Prema mišljenju žirija, knjige koje su ušle u najuži izbor za nagradu „Zlatni suncokret“ predstavljaju uspešna ostvarenja unutar različitih mogućnosti književnog pisanja. Roman Vladimira Kecmanovića Kad đavoli polete izdvaja se zbog smelosti da se otisne u sfere vrlo složenih pitanja struktura i vrednosti našeg sveta u kojem su uloge unapred raspodeljene, a odgovornosti, po lažnoj ali delotvornoj nužnosti, uvek ili previše često prebačene na pogrešne adrese. Kroz vrlo zanimljivu narativnu optiku u kojoj glavni junak romana ne progovara, Vladimir Kecmanović je odrešio „đavole“, groteskno-realističke likove savremenog, zagušljivog sveta čija je bezobzirnost upravo onoliko velika koliko često se oni pozivaju na „moral“, odnosno na vlastitu „bezgrešnost“, zadobijenu zahvaljujući nekontrolisanoj pohlepi za novcem i vlašću.

PRESTIŽNA VITALOVA NAGRADA “ZLATNI SUNCOKRET”: Pet naslova u trci za knjigu godine

Tema romana je najpre suptilno, a na koncu i brutalno zlostavljanje tinejdžera, bivšeg štićenika doma za decu bez roditeljskog staranja. Ali ova tema sama po sebi ne bi značila ništa da Kecmanović nije spretno rešio problem pripovedača tako što je povezao nasilje i tišinu: u romanu usvojeni dečak, odnosno mladić ne progovara, njegove reči su izostavljanje, tako da čitalac njegovu sudbinu razumeva na temelju govora drugih likova, pre svega kroz perspektivu bogatog Amerikanca i homoseksualca Keja koji ga usvaja sa idejom da sebi obezbedi i ljubavnika i naslednika. No ni lik Keja nije ostvaren jednosmerno – uprkos tome što je ogrezao u drogi i prostituciji isto koliko i u liberalnoj retorici, ovaj moralista bez morala je u isti mah složen lik savremenog sveta preko kojeg se prelamaju različite i do juče nespojive vrednosti karakteristične za ono što je spretno nazvano „užasi postmoderne“.

Uzbudljiv zaplet čitaoce će provesti kroz groteskne i sentimentalne trenutke, a Kejovu sudbinu će obeležiti i tragički pečat izražen u njegovom opsesivnom odnosu prema Šeskpirovom Hamletu, kroz čiju prizmu posmatra i svoj komplikovani odnos prema autoritativnom, bogatom ocu. Konačno, sve će kulminirati sukobom lažnih i pravih očeva u jednom, ako se tako može reći, gorkom i ambivalentnom happy end-u u kojem subalterni, usvojeni mladić iz Srbije postaje i ubica i naslednik ogromne kapitalističke imperije.

Happy BSC je spremio za vas najmoderniju mobilnu aplikaciju da biste nas lakše pratili i bili u toku sa svim vestima. Našu aplikaciju možete preuzeti za ANDROID i iPHONE

Nagrada „Zlatni suncokret“ za knjigu godine, poznata u javnosti kao Vitalova nagrada, dodeljuje se dvadeset i šesti put, a podsećamo da su među dosadašnjim dobitnicima: Ivan V. Lalić, Rajko Petrov Nogo, Radoslav Petković, Milovan Danojlić, David Alabahari, Dragoslav Mihailović, Vladimir Tasić, Goran Petrović, Slobodan Vladušić, Uglješa Šajtinac, Drago Kekanović, Svetlana Slapšak, Tanja Stupar Trifunović, Enes Halilović i Dragan Velikić.

Prošlogodišnja dobitnica je Milica Vučković za roman Smrtni ishod atletskih povreda.

Nagrada, koja podrazumeva diplomu i novčani iznos, biće uručena krajem februara meseca u Beogradu. (29. januar 2023.)

Biografija Vladimira Kecmanovića

Vladimir Kecmanović (Sarajevo, 1972) diplomirao je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na Katedri za opštu književnost sa teorijom književnosti. Objavio je romane Poslednja šansa (1999), Sadržaj šupljine (2001), Feliks (2007), Top je bio vreo (2008), Sibir (2011), Osama (2015) i zbirke pripovedaka Zidovi koji se ruše (2012) i Kao u sobi sa ogledalima (2017). Sa Dejanom Stojiljkovićem objavio je roman Kainov ožiljak (2014) i trilogiju „Nemanjići“ (2016-2017). Objavio i esejističko-biografsku knjigu Das ist Princip! (2014) i esejističko-istoriografsku knjigu Dva krsta i jedna krv (2017). Sa istoričarem Predragom Markovićem napisao je knjigu Tito, pogovor (2012).

Dobitnik je stipendije Fondacije „Borislav Pekić“ i nagrada „Branko Ćopić“, „Meša Selimović“, „Pečat vremena“, „Hit libris“, „Vitez srpske književnosti“, „Pero Despota Stefana“, „Krst Vožda Đorđa Stanimirovića“, Velike nagrade Andrićevog instituta u Andrićgradu za roman Osama, kao i Andrićeve nagrade za priču „Ratne igre“ iz zbirke Kao u sobi sa ogledalima.

Kecmanovićeva proza doživela je više filmskih, pozorišnih i dramskih adaptacija i prevedena je na engleski, francuski, nemački, ukrajinski, mađarski, rumunski jezik… Scenarista je serijala Senke nad Balkanom i Državni službenik… Vladimir Kecmanović je stalni kolumnista lista Politika. Povremeno piše za više medija u zemlji i u okruženju. Vlasnik je i urednik izdavačke kuće VIA. Član je književne grupe P–70 („Proza na putu“) i Srpskog književnog društva. Živi i radi u Beogradu.